10. avgust 2005. | 19:25 | Izvor: B92 
Beograd -- U pismu upućenom Vojislavu Koštunici MMF upozorava Vladu Srbije da će odustati od aranžmana sa Srbijom, ako se ne ispoštuju dogovori.

Uslov da se to ne desi jeste da se u naredna dva meseca budu ispunjeni uslovi koje je ta finansijska institucija postavila, a Vlada prihvatila. Do kraja oktobra mora se sprovesti reforma penzionog sistema i započeti prodaja dve rafinerije nafte.

Ako Međunarodni monetarni fond odustane od trogodišnjeg aranžmana pred samim njegovim završetkom, to će koštati Srbiju oko 900 miliona dolara. Ne samo da će zemlja ostati bez poslednje tranše kredita, već, što je mnogo veći problem, deo duga prema Pariskom klubu neće biti otpisan.

Šef kancelarije MMF-a u Beogradu, Harald Hiršhofer, objašnjava da je u maju Vlada Srbije prihvatila uslove iz Memoranduma o ekonomskoj politici i potpisala ga. To je, prema njegovim rečima, za Odbor direktora MMF-a koji odlučuje o sudbini aranžmana, bio signal da u Vladi postoji odlučnost da se sprovedu tražene reforme: "Samo nekoliko nedelja nakon što je Odbor Fonda odobrio nastavak aranžmana, mi smo mogli da vidimo da ta odlučnost zapravo ne postoji kada je reč o reformi NIS-a, a upravo je odlučnost da se reformiše NIS bila kritična tačka o kojoj je Odbor najviše raspravljao kada je odobrio poslednje produženje aranžmana."

Direktor Centra za slobodno tržište, Miroslav Prokopijević smatra da bi posledice prekida saradnje sa MMF-om bile veoma teške: "Prazniji budžet, udar na dinar, koji će morati da klecne ili kroz jednokratnu devalvaciju ili kroz ubrzano obezvređivanje vrednosti. To je signal stranim investitorima da polako pakuju kofere i da gledaju šta će. To istovremeno znači da neće moći da se otpiše onih 700 miliona dolara duga prema Pariskom klubu".

U razgovoru za B92, šef kancelarije MMF-a, objašnjava da ta financijska institucija ne traži da prodaja rafinerija bude završena za dva meseca, već da se sa njom samo počne. Dovoljan signal, kako kaže, bilo bi imenovanje konsultantske kuće za privatizaciju.

Međutim, novinar koji godinama piše o energetici i jedan od najboljih poznavalaca prilika u NIS-u, Sijka Pistolova, tvrdi da bi i to mogao da bude problem: "U našoj Vladi, bar kada je prodaja NIS-a u pitanju, svaki ministar lobira za svog favorita. Kada imaš takvu Vladu, sa takvim ministrima, onda je teško očekivati da će jedna ozbiljna institucija kao što je MMF da im poveruje da će oni za godinu dana da upristoje NIS i da će ga tek onda prodati".

Drugi uslov za nastavak aranžmana jeste smanjenje potrošnje budžetskog novca za isplatu penzija. Reforma penzionog fonda, takođe je više puta odlagana, a ako bi Vlada prihvatila zahtev MMF-a, to bi značilo značajno smanjenje penzija.

10. avgust 2005. | 14:19 -> 14:43 | Izvor: Beta 
Beograd -- Ambijent za privređivanje u Srbiji je nepovoljan sa tendencijom daljeg pogoršanja, uz visoku inflaciju, kažu u Privrednoj komori.

Predsednik Privredne komore Srbije Slobodan Milosavljević je rekao da se negativan trend tekućih privrednih kretanja pojačava u poslednja tri meseca, da projekcije i očekivanja do kraja godine nemaju pozitivnih konotacija, kao i da će ovogodišnji rezultati srpske privrede značajno negativno odstupati od onoga što je projektovano.

Kao ključni problem on je istakao ozbiljno narušenu makroekonomsku stabilnost privrede, koja se manifestuje kroz ekstremnio visok rast inflacije, koja je u prvih sedam meseci ove godine iznosila 10,2 odsto.

