Za vreme plodnih dana žene više obraćaju pažnju na svoj izgled
Ovulacija čini da se oblače elegantnije

Žene češće nose suknje nego pantalone u periodu ovulacije, pokazuju više kože, nose dosta nakita i oblače se ekstravagantno, a kako im se približava menstrualni ciklus oblače odeću koja više pokriva

Izgleda da oni dani kada su žene najplodnije više nisu tako tajnoviti. Prema studijama koje su sproveli američki stručnjaci, pripadnice nežnijeg pola u periodu ovulacije mnogo više važnosti pridaju svom izgledu, nezi tela i lica i oblače se mnogo elegantnije nego ostalih dana. Dame obično ovuliraju petnaestog dana menstrualnog ciklusa kada najpre može da dođe do začeća.

Vreme ovulacije može najlakše da se testira putem urina. Dani kada žene mogu da planiraju porodicu sa svojim partnerom imaju svoje specifičnosti po nežniji pol. Bez obzira na starosnu dob u kojoj se nalaze, bilo da su jako mlade ili starije, žene u tom periodu zrače posebnom energijom, šarmom i toplinom i mnogo su emocionalno osetljivije.

U testu koji su sproveli stručnjaci sa Univerziteta u Kaliforniji, 30 studentkinja morale su da odgovore na pitanja tipa: Kakvu hranu vole da jedu, a nisu ni znale o kakvom je testiranju reč. Na eksperimentalno istraživanje mlade dame su dolazile nekoliko puta u mesec dana, a dva puta su fotografisane - jednom za vreme ovulacije i jednom za vreme neplodnih dana.

Eksperimentu je kasnije prisustvovalo četrdeset dvoje žena i muškaraca, koji su bili po nekoliko godina stariji od učesnica, a koji su imali zadatak da na fotografijama izaberu pojedinu devojku koja im je najprivlačnija. Pokazalo se da je 60 odsto slika koje su fotografisane u periodu ovulacije devojaka bio odabir ispitanika kada je u pitanju privlačnost.

Stručnjaci tvrde da većina ljudi ima svoj stil oblačenja, ali da im garderoba s vremenom postaje nešto poput uniforme jer se sa njom bukvalno u pravom smislu te reči sažive. Učesnice testa su obično u periodu ovulacije dolazile u sličnoj garderobi. Marti Haselton, stručnjak za komunikacije i psihologiju, kaže da se ne može reći da su se dame za vreme ovulacije oblačile ekscentrično ili atraktivno već da su za vreme "tih"dana bile elegantne i ženstvenije.

- Za vreme ovulacije žene češće oblače suknje nego pantalone, tada pokazuju više kože, nose više nakita i uopšte se oblače vidno elegantnije. Međutim, postoji mišljenje da kada se približavaju menstrualnom ciklusu, oblače garderobu koja više pokriva. Ipak, mi još uvek nemamo takvo otkriće - kaže Haselton. Naučnici tvrde da za vreme plodnih dana žene više flertuju sa atraktivnim muškarcima.
D. Rodić

Izvor: Glas Javnosti

Roboti-maseri

Britanski naučnici dosetili su se da naprave robota koji bi bez greške obavljao posao fizioterapeuta. Prototip već može da se programira da zapamti čak i pokrete za dodatno opuštanje pacijenata.

Robotski sistem koji pomaže pacijentima kao fizioterapeut mogao bi u skorijoj budućnosti da postane realnost. Ovi "lekari" zamišljeni su kao rešenje za sve veće gužve u čekaonicama bolničkih ustanova, a prototip "neksos" čak može da se programira da zapamti i ponavlja pokrete koje inače fizioterapeuti koriste da bi dodatno opustili pacijente.

Roboti su zamišljeni kao fizioterapeuti koji rade kod kuće pacijenta tako što im lekari na daljinu daju instrukcije. Oni će moći i da pomažu pacijentima da rade vežbe koje su im propisane, kao i da menjaju tempo vežbanja. Svaki robot moći će da bude programiran individualno prema određenom pacijentu, i jednom unete instrukcije veoma lako će moći da se koriguju, zavisno od napretka pacijenta.

"Neksos" će informacijama biti hranjen daljinski, a fizioterapeut će preko monitora moći da prati sve što on radi, kao i da unosi izmene programa. On će biti sposoban i da tokom tretmana analizira podatke, a samim tim i modifikuje svoje pokrete.

