U međuvremenu, postoji veliki broj igrica s retro elementima. Uporedo s tim trendom, nastala je i mala scena dizajniranja igrica za prastare konzole i računare: "Ima mnogo ljudi koji stvaraju nove igre za stare uređaje. Mnogi su zainteresovani za to, jer su takve uređaje imali u detinjstvu, ali nisu mogli da ih programiraju. U međuvremenu su stekli to znanje. Osim toga, pravi je izazov da se programira nešto što će funkcionisati na tako starom uređaju", kaže Kristijan Glajzner osnivač firme "Dr. Wuro Industries", koja razvija i prodaje igrice za legendarni računar iz osamdesetih – Komodor 64. On je inače već dospeo u muzeje tehnike.
Danas jednu igru na internetu može da igra i po sto igrača zajedno. Osamdesetih i devedesetih klinci su se okupljali oko ekrana, igrali su jedni protiv drugih ili su se menjali. To je tajna popularnosti muzejskih računara. Igre koje je Kristijan Glajzner razvio za stari Komodor snabdevene su s četiri igračke palice. To pokazuje zašto su ovakve priče uspešne: fizička blizina saigrača, zajednički provedeno vreme… To su očigledno stvari koje ljudi traže. Komodor 64 još uvek ima svoje obožavaoce, ali njegove igrice mogu se igrati i na PC računaru, konzoli, smartfonu… Pa ipak, obožavaoci tog starog računara sve su brojniji, što Kristijana Glajznera ne čudi. On to poredi s automobilima – mnogi ljudi obožavaju oldtajmere.
Nostalgija je čežnja za mestima i stvarima kojih više nema. Ili kojih nikada nije ni bilo. Apelovanje na takvu emociju jeste zajednička crta svih igara koje su u retro stilu. Nove igre koje dizajnom bude takva osećanja ne bi mogle da funkcionišu na starim uređajima, jer im je potreban veliki računarski kapacitet.
Takva će biti i igra "Everdeep Aurora" koja izlazi 2024. u verziji za PC računar. Ekstremno redukovana paleta boja vizuelno podseća na igre za Gejm boj. Radi se o mačetu koje odrasta u distopijskom svetu i traži svoju majku. Igru su dizajnirali Španci Mikel Ohea i Huan Abad: "Verujemo da ograničenjima više stvari možemo da ispričamo, nego s boljom grafikom i više piksela".
Fenomenalna ideja! Verovatno su mnogi od vas maštali o GTA igri koja bi se odvijala u nekim od naših najvećih gradova, ali da li ste se ikada zapitali kakve Pokemone biste sreli u divljim šumama, pećinama i rekama Srbije? Reddit korisnik MasochistTtT je nedavno okačio slike koje prikazuju kako bi izgledali Pokemon treneri iz Srbije, sami Pokemoni različitih tipova, Poke lopta, trening centar, i drugo. MasochistTtT je ovaj projekat nazvao ”Pokemon – Legends of Serbia”.
Koristio je ChatGPT 4.0, a kao promptove je naveo motive iz srpske mitologije i flore i faune – grass type po uzoru na hrast (hrastove šume u Srbiji) water type po uzoru na životinje koje žive u rekama Srbije, a fire type po uzoru na crvenu lisicu, najčešćeg stanovnika naših suma. Nama su se najviše dopali motivi srpske narodne nošnje koje možemo videti na odeći trenera!
Era inovacija u svetu gaminga: Play! predstavlja 4. broj Play!Retro specijala
Uskočite u vaš De Lorean, TARDIS, Vindensku crvotočinu ili bilo koji vremeplov koji imate i pridružite nam se na još jednom putovanju u ranu istoriju video igara. Bili smo svedoci nastanka prve video igre polovinom prošlog veka, obišli smo Zlatnu eru, prisustvovali krahu industrije i njenom veličanstvenom oporavku, a sada je došlo vreme da posetimo i doba inovacija u svetu gejminga – rane devedesete.