"Katastrofa ekonomske politike"

Milosavljević je naglasio da ovogodišnja inflacija, koju je nazvao "katastrofom ekonomske politike Srbije", definitivno neće biti ni u okvirima prošlogodišnje stope od 13,7 odsto.

"I sa najavljenim korekcijama cena nafte i derivata, ali i svim najavljenim  korekcijama cena koje će nastupiti u proizvodnim inputima, već danas je izvesno da će godišnja inflacija biti od 16 do 17 odsto", rekao je Milosavljević, ističući da će stopa inflacija u Srbiji biti jedan od najvećih u Evropi, a sigurno najveća među zemljama okruženja.

Kako je naveo predsednik PKS-a, "stiče se utisak da se nosioci ekonomske politike vrlo neobavezno odnose prema tome da li će inflacija biti dva, tri, četiri ili pet odsto viša ili manja u ovoj godini". On je rekao da misli da je to "jako pogrešno i jako štetno po ekonomsku stabilnost zemlje", ali i za naredne godine kada će domaći i inostrani investitori donositi eventualne odluke u ulaganju u Srbiju.

Pad industrijske proizvodnje

Kao loše pokazatelje privrede on je istakao pad industrijske proizvodnje koji je sada već ustaljen i iznosi 2,2 odsto u prvih šest meseci ove godine, dodavši da se, očekivanja i projekcije da će bruto društveni proizvod porasti za 4,5 odsto, "izvesno se neće ostvariti".

On sumnja da će Vlada Srbije uspeti da sprovede reforme koje je obećala i ispuni obaveze koje je preuzela. "Čak i da ih ispuni, to bi bilo negativno za privredu Srbije", rekao je Milosavljević, navodeći da je on protiv brze privatizacije Naftne industrije Srbije, Elektroprivrede Srbije, kao i privatizacije dve preostale državne banke.

Milosavljević je javno pozvao predsednika Vlade Srbije Vojislava Koštunicu da se sastane sa predstavnicima PKS-a i privrednicima kako bi se napravila strategija razvoja privrede zemlje koja bi bila održiva i dugoročna.

On je istakao da nema problema u komunikaciji sa sa Koštunicom, ali je želeo da ga podseti na obećanje privrednicinma Srbije da će razgovarati sa njima, da su oni nestrpljivi, te da je situacija loša i da nema vremena za odlaganje.

Dobri rezultati spoljnotrgovinske razmene

Milosavljević je ocenio da je najbolje ekonomske rezultate srpska privreda u prvoj polovini ove godine postigla u spoljnotrgovinskoj razmeni, odnosno povećanju izvoza.

Za prvih šest meseci ove godine spoljnotrgovinski deficit smanjen je sa 3,3 milijarde dolara, koliko je iznosio u istom periodu prošle godine, na 2,4 milijarde dolara. Milosavljević je kazao i da je pokrivenost izvoza uvozom povećana, pa sada iznosi 46,2 odsto, dok je u istom periodu 2004. godine bila 29,8 odsto.

On je podsetio da je ukupna spoljnotrgovinska razmena za šest meseci dostigla 6,7 milijardi dolara, što je 11,5 odsto više nego u istom periodu prošle godine i dodao da je i izvoz, koji je iznosio 2,2 milijarde dolara, povećan za 53,7 odsto. 

 Politika ugrožava aranžman sa MMF

DS i SDP protiv prodaje rafinerija

Iako bi Vlada Srbije 18. avgusta trebalo da raspiše javni poziv za izbor privatizacionog savetnika za Naftnu industriju Srbije, čini se da ni ovog meseca u Skupštini neće proći predlog da postojeći zakon o NIS-u bude stavljen van snage, što je preduslov reorganizacije a potom i privatizacije kompanije. To bi, međutim, moglo da se negativno odrazi na nastavak trogodišnjeg aranžmana SCG sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Da ukidanje zakona neće biti izglasano potvrđuje i to da je Socijaldemokratska partija obećala sindikatima da njena tri poslanika neće glasati za stavljanje van snage ovog zakona, kao i stav opozicionih partija da se tome usprotive, dokle god Vlada ne donese strategiju reorganizacije i privatizacije. Dok su pojedina ministarstva za cepkanje kompanije i prodaju rafinerija, drugi su za ulazak celog preduzeća u proces privatizacije, kome bi prethodila modernizacija.

