U slucaju robota, covek ih programira da rade i izvrsavju odredjene naredbe, dok je kod coveka slicno, covek se ponasa onako kako nauci da se ponasa, ispoljava osobone koje su mu neophodne da bi opstao u datoj sredini, sto nema veze sa tzv "ljudskom prirodom". Covek je savrsena reflkesija okruzenja u kom zivi.

Nadalje, ako programiramo robota da uzme odredjeni objekat ( ili odradi bilo koji drugi zadatak, prema, za sada mogucem i dopustenom organizovanju izvrsavanja zadataka, u 6 stepeni slobode kretanja), i premesti ga sa tacke A u tacku B, on ce to i uciniti. Medjutim, ako mi premestimo objekat, robot ce imati prazan hod, odnosno, nece prepoznati promenu u okolini.

Slicno tome, ako programiramo robota da predje 10m, sedne u stolicu, on ce to uraditi. Ali, ako pomerimo stolicu, robot ce sesti u prazno i pasti.

Kod coveka, imamo situaciju da, u zavinsosti od okruzenja, iskustva, gresaka, moze da uci. Dakle, covek moze u zavisnosti od okoline da uci i bira resenja koja mu odgovaraju u datom trenutki vremena (ne, ne mislim na slobodu izbora, slobodnu volju, jer tako nesto ne postoji).

Svaka zivotinja ima "raspon ponasanja". Kada je stavimo u odredjeno okruzenje, ona ne reaguje kao robot, vec trazi nacin da od okoline dobije podrsku. To se zove asocijativna memorija. Programirani kompjuteri (roboti) nemaju asocijativnu memoriju, oni slede sablon, obrazac ponasanja, koji im je zadao covek.

Postoje slucajevi programiranih robota kada oni u zavinosti od odblika dugmeta na uredjaju, pritisnu dugme odredjenog oblika i dobiju ulje, kojim se podmazuju, ali robot  se ne oseca "lepo" kada dobija nagradu, jednostavno, ne oseca nista. Zato, nema razloga da odrzava i ponavlja tu istu akciju, nebitno da li mu preti korozija ili ne. Robot ce da izvrsi neku operaciju bez obzira na to kako ta operacija utice na njegov fizicki intgritet, mehanicka ostecenja i slicno.

Staro i dobro poznato pitanje, obradjeno kroz filmove, popularnu kulturu i slicno: Hoce li roboti preuzeti coveka i doci u sukob sa njim? Nece, ako se ne programiraju na taj nacin, jer covek pravi robote, a ne obrnuto.

Robot se nikad nece zamisliti nad necim, razmisljati o necemu. Covek moze da uporedjuje. Roboti nemaju ambicije, osecanja, emociju, nemaju potrebu za necim.

Teoretski, covekov mozak se moze neuronski povezati sa nekim vidom vestacke inteligencije, medjutim, da bi "stvar" funkcionisala, organski neuroni funkcionisu na odredjenom stepenu brzine, sve ispod te brzine ne moze biti funkcionalna celina. Jer, elektronski sistemi, funkcionisu priblizno brzinom svetslosti, sa druge strane, organiski neuroni su relativno spori. Zato, ako pokusamo da ubrzamo neku fiziolosku operaciju u nasem organizmu, kao recimo varenje, da pojacamo lucenje kiselina u zelucu, moze doci do nagrizanja samih organa u organizmu.

Roboti ne traze iskustvo, ne traze da znaju vise, nemaju potrebu da shvate stvari oko njih. Nemaju osecaj zadovoljstva, bola itd.