Na stranicama četvrtog broja Play!Retro specijala upoznaćemo se sa naslednikom kralja svih konzola, Super Nintendo Entertainment System (SNES), prisetiti osnivača najveće dinastije konzola, PlayStation, ali i Seginog velikog kiksa. U ovom izdanju ćemo istražiti epohu u kojoj su video igre prelazile iz dvodimenzionalnih u trodimenzionalne svetove, otvarajući vrata za potpuno nove avanture. Zahvaljujući razvoju revolucionarnih tehnologija, u ovom periodu su nastali novi, do tada neviđeni žanrovi u svetu gejminga, dok su mnoge legendarne franšize ugledale svetlost dana, uključujući Doom, Sonic the Hedgehog, WarCraft i mnoge druge. Ne smemo da zaboravimo na kompanije koje su nastale u ovo vreme, zahvaljujući kojima su video igre postale jedan od najpopularnijih, ali i najprofitabilnijih medija na celom svetu.
Zbog ubrzanog rasta industrije i ogromnog broja kvalitetnih igara ovog doba, u ovom broju Play!Retro specijala ćemo pokriti period od 1990. do 1995. godine, da bismo u narednom posetili drugu polovinu 90-ih i ”zagrebali” treći milenijum. Šta kažete? Nemate vremeplov? Bez brige, poslaćemo vam razglednicu!
Persona 3 Reload je prošle nedelje izdata uz talas uspeha, sa remakeom PS2 klasika koji je postao najigranija ATLUS igra na Steamu pri lansiranju. Izgleda da studio ima još mnogo Persona projekata u radu, sa remakeovima i Persona 2 i 4 koji su navodno u razvoju. Kako je izvestio poznati ATLUS insajder ‘MbKKssTBhz5’, kao odgovor na brojne fanove na Twitteru koji su pitali o mogućim remakeovima Persona 2 i 4, izvor informacija je otkrio da “Oba postoje kod Atlusa.”
Iako nije dat dodatni kontekst, Midori je prethodno izvestio o stanju Persona Remake izdanja, tvrdeći prošlog jula da je Persona 3 Reload jedini remake trenutno u razvoju. Izgleda da su projekti Persona 2 i 4 stoga bili relativno nedavne koncepcije – što znači da ćemo verovatno dugo čekati na njih. Dok Persona 4 na mnogo načina još uvek drži korak – posebno nakon njenog remastera pre par godina – druga Persona igra je mnogo dalje od trenutnog formata JRPG serijala, pa bi remake od nule bio veoma cenjen. Iako neke igre to više trebaju od drugih, nadamo se da ovaj najnoviji izveštaj znači da će praktično sve glavne Persona igre biti remade na kraju
Video igre koje zaslužuju svoje filmske adaptacije
U poslednjih nekoliko decenija, video igre su evoluirale od jednostavnih zabavnih mehanika do složenih narativa koji mogu parirati filmovima i knjigama u pogledu dubine priče, razvoja likova i sveta. Neki od ovih digitalnih svetova su toliko bogati i detaljni da zaslužuju da budu pretočeni u filmske adaptacije. Dok smo svedoci uspeha nekih adaptacija, postoje video igre čije priče još uvek čekaju da budu ispričane na velikom platnu. Evo nekoliko igara koje bi mogle da postanu osnova za impresivne filmske adaptacije.
1. BioShock
Smešten u distopijski podvodni grad Rapture, “BioShock” video igra nam nudi jedinstvenu mešavinu naučne fantastike, horora i političke utopije. Priča istražuje teme kao što su slobodna volja, ljudska priroda i uticaj moći, a sve to kroz prizmu napuštenog društva koje je nekad bilo utopija. Zahvaljujući bogatom narativu, vizuelno impresivnim okruženjem i dubokim filozofskim pitanjima, “BioShock” bi mogao da se pretvori u vizuelno spektakularan i provokativan film koji bi mnoge bacio na razmišljanje.
Telefon koji je promenio tok istorije, a verovatno niste ni čuli za njega
U vreme kada su mobilni telefoni služili samo za pozive i poruke, jedna kompanija za koju verovatno niste ni čuli promenila je tok istorije tehnologije. Ako vam ime Kyocera VP 210 ne znači mnogo, ne brinite, niste jedini. Međutim, upravo tako se zvao prvi mobilni telefon na svetu sa integrisanom kamerom. Bila je u pitanju kamera od 0.11 MP, i moglo je da se fotografiše 20 puta pre nego što se popuni skladišna memorija telefona.