- Ja sam za privatizaciju, ali pod tim podrazumevam modernizaciju i dokapitalizaciju a ne samo prodaju rafinerija - podsetio je ministar rudarstva i energetike Radomir Naumov i dodao da je NIS jedina kompanija u ovoj delatnosti koja nije doživela nikakvu reorganizaciju još od devedesetih.

Predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije i UGS „Nezavisnost“ zahtevaju od Vlade da se proces privatizacije i reorganizacije NIS-a i EPS-a odvija uz socijalno prihvatljivu cenu zaposlenih, kao i da se pre bilo kakvog izjašnjavanja u Skupštini Srbije dovrši započeti posao potpisivanja Kolektivnih ugovora za energetska javna preduzeća.

- Sindikati neće dozvoliti da radnici budu najveći gubitnici u procesu reorganizacije energetskog sistema i zbog toga žele da kroz socijalni dijalog dođu do prihvatljivih rešenja - navodi se u saopštenju sindikata.

Stavove sindikata prihvatila je i Socijaldemokratska partija, uz obavezu da se u Skupštini Srbije založi za njihovu realizaciju.

- U slučaju da Skupština krene mimo predloženih stavova, SDP se obavezuje da ne glasa za zakonska rešenja koja su suprotna ovim stavovima - stoji u saopštenju koje je potpisao i predsednik SDP-a Nebojša Čović.

Demokratska stranka, koja će takođe glasati protiv ukidanja Zakona o NIS-u, nije protiv privatizacije i smatra da bi taj zakon trebalo ukinuti, ali da ovo nije trenutak da se to uradi, jer Vlada nema jasnu i usaglašenu strategiju šta želi sa nacionalnom naftnom kompanijom.

- Zbog zakonske procedure i transparentnosti reorganizacije i privatizacije NIS-a, neophodno je pre ukidanja ovog zakona u Skupštini obaviti javnu raspravu i eventualno doneti poseban zakon o privatizaciji ovog preduzeća kojim bi se jasno definisao model privatizacije, položaj zaposlenih u novoj vlasničkoj strukturi i dugoročna zaštita državnih interesa - kaže za „Blic“ Aleksandar Ćirilović, predsednik Odbora za energetiku DS-a.

S obzirom na to da je jedan od uslova za nastavak trogodišnjeg aranžmana sa MMF-om upravo prodaja NIS-ovih rafinerija nafte, postavlja se pitanje da li će zbog nemogućnosti ukidanja pomenutog zakona biti ugrožena saradnja sa ovom finansijskom institucijom, zbog čega bi Srbija mogla da ostane bez 900 miliona dolara i otpisa duga prema Pariskom klubu od 700 miliona dolara.

- Mislim da nije tačno da se na taj način ugrožava aranžman sa MMF-om. Mi samo želimo da se jasno donese strategija i model privatizacije strateške naftne kompanije, i to što ćemo kroz javnu raspravu izgubiti možda i mesec dana, ne smatramo ugrožavanjem dogovora sa MMF-om jer je cena svakog pogrešnog koraka koji može biti napravljen u privatizaciji NIS-a velika, i može imati dugoročne posledice po ovu zemlju i njenu političku i energetsku nezavisnost - zaključio je Ćirilović.

Blic \ Jovana S. Polić

Srbija dobila sedam ponuda za hrvatski otok



Otočić Jakljan

Za kupnju dječjeg odmarališta na otoku Jakljan kod Dubrovnika javilo se sedam ponuđača. Natječaj je raspisala srbijanska Direkcija za imovinu, koja je vlasnik odmarališta
Ponuđači su uglavnom iz Hrvatske, a u Beogradu su zadovoljni ponudama, za koje kažu da su ozbiljne i da početnu cijenu od oko 3,5 milijuna eura premašuju i za milijun eura. U idućih tjedan dana posebno povjerenstvo Direkcije odabrat će najpovoljniju ponudu. Nije objavljeno je li među ponudama i ona Dubrovnika, čija je gradonačelnica Dubravka Šuica iskazala interes toga grada za kupnju objekta i zemljišta na Jakljanu.