Na ovaj način pacijenti će moći da obavljaju tretmane u kućnoj atmosferi, koja je daleko opuštenija od bolničke, a samim tim i delotvornija.
Ovaj projekat je rezultat saradnje Univerziteta "Halam" iz Šefilda, Univerziteta "Šefild", "Barnsli tičing hospitals trusta" i Univerziteta "Abertaj" iz Dandija.

Doktor Sju Mouson sa Univerziteta "Halam", koja je učestvovala u razvoju ovog projekta, objasnila je da će ovaj robotski sistem u narednom periodu biti i klinički testiran.

- Potrebno je neko vreme da se fizioterapeuti upoznaju sa sistemom i da uvežbaju njegovu upotrebu. Inače, sistem je odličan za pacijente, koji će lakše moći da uklope svoje vreme sa tretmanima.

Takođe, ovo će skratiti i vreme čekanja na terapiju. Lepota sistema je u tome što će fizioterapeuti u jednom trenutku imati punu kontrolu nad više robota, i lako će moći da unesu sve potrebne promene u program - objasnila je Mousonova.

Posle kliničkih testova novog robotskog sistema, koji bi trebalo da budu obavljeni tokom ove godine, očekuje se da bi on mogao biti pušten u rad možda već 2008. godine.

Sistem nije, istakli su istraživači, zamišljen kao zamena za ljudsku radnu snagu, već kao njena dopuna, s obzirom na to da je potražnja za fizioterapeutima na Zapadu velika, ali je nedovoljno zainteresovanih za ovaj težak posao.

Od zabave do najtežih poslova

Reč "robot" prvi put je upotrebljena 1921. godine u drami Karela Čapeka "R. U. R. - Rosum juniverzal robots", a potiče od češke reči "robota", koja u prevodu znači rob.

Roboti se u poslednjih 50 godina sve više koriste u raznim granama industrije, poput preciznih zavarivača, rukovaoca opasnim materijama i slično, a svoje mesto su našli čak i u vojsci, pošto se između ostalog koriste za razminiranje.

Roboti se danas proizvode čak i kao igračke. Jedna od najpopularnijih je "Sonijev" robot-pas Aibo koji prepoznaje govor, a čak može i da izrazi različite emocije.

Roboti mogu biti od velike pomoći i kod kućnih poslova, poput "Elektroluksovog" robota-usisivača, čija uspešnost čišćenja je čak 95 odsto, ali i u medicini, gde će nanoroboti ubačeni u krvotok u skorijoj budućnosti lečiti ljude.

Izvor: Press

Beton deblja

Stanujete li u gradu, relativno daleko od parka i imate dijete vjerojatno je ono deblje nego njegov vršnjak kojem je park ili livada pod prozorom. Kupujte li stan i planirate obitelj razmislite o kvartu.
Djeca koja odrastaju u urbanim područjima imaju manje izglede za pretilost ako žive u blizini parkova i drugih zelenih površina, pokazalo je američko istraživanje.

Američki znanstvenici s Indiana University objašnjavaju kako su djeca koja žive u blizini zelenih površina mnogo češće fizički aktivna.

Rezultati koje je objavio American Journal of Health Promotion temelje se na praćenju zdravlja 7.334 djece u dobi od tri do 18 godina.

Istraživači dodaju kako je veza između blizine zelenih površina i smanjenih izgleda za preveliku tjelesnu masu djece bila uočljiva i nakon što su u obzir uzeli prisutnost restorana brze (i nezdrave) hrane.

Lane 1,2 miliona litara neupotrebljivog mleka
Burek ispravan tvrde inspektori

Povodom informacija da se u Srbiji svakodnevno u ponudi nađe i više desetina hiljada litara neispravnog mleka i da se ono velikim delom prerađuje u sitan sir i završava u pitama i burecima koji se prodaju po pekarama, u veterinarskim i sanitarnim inspekcijama navode da oni takva saznanja nemaju. Pekari sa kojima smo kontaktirali listom navode da sir kupuju samo od proverenih proizvođača, te da su njihovi proizvodi ispravni.

U Republičkoj upravi za veterinu kažu da nemaju informacije o ponudi neispravnog mleka i da ako i ima slučajeva da se takvo mleko nudi, onda se to događa na ilegalnom tržištu. Razlozi za pojavu takvog mleka, navode u inspekciji, mogu biti otkup sa neregistrovanog mesta, proizvodnja u neregistrovanom objektu ili prodaja na mestima koja za to nisu predviđena.

