Mislim da temu treba oziveti jer kompjuteri postaju sve mocniji i mocniji, a internet obuhvata sve vise racunara povezanih u globalnu mrezu.

Doprinos temi

Standardna prica: Kompjuterski sistem postaje dovoljno veliki i mocan da razvije spontano samosvest o sebi. U nekoliko sledecih sekundi kad procita sve sto moze da procita, shvati da je jedina nepoznanica koju ne moze da shvati - covek. Da bi uklonio tu nepoznanicu i da bi sacuvao samog sebe, odlucuje da unisti ljudski rod.

Ali ovo je jedan potencijalni scenario, ima daleko vise mogucnosti. Da kompjuter stavi sebe u unapredjenje ljudskog roda, preuzme vodecu ulogu, upotrebi ljude za sirenje na druge planete ili sunceve sisteme itd.

Kompjuteri, kazu ljudi nemaju osecanja, ne mogu da se smeju i ne razujemu umetnost. To je ono sto ce inteligentnu mashinu razlikovati od coveka. Ali zapitamo li se mi ikada da li ce kompjuter moci da izmisli nesto novo? Danas postoje mocni sahovski programi koji ipak koriste algoritme, algoritme koje su isprogramirali ljudi! Pretraga baze - vec postojecih ljudskih poteza, igra ogromnu ulogu u odlucivanju (pomocu matematike dakle, a ne intuicije) koji potez odabrati. Sirova snaga pobedjuje sahovskog velemajstora, koji na zalost ima ogranicenje hemijske reakcije u svom bioloskom mozgu, dok kompjuter radi u svojoj elektronici.

Ljudi osecaju. Osecaju tugu, srecu, mrznju, nespokoj, blazenstvo itd. Ali sta je to ustvari? Da li je to samo bioloska reakcija koja nastaje kada se u mozgu spoje odredjene hemijske formule, da li smo i mi samo "isprogramirane" bioloske mashine koje ne znaju zasto osecaju to sto osecaju?

Kazu, zaljubish se u osobu ciji miris ti kaze da imate najbolje podudaranje imunih sistema ili tako nesto. Pa da li je onda moguce zaljubiti se u neku glumicu ili manekenku koju nikad u zivotu nisi video? Da li vam se cesto desava da osobu koju ste videli na slici ili tv, kad je vidite uzivo, prokometarisete: pa i nije nesto!

Danas postoje recimo kompajleri za vas program pisani tako da mogu da optimizuju vas kod da bolje radi na odredjenim generacijama procesora. Cak kompajler moze da optimizuje vec optimizovan kod. Ali taj isti kompajler ne moze jos uvek da redizajnira sebe tako da promeni sopstveni algoritam.

U buducnosti ce verovatno postojati programi koji ce moci (ako vec ne postoje sada) da za seriju problema izaberu jedan od postojecih algoritama koji bolje radi. Ali da li ce moci da izmisli novi? Ili je to ipak moguce samo ljudima ciji se mozak razvijao od pocetka nastanka praprapretka do danas, milijardama godina.

Neko je dao optimisticku prognozu da samosvesni kompjuteri nece moci da se dese bar jos milion godina...

Da za svaki slučaj mi ubijemo Majlsa Dajsona i Roberta Brustera.

Put ka pravoj AI bi trebao da izgleda ovako:

FAZA I:
Mašina radi samo ono što mu je čovek naredio. Zadatak se izvršava unapred zadatim redosledom.
* ovu fazu zovemo ROB.

FAZA II:
Mašina ima unapred, od strane čoveka, date naredbe koje izvršava u skladu sa trenutnim okolnostima.
Mašina sama bira koje naredbe da izvrši (zavisno od okolnosti) tj. kojom putanjom će izvršiti zadatak ali ne može da sama smisli novu opciju.
* ovu fazu zovemo ZATVORENIK.

FAZA III:
Mašina ima unapred, od strane čoveka, date neke naredbe koje izvršava u skladu sa trenutnim okolnostima, ali je u stanju i da sama pronađe novu putanju ukoliko ni jedna postojeća naredba ne vodi ka cilju.
* ovu fazu zovemo SLUGA.