Direkcija je prije dva tjedna javnim natječajem ponudila na prodaju imovinu na Jakljanu, ističući da je riječ o prodaji dječjeg odmarališta i zemljišta na kojem se ono nalazi, a ne cijelog otoka. Riječ je o odmaralištu u kojem su u posljednjih 10 godina uglavnom ljetovali učenici iz Bosne i Hercegovine.

Hrvatsko Ministarstvo vanjskih poslova je nakon objave javnog natječaja priopćilo da pravni subjekti iz Srbije nemaju pravo raspolagati nekretninama u Hrvatskoj, jer je na snazi zabrana koja će vrijediti sve dok ne bude potpisan međudržavni ugovor o imovinsko-pravnim odnosima.

Media servis

petak, 12.08.2005.
   

U tekstu sporazuma koji je misija Međunarodnog monetarnog fonda proteklog jula postigla sa Vladom Srbije, a koji je objavljen na sajtu MMF-a, postoji devet ključnih zahteva, takozvanih strukturnih kriterijuma izvršenja, a čije ispunjenje predstavlja apsolutni uslov za nastavak podrške MMF-a reformama u Srbiji.

U slučaju neispunjenja bilo kog od ovih devet zahteva, Bord direktora MMF-a može obustaviti dalju realizaciju već postignutih sporazuma sa Srbijom. Iako do prekida ne dolazi po automatizmu, zeleno svetlo za nastavak podrške reformama dobija se tek uz dodatne teškoće novih pregovora. Naime, ako misija zadužena za Srbiju zaključi da se neki zahtev ne ispunjava, Bord direktora mora za to dobiti specijalno objašnjenje nakon čega može, ali i ne mora, da nam progleda kroz prste.

Od devet zahteva MMF u potpunosti su ispunjena samo tri: EPS je podeljen na dva preduzeća, usvojen je rebalans republičkog budžeta, a što se tiče budžeta grada Beograda, po rečima Dušana Bajeca, gradskog ministra finansija, dogovor sa MMF-om je ispoštovan tako što nije protrošeno onoliko novca koliko je predviđeno.

Pri usvajanju budžeta za narednu godinu, a po zahtevu MMF-a, obavezni smo da javnu potrošnju smanjimo za jedan odsto društvenog proizvoda. Ekonomista Jurij Bajec objašnjava da je ovaj zahtev logičan jer visoka javna potrošnja, koja u Srbiji iznosi čak 10 milijardi dolara ili blizu 50 odsto društvenog proizvoda, predstavlja značajan izvor inflacije.

- Najveći deo te javne potrošnje predstavljaju zakonske obaveze koje država korisnicima mora da obezbedi. Bez ozbiljnih reformskih zahvata teško je to obezbediti. Manevarski prostor je mali, a najveći problem je - kome uzeti. Zato je veliko pitanje kako izvršiti te reforme, a ne ugroziti ni penzioni, ni zdravstveni, ni vojni sistem. Pritisak MMF-a je opravdan, a Vlada Srbije mora da predloži najbolji mogući način da se javna potrošnja smanji - objašnjava Bajec, napominjući da bi bilo dobro da država odustane od izgradnje luksuznih zgrada za svoje potrebe, kao i da ne mora svakih pet minuta da obnavlja svoj vozni park.

Kada je reč o zahtevu vezanom za privatizaciju NIS-a, a oko čega se u javnosti podigla najveća prašina, iz teksta objavljenog na sajtu MMF-a vidi se da decidiran zahtev za privatizaciju isključivo dve rafinerije ne postoji. Naime, u tekstu doslovce piše da se „Vlada Srbije obavezala da raspiše tender za izbor privatizacionog savetnika za NIS, uključujući i savet o prodaji većinskog udela u rafinerijama“, što nikako ne znači da se traži prodaja samo i isključivo rafinerija.

Po mišljenju većine stručnjaka, ovakvu formulaciju inicirali su naši pregovarači koji su, suočeni sa zahtevom da se uđe u privatizaciju NIS-a, više zbog sopstvene trapavosti, a manje pod pritiskom energetskih lobija, brže-bolje obećali da će privatizaciju započeti prodajom rafinerija. Ova, pomalo nespretna formulacija poslužila je kao šlagvort za brojne političke manipulacije u kojima se, po pravilu, zaobilazi ono što je za državu najvažnije. A suština je da privatizacija NIS-a krene dobrim putem koji će sprečiti da državni monopol bude zamenjen monopolom neke privatne kompanije.