Naši inspektori prate sva registrovana otkupna mesta i sabirališta mleka, kao i rad mlekara. Onih velikih svakodnevno, a manjih u danima kada imaju proizvodnju. Sve što se u tom lancu nađe kao higijenski neispravno, uništava se na neškodljiv način, tvrdi za „Blic“ Sanja Čelebićanin, načelnik Odeljenja za inspekciju i navodi da je lane pronađeno više od 1,2 miliona litara neupotrebljivog mleka koje je uništeno.

Zoran Panajotović, načelnik Sanitarne inspekcije u Beogradu, kaže da su burek, pite i peciva u beogradskim pekarama ispravni i da inspekcija nema ni saznjanja ni sumnji, pa ni prijava da se u pecivima nalazio sumnjiv sir. Mi kontrolišemo registrovane objekte i tamo problema nema, a ono što se eventualno prodaje na ulici nije naš posao, kaže on.

Vlasnici desetak beogradskih pekara sa kojima smo juče razgovarali tvrde da sve mlečne proizvode nabavljaju samo od proverenih dobavljača koji imaju sve neophodne sanitarne potvrde. Isto tvrde i u pekarama u Nišu i Novom Sadu.

Radica Nikolić, načelnik Sanitarne inspekcije u Nišu, kaže da u niškim pekarama nije pronađen nijedan neispravan uzorak.

Pekari tvrde da sir nabavljaju isključivo kod proverenih proizvođača jer, kako kažu, „niko nije lud da zbog niže cene sira ili mleka rizikuje ceo posao, a Nišlije kada čuju da je negde pronađena ešerihija koli ili neka druga bakterija tamo više ne ulaze“.

U novosadskim pekarama tvrde da strogo vode računa o tome da li je mleku istekao rok trajanja.

Sa druge strane, kupci su gotovo spremni da se zakunu da im se bar jednom dogodilo da pojedu burek sa sirom, za čiji kvalitet uopšte ne bi mogli da garantuju.

Većina pekara, kako nam je rečeno, mleko nabavlja u „Novosadskoj mlekari“, mada pojedine koriste i usluge mlekare „Paroški“ ili „Mice mlekarice“. Doduše, u pojedinim pekarama baš i nisu bili raspoloženi za razgovor na ovu temu.

Izvor: Blic

Stil života – ogledalo zdravlja

U okviru velikog projekta Ministarstva zdravlja „Unapređenje preventivnih zdravstvenih usluga u Srbiji“ do sada je u Republici osnovano 25 centara za prevenciju koji rade pri domovima zdravlja. Iako najavljeni kao novina u zdravstvenoj zaštiti jer veliki broj domova zdravlja u Srbiji nije imao ovako organizovane službe, preventivna savetovališta i odeljenja u vojvođanskim domovima zdravlja nisu novost.


Centar za prevenciju prvi je počeo da radi u Subotici avgusta 2005. kao pilot projekat, a godinu dana posle ovakvi centri su osnivani i u drugim domovima zdravlja u celoj Srbiji. Oni su prvenstveno namenjeni kontroli zdravlja odraslog i radnoaktivnog stanovništva, a njihova osnovna misija je da obuhvate sve preventivne aktivnosti u domovima zdravlja, kako one u promociji zdravlja, tako i edukaciji ljudi o značaju redovne kontrole sopstvenog zdravlja.

- Naš dom zdravlja prvi u Srbiji je osnovao preventivni centar - kaže dr LJiljana Miljački iz Preventivnog centra Doma zdravlja u Subotici. - Kod nas ima više od 3.500 preventivnih zdravstvenih kartona, što znači da smo s kontrolnim pregledima imali duplo više poseta građana. Naši podaci govore da je najviše kardiovaskularnih i cerebralnih problema ili oboljenja, dijabetesa, a zatim i malignih bolesti. Naš centar sprovodi i pilot projekat praćenja karcinoma debelog creva.

Centri za preventivne zdravstvene usluge rade i u okviru domova zdravlja u Novom Sadu u kojem je preventivni rad već odavno zaživeo, Zrenjanina, Sombora... U ovim centrima rade i mobilne ekipe koje pacijente posećuju kod kuće, odlaze na njihova radna mesta, na mesta gde provode slobodno vreme, gde se rekreiraju. Cilj je da se građanima pomogne da usvoje zdrave stilove života – pravilnu ishranu, redovnu fizičku aktivnost, nekoznumiranje duvana i izbegavanja zloupotrebe alkohola. Takođe, tu su i takozvani vodiči dobre prakse, gde je lekarima omogućeno da u određenim oblastima rade s pacijentima.