Ovaj uređaj pojavio se 1999. godine u Japanu, i tada je koštao oko 40.000 jena (danas je to oko 520 evra). Trebalo je godinu dana do sledećeg telefona sa kamerom, i to je bio Samsung SCH-V200, koji se pojavio u domaćoj Južnoj Koreji u junu 2000. Takođe je mogao da uskladišti do 20 fotografija, ali je imao nešto bolju rezoluciju - 0.35 MP. Sa druge strane, niste mogli da ga koristite da pošaljete slike direktno, već biste morali da povežete kameru sa računarom i onda na njega prebacite fotografije. Malo kasnije, u novembru 2000, u Japanu se pojavio treći telefon sa kamerom. Zvao se Sharp J-Phone, a hardver telefona i kamere bili su međusobno integrisani, za razliku od Samsungovog uređaja.
SEGA AI je jedan od najređih i najtajnijih delova kataloga SEGA konzola, a sada je pronađen i sačuvan jedan primerak.
Čak i mnogi posvećeni SEGA fanovi nemaju SEGA AI, izuzetno retku konzolu za računare i igre objavljenu u Japanu 1986. Sada je programer i obožavalac SEGA sistema pronašao jednu od ovih konzola i objavio ogromnu količinu podataka o SEGA AI, uključujući sistemski ROM i igre. SEGA AI je kreiran da bude višenamenski uređaj i imao je niz modula koji su to olakšali, uključujući tablet za grafiku, tastaturu dizajniranu za programiranje i kreator muzike. Takođe su bili potrebni kertridži za igre koji se nazivaju SEGA Cards, koje su veoma slične onima koje se koriste za SG-1000 II i originalni Master System.
Iako se smatralo da je SEGA AI ispred svog vremena u svom pristupu multimedijalnom računarstvu, uređaj nije bio hit u prodaji, a planovi za izdavanje verzije SEGA AI u Severnoj Americi tiho su odloženi. Kompjuter je pao u zaborav sve dok ga nije pronašao Omar Kornut, programer koji je radio na naslovima kao što je Wonder Boy rimejk Čudesnog dečaka i Dragon's Trap. Kornut je takođe veliki obožavalac SEGA-e i radio je sa timom saradnika u SMS Power-u na očuvanju konzole. Ogromna količina informacija je stavljena na raspolaganje na konzoli, uključujući gomile ROM-ova igre, internih sistemskih ROM-ova, fotografija, skrinšotova i još mnogo toga. Na osnovu prikupljenih informacija, kreiran je i osnovni MAME drajver koji omogućava emulaciju SEGA AI.
Crveni prsten smrti: Greška vredna milijardu dolara
Xbox 360 je sjajna konzola, ali od samog početka ga je proganjao problem "crvenog prstena smrti".
Kada se pojavi ova greška, lampice oko dugmeta za uključivanje konzole trepere crveno kako biste znali da je došlo do "fatalnog problema". Za mnoge, to je ujedno značilo i da je samoj konzoli "odzvonilo". Ova greška je, inače, Microsoft u popravkama koštala više od milijardu dolara. Bilo je mnogo spekulacija o tome šta tačno uzrokuje ovaj problem, ali niko nije znao zasigurno. Međutim, u jednom dokumentarcu koji se bavi istorijom Xbox-a stvar je objašnjena.
Dokumentarac se zove "Power On: The Story of Xbox", i u njemu govori dosta ljudi koji su učestvovali u dizajnu i marketingu same konzole, a kako kažu, prvobitno su mislili da je nešto do pregrevanja. Međutim, ispostavilo se da je problem malo komplikovaniji. Bivši šef Xbox-a Piter Mur je pojasnio da nije u pitanju bilo samo pregrevanje, već je stvar u tome da se konzola prvo mnogo zagreje, a zatim i naglo ohladi. U tom slučaju, sistem je previše opterećen i konzola "umire". Više detalja je dao hardverski inženjer Leo Del Kastiljo, koji je rekao da "veze koje su prekinute nisu locirane na matičnoj ploči, već se nalaze unutar samih komponenti". Microsoft je negde u to vreme pokušao da reši problem time što je u prodaju pustio više vrazličitih verzija Xbox 360 konzole, pa je vremenom i sam "crveni prsten smrti" prestao da se pojavljuje.
Tema: 