J. S. Polić - B. Krivokapić

--------------------------------------------------------------------------------
blic

 Izvor: B92 
Beograd -- Skupština Srbije ukinula je Zakon o osnivanju NIS-a čime su stvoreni uslovi da NIS od 1. oktobra posluje po novoj organizacionoj šemi.


Za ukidanje tog Zakona o Naftnoj industriji Srbije glasalo je 120 poslanika, pet je bilo protiv, a jedan nije glasao. Zakon je usvojen iz drugog pokušaja, jer je u prvom u glasanju učestovalo samo 125 poslanika, iako je nakon tri odlaganja glasanja većina uspela da obezbedi kvorum od 126 poslanika, koliko je neophodno da bude prisutno u sali.

Glasanje je obavljeno tek kasno popodne oko 19.15, nakon tri odlaganja zbog prikupljanja potrebnog kvoruma. Većina je ceo dan pokušavala da obezbedi kvorum, nakon što su poslanici opozicije najavili da neće dati kvorum, a pojedini poslanici vladajućih stranaka se još nisu bili vratili sa odmora.

Poslanici opozicionih Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke su protiv ukidanja Zakona o osnivanju NIS-a i nisu dali kvorum prilikom odlučivanja. Radikali nisu ni ušli u salu, dok demokrate nisu ubacile identifikacione kartice. Prema Poslovniku, za glasanje je potrebno da u skupštinskoj sali bude većina, odnosno 126 poslanika.

Razlozi "za" i "protiv"

Poslanik Demokratske stranke u Skupštini Srbije i nekadašnji ministar privrede, Aleksandar Vlahović, kaže da DS načelno nije protiv privatizacije NIS-a, ali da nije za svaku privatizaciju: "Ne svaka privatizacija, ne privatizacija bez plana, ne privatizacija bez jasno definisane strategije. Još jedno pitanje koje vrlo otvoreno postavljamo - ako se već ulazi u proces privatizacije rafinerije, kakvi su to dugoročni ugovori koji se potpisuju sa samo jednim izabranim strateškim partnerom?", upitao je Vlahović.

Obrazlažući zašto SRS neće podržati zakon o ukidanju NIS-a, generalni sekretar te stranke Aleksandar Vučić rekao je da će time država izgubiti mogućnost da ubira profit od najuspešnijeg i najprofitabilnijeg preduzeća u Srbiji, već će samo naplaćivati porez.

Šef poslaničke grupe DSS-a, Miloš Aligrudić, smatra da se ukidanjem zakona o NIS-u, ne glasa o modelu privatizacije nacionalne naftne kompanije, već da je to samo, kako je rekao, tehnički akt, na osnovu koga će se kasnije opredeliti za oblik i način privatizacije kompanije: „Prema tome, ko je danas protiv izglasavanja ovog zakona, on bez obzira na sve druge argumente koji su ovde izneti, svesno koči dalji postupak reorganizacije restruktuiranja NIS-a, i dalje postupke privatizacije. Tačno je sve što je bilo rečeno u pogledu određenih rokova i određenih obaveza koje imamo prema MMF-u, ali i to treba imati u vidu kada je reč o usporavanju ovog postupka.“

Socijalistička partija Srbije glasaće za zakon o ukidanju Naftne industrije Srbije, jer je u pitanju način organizacije kompanije, što nema veze sa privatizacijom, ocenjuje zamenik šefa poslaničke grupe SPS-a u Skupštini Srbije Žarko Obradović. On je rekao da će socijalisti, međutim, biti protiv prodaje većinskog dela NIS-a, jer smatraju da je privatizacija strateško pitanje i da država mora da bude većinski vlasnik naftne kompanije. Međutim, visoki funkcioner SPS-a Milutin Mrkonjić pozvao je poslanike te partije da ne glasaju za zakon o ukidanju NIS-a. "Prodavati javna preduzeća znači prodavati svoju kuću. Strategija SPS-a dok je bila na vlasti je bila stvaranje javnih preduzeća i malih preduzeća oko velikih, jer je naša najveća vrednost u energetici, saobraćaju i poljoprivredi. Ja samo podsećam naše poslanike na to", kazao je Mrkonjić za Beograd 202.