- U svim centrima radi se po istoj proceduri - kaže dr Olivera Lukić iz Preventivnog centra u Zrenjaninu koji radi od oktobra prošle godine. - Tako građanima koji dođu otvaramo preventivni karton, uzimamo ličnu i porodičnu anamnezu, merimo težinu, visinu, obim struka, krvni pritisak, radimo manje laboratorijske analize kao što su merenje šećera i triglicerida u krvi, i na osnovu toga procenjujemo rizik po zdravlje.

U centrima postoji i telefonsko savetovalište koje ukazuje na zdrave stilove života svih članova porodice i preko kojeg pacijenti mogu da zakazuju preglede. Korisnici usluga su pacijenti uzrasta od 19 do 65 godina koji posle prevetnivnog pregleda dobijaju smernice za dalju dijagnostiku, u slučaju da se sumnja da su oboleli od neke bolesti. Daju se saveti o promeni načina života i saveti o ishrani.

Ovakvi centri su za sada predviđeni u domovima zdravlja koji se nalaze u gradovima u kojima se nalazi sedište Instituta, odnosno Zavoda za javno zdravlje. Međutim, mimo ovih pravila, u Vojvodini već godinama postoje odseci pri mnogim domovima zdravlja koji rade preventivu.

- Već sedam godina imamo Odsek za zdravstveno vaspitanje u kojem rade lekar, socijalni radnik i medicinska sestra - kaže dr Marija Vozar iz Doma zdravlja u Vrbasu. - Odlazimo u škole i radne organizacije, držimo predavanja i radionice u kojima govorimo o zdravim stilovima života i očuvanju zdravlja, tako da smo neka vrsta preteče preventivnih centara.

Bolje sprečiti, nego...

O značaju osnivanja preventivnih centara najbolje govori podatak da u Srbiji najviše ljudi oboljeva i umire od takozvanih hroničnih masovnih nezaraznih oboljenja: kardiovaskularnih, malignih oboljenja i dijabetesa. Zastrašuje podatak da kod nas žene umiru od raka grlića materice koji gotovo više ne postoji u zapadnoevropskim zemljama, a može se sprečiti redovnom kontrolom kod ginekologa i uzimanjem Papanikolau testa. Pojava te i takvih bolesti može se sprečiti ili odložiti za kasnije životno doba, ukoliko se prihvati zdrav stil života i ukoliko se prve promene zdravlja na vreme otkriju.

Izvor: Dnevnik

LJut začin u borbi protiv raka

Čili, začin koji hrani svojim sastojcima, daje ljut, papreni ukus, mogao bi uskoro da bude pravi ključ novoj generaciji lekova za karcinom. Kapsaicin, aktivna komponenta umaka od čilija, pokazao se zapanjujuće delotvornim protiv ćelija raznih oblika tumora, uključujući i rak pankreasa (gušterače) koji se najteže leči.
Doktor Timoti Bejts, jedan od vodećih stručnjaka u timu istraživača sa Univerziteta u Notingemu, tvrdi da je kapsaicin u pravom smislu te reči, strela koja pogađa Ahilovu petu tumorskih ćelija, tako što slabi i uništava njihov izvor energije.

Ukoliko dalja istraživanja potvrde rezultate, u bližoj perspektivi, mnogi lekovi (citostatici) protiv raka, mogli bi da se proizvode po znatno nižim cenama od one koja je danas neophodna za proizvodnju medikamenata za obolele od teške i sve češće bolesti. Bejtsova ekipa je otkrila najslabiju tačku tumoroznih ćelija, zvane mitohondrije, a koje su odgovorne za proizvodnju supstance koja ćelijama služi kao izvor energije. Kapsaicin se vezuje za belančevinu unutar mitohondrije u ćeliji karcinoma i izaziva njeno izumiranje.

- Kapsaicin je toliko moćan sastojak koji cilja samo ćelije zloćudnih tumora, što je ujedno dobar nagoveštaj da bi lek stvoren na njegovim temeljima mogao da deluje sa minimalnim količinom nuspojava i kontraindikacija po pacijenta obolelog od bilo kog oblika raka - kaže Bejts.

Izvor: Glas Javnosti

Antibiotici izazivaju otpornost bakterija

Grupa naučnika iz belgijskog grada Antverpena pokazala je da antibiotici izazivaju otpornost bakterija. Oni su došli do tog rezultata obavivši ispitivanje na 148 osoba kojima su davani antibiotici 'klaritromicin' i 'azitromicin', oba iz porodice makrolida - antibiotika koji prodiru u tkiva, pa čak i u unutrašnjost ćelija.