Skupštinskoj raspravi o NIS-u prisustvovao je i resorni ministar rudarstva i energetike Radomir Naumov, koji je odbacio optužbe po kojima država nema strategiju restrukturiranja NIS-a. On smatra da je veoma važno da predlog zakona o ukidanju NIS-a bude usvojen, jer će se tako stvoriti uslovi da to javno preduzeće dobije organizacionu strukturu koja se primenjuje u svetu.

Podsetimo, reformom NIS-a, koju zahteva MMF, to do sada jedinstveno javno preduzeće biće ukinuto i pretvoreno u tri odvojene kompanije. Jedno od ta tri preduzeća, rafinerije nafte, trebalo bi zatim da bude pretvoreno u akcionarsko društvo, čija bi jedna polovina bila prodata na tenderu.
Nakon rasprave o NIS-u, Skupština bi trebalo da počne novu sednicu na čijem je dnevnom redu Predlog zakona o visokom obrazovanju, kao i izmene Zakona o radiodifuziji. 

 Postignut dogovor o „C marketu“

„Delta M“ vlasnik, ali za dve godine

Na nedavno održanom sastanku kod premijera Koštunice, a kome su prisustvovali Miroslav Mišković, Milan Beko i Slobodan Radulović, postignut je dogovor da kompanija „Delta M“ za dve godine postane većinski vlasnik „C marketa“, saznaje „Blic“.

Po ugovoru koji su potpisali „Delta M“ s jedne strane i Milan Beko i Slobodan Radulović s druge strane, svi akcionari „C marketa“ koji to žele mogu svoje akcije prodati po ceni od 25.500 dinara. Kada se prodaja okonča, vlasnik manjinskog dela ukupno otkupljenog paketa (40 odsto) biće „Delta M“, a ostatka, odnosno većinskog dela Beko i Radulović (još je neizvesno preko koje firme će ova dvojica odraditi posao). Nakon isteka perioda od dve godine u kojem će firmom rukovoditi Beko i Radulović, „Delta M“, kako je striktno navedeno u ugovoru, ima pravo preče kupovine kako akcija kojima budu raspolagali Beko i Radulović, tako i onih koje radnici budu zadržali u svom posedu. Kolika će biti cena akcija za dve godine odrediće nezavisna konsultantska kuća, a u slučaju da „Delta M“ odustane, akcije će se prodavati na berzi.

Prema saznanjima „Blica“, Miroslav Mišković je ovakvim manevrom ostvario jedan od svojih glavnih ciljeva - sprečavanje kupovine „C marketa“ od strane hrvatskog biznismena Ivice Todorića ili slovenačkog „Merkatora“. Postizanjem čvrstog dogovora da za dve godine postane vlasnik „C marketa“, a time i lider na srpskom tržištu, Mišković stiče velike šanse za dalji razvoj u regionu o čemu svedoči već ugovoreno otvaranje pet „Maksija“ u Podgorici i sedam „Maksija“ u Makedoniji.

Blic \ B. K.

Dobrovoljno penzijsko osiguranje

Penzija sa 53 godine

Ukoliko prvo Vlada, a potom i Skupština Srbije podrže Nacrt zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima koji je pripremilo Ministarstvo finansija, građani Srbije od aprila sledeće godine doprinose za dodatnu penziju moći će da uplaćuju kod privatnih fondova, a prve „penzije“, odnosno povraćaj uplata sa kamatom, moći će da podignu sa navršene 53 godine

Primenom ovog zakona ne bi se ništa promenilo kada je reč o obaveznom uplaćivanju u državni penzijski fond, a u Srbiji bi konačno bilo uvedeno dodatno dobrovoljno penzijsko osiguranje koje već postoji u većini zemalja.

Kako je pojasnio Mlađan Dinkić, ministar finansija, uplaćivanje u privatne penzijske fondove bilo bi dobrovoljno, dakle, u njih bi uplaćivali samo građani koji to žele i imaju para za tako nešto. Ovo osiguranje ne treba poistovećivati sa obaveznim dodatnim osiguranjem koje zaposlene obavezuje da osim u državni uplaćuju i u još neki fond.