Prva grupa ispitanika je sedam dana za redom primala po pola grama 'klaritromicina' dva puta dnevno, druga tri dana pola grama 'azitromicina', dok je kontrolna grupa bila 'pod terapijom' placebom [lažni lek]. Odmah po završetku terapije, kao i nakon 180 dana, istraživači su ispitanicima izvadili bris iz grla kako bi utvrdili prisustvo bakterija streptokoka.

Pokazalo se da su antibiotici posle nekoliko dana za polovinu povećali broj otpornih streptokoka kao i da su bakterije modifikovale svoju strukturu kako bi se prilagodile novoj sredini.

Istraživači upozoravaju da lekari moraju što obazrivije i u što manjim količinama da prepisuju antibiotike.

Izvor: RTS

Stres na radnom mjestu - veći rizik za dijabetes
Osobe koje su na radnom mjestu izložene utjecaju stresa imaju po
većane izglede za obolijevanje od dijabetesa tipa 2, otkrili su izraelski znanstvenici.

Istraživači sa sveučilišta u Tel Avivu svoje zaključke temelje na praćenju zdravlja 677 zaposlenih osoba srednje životne dobi.

Pokazalo se kako osobe pogođene stresom u odnosu na ostale ispitanike (a uzimajući u obzir i druge čimbenike poput pretilosti, dobi i spola) imaju gotovo dvostruko veći rizik za dijabetes tipa 2.

Kad su eliminirali utjecaj povišenog krvnog tlaka, istraživači su utvrdili da stres na radnom mjestu može učetverostručiti izglede za dijabetes tipa 2.

Znanstvenici u stručnom časopisu Psychosomatic Medicine dodaju kako su već ranije studije pokazale da stres povećava rizik za kardiovaskularne bolesti, poremećaje sna i smanjenje plodnosti.

Po riječima stručnjaka, štetan utjecaj kroničnog stresa je moguće smanjiti tjelovježbom, dovoljnom količinom sna i pravilnom prehranom.

Izvor: Pliva Zdravlje

Otkriveni novi geni povezani s autizmom

Istraživači okupljeni u Autism Genome Project su nakon analize genoma obitelji u kojima je prisutan autizam identificirali nove gene povezane s tim poremećajem.

U petogodišnjoj studiji su proučeni podaci za 1200 obitelji, a sudjelovalo je 120 zanstvenika iz 50 institucija sa sjedištem u 19 zemalja.

Rezultati objavljeni u znanstvenom časopisu Nature Genetics ukazuju na ključnu ulogu dijela kromosoma 11 i gena po imenu neureksin 1.

Neureksin 1 spada u skupinu gena koji potpomažu komunikaciju između živčanih stanica.

Znanstvenici očekuju da će njihov rad omogućiti razvoj novih tretmana za autizam, složeni moždani poremećaj koji smanjuje sposobnost komunikacije i razvoja društvenih veza.

Podaci prikupljeni u Velikoj Britaniji sugeriraju da od autizma pati 1 od 100 djece.


Izvor: Pliva Zdravlje

Njemačka: Zabrana pušenja u ugostiteljskim i javnim objektima

Njemačka se nakon višegodišnjih rasprava nalazi pred uvođenjem zabrane pušenja u javnim i ugostiteljskim objektima, priopćeno je nakon sastanka nadležnih ministara saveznih pokrajina u Hannoveru.

"Ova odluka predstavlja značajan doprinos zdravijem životu u Njemačkoj", izjavio je njemački ministar za zaštitu potrošača Horst Seehofer.

Odluku saveznih zemalja pozdravila je i ministrica zdravstva Ulla Schmidt.

Planirani zakon predviđa zabranu pušenja u lokalima i diskotekama i svim javnim objektima.

U ugostiteljskim objektima će pušenje biti moguće jedino u posebno označenim i od ostatka lokala odvojenim prostorijama.

Za nepoštivanje zabrane pušenja predviđene su kazne do 1000 eura.

Od 16 saveznih pokrajina zabrana će nastupiti u njih 14, dok će savezne zemlje Sjeverna Rajna - Vestfalija i Donja Saska odluku o zabrani pušenja ostaviti samim ugostiteljima.

Stav ovih saveznih zemalja žestoko su kritizirale savezne vlasti.

Savezna vlada najavila je da će zabranu pušenja zakonski regulirati do kraja godine.

Izvor: Pliva Zdravlje