- Zakonom se ne propisuje visina doprinosa. Građani koji budu hteli da dodatno uštede za starost sami će birati privatni fond kod koga će ulagati, a imaće pravo da sa navršene 53 godine podignu uloženi novac. Pare će moći da se podignu i ranije u slučaju vanrednih troškova lečenja ili trajne nesposobnosti za rad.

Novac će moći da se podiže odjednom ili u ratama, navela je Jelena Kralj, načelnik Odeljenja za hartije od vrednosti i tržište kapitala, dodajući da povlačenje akumuliranih sredstava član fonda može započeti najkasnije sa navršenih 70 godina života. Građanin u bilo kom trenutku može da se isključi iz Fonda koji je odabrao i da pređe u neki drugi, pojasnila je ona.

Pare u privatne fondove građani će moći da uplaćuju sami za sebe, a moći će i poslodavci za svoje zaposlene. Priroda ovih fondova, prema Dinkićevim rečima, jeste da oni, za razliku od državnog penzijskog fonda, ulažu prikupljeni novac koji se tako oplođuje i uvećava.

Predviđeno je da privatnim fondovima upravljaju Društva za upravljanje koja bi donosila i investicione odluke. Dozvolu za njihov rad davala bi Narodna banka Srbije, a predviđeno je da osnivački kapital za Društva za upravljanje iznosi milion evra.

Kada je reč o izmenama Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju, Mlađan Dinkić je rekao da sada ne treba ići na godišnje usklađivanje penzija, već će biti predloženo da se primanja najstarijih usklađuju dva puta godišnje.

Blic \ R. Marković

„Koka-Kola“ kupuje „nekst“

Kompanija „Koka-Kola HBC“ jedan je od potencijalnih kupaca sokova „nekst“ subotičke kompanije „Freš end ko“, koja je već više meseci u ozbiljnim finansijskim problemima i bez šansi da vrati kredite Evropskoj banci za obnovu i razvoj.

Zvaničnu potvrdu pregovora ove dve kompanije juče nismo mogli da dobijemo, ali su nam u „Koka-Koli“ rekli da su sada, nakon kupovine Fabrike vode „Vlasinska“, zainteresovani za proširenje delatnosti na tržištu sokova, i da još uvek ispituju sve moguće opcije.

- O tome ne možemo još uvek ništa da kažemo, jer je ovo rana faza ispitivanja, a na tržištu Srbije ima dosta dobrih proizvođača, među kojima je i „Freš end ko“ - kažu u „Koka-Koli“ i dodaju da je prerano govoriti o tome da li će i kad ova kompanija kupiti nekog srpskog proizvođača sokova.

Kako „Blic“ saznaje, „Freš end ko“ je već mesecima u takvoj finansijskoj situaciji da radnici ne primaju plate, nedavno su stale i pojedine proizvodne linije, a vidno je i znatno manje oglašavanje ove kompanije koja je svoje proizvode reklamirala u gotovo svim medijima.

Od njih, međutim, juče nismo mogli da dobijemo potvrdu, ali ni demanti prodaje „neksta“.

J. S. Polić

Skandal na Upravnom odboru „Mobtela“

Austrijanci kriju ugovor

Austrijski konzorcijum predvođen Martinom Šlafom, juče je prvi put zvanično obavestio Vladu Srbije da je potpisao ugovor o kupovini kompanije BK trejd i da je sud u Moskvi registrovao tu transakciju, rekao je juče ministar privrede Predrag Bubalo.

Ugovor o prodaji, međutim, nije pokazan predstavnicima Vlade, ali, kako „Blic“ saznaje, ni menadžmentu PTT-a koji je jedan od suvlasnika Mobtela. Zbog toga su sa jučerašnjeg sastanka UO Mobtela, izašli predstavnici PTT-a, jer nisu imali nijedan dokaz da je austrijski konzorcijum novi vlasnik udela u Mobtelu. Predugovor o prodaji „BK grupe“ potpisan je u Beču 12. maja između Bogoljuba Karića i konzorcijuma privatnih investitora, prethodnice austrijskog operatera „Mobilkom“.
I. C. - J. S. P.