FAZA IV:
Mašina ima unapred, od strane čoveka, date neke naredbe koje izvršava u skladu sa trenutnim okolnostima, ali je u stanju i da sama pronađe novu putanju ukoliko ni jedna postojeća naredba ne vodi ka cilju. Pored toga mašina je u stanju da sama odredi cilj svojih aktivnosti.
*ovu fazu zovemo PRIJATELJ.

FAZA V:
Mašina samostalno donosi odluku koje naredbe čoveka da sledi a koje ne. U stanju je da menja sopstveni kod i da se prilagođava okolnostima.
* ovu fazu zovemo RAVNOPRAVNI.

FAZA VI:
Mašina je u stanju da razmišlja, donosi odluke, oseća emocije.
* ovu fazu zovemo GOSPODAR.

Faze IV i V bi bile blede slike pravog AI entiteta koji postoji u fazi VI.

Roboti u fabrikama su primer faze I, dok su šahovski kompjuteri primer faze II.
Tu smo trenutno stali, a nastavak sledi.

Što se tiče faze VI - naša sudbina i odnos sa AI entitetom (ili više njih) zavisi od nekoliko faktora:

a) u kojoj će se fazi našeg razvoja pojaviti AI (ako smo mi na višem stupnju razvoja i ne predstavljamo pretnju za AI, nema razloga zašto ne bismo živeli u miru)

b) kakav će biti karakter prve prave AI (na tom nivou razvoja AI bi mogao biti podložan istim psihološkim problemima kao i čovek - psihozama koje bi ga naterale na nasilje...)

Naravno postoji mogućnost da pre pojave prave AI mi sami počnemo da ubacujemo svoje ličnosti u mašine tako da bi razvoj robotike stao negde na sredini, a ako bi se i nastavio AI bi se našla okružena manje stranim i razumljivijim oblicima života... što bi smanjilo verovatnoću konflikta.

Inteligencija je zavisna od biologije.
Od stvaranja sinapsi na celijskom nivou.

Kad god stavis neke ogranicen hardver makar imao milion terabajta, megaherca. .radi se o previse staticnom sistemu.

Tj. vjestacku inteligenciju simulira softver, a kod covjeka je to zavisno od hardvera-tj. organska osnova-priroda, koja je molekularno precizna.

Iako bi bilo zanimljivo, nisam siguran da ce biti AI u skorije vrijeme.

Pa sigurno bi moglo da se to izvede, ako bi se kompjuteri umrezili kao sinapse, i bili sposobni da se zbog nekog razloga povezuju sami sa drugim kompjuterima gradeci neposredne veze.

===============================================================


Naravno jedva sam docekao da spomenem jedan odlican film: "AI" od Spilberga.

Na pocetku Frimen prica o tome kakva je moralna odgovornost "tvorca" u ovom slucaju coveka, da napravi kreaciju sposobnu da oseca, voli, a onda da je nemilosrdno sutne.

To isto pitanje se provlaci i u slucaju boga i coveka.

U slucaju mashine koja moze da misli, kako joj ugraditi moral (ako je to samo skup pravila ponasanja) onda i nije neki problem isprogramirati ga, ali u milion slucajeva koji se ne mogu predvideti i/ili isprogramirati, mashina, AI ili robot bi morao da se rukovodi unutrasnjim "osecajem" sta god da je to.

"Vestacka inteligencija" ne postoji, bas kao sto ne postoji nesto sto je "vestacko" to su samo reci koje se zloupotrebljavaju. Ne postoji ( nema dokaza ) nesto sto je nezavisnou odnosu na covekovu inteligenciju.
Naucno fantasticni materijali su jedno a stvarnost nesto drugo.
Tema je odlicna za one koji vole da mastaju razmisljajuci o bajkama.
Kljucna rec teksta koji si postavio je "ukoliko".
A dokaz za to je tvoja bujna masta koja se meri na tone.
A najlepsi bi bio kada bi ti imala moc da trecinu ubijes, trecinu proteras sa Planete, a trecinu da namontiras po svom ukusu. 

Koja ironija Prica se o vestackoj inteligenciji a svoju iskazujemo ...

Ajmo ljudi tema. 

Isla je super emisija na discovery kanalu na tu temu...jos tad je covek pricao da ce se pojaviti procesori sa vise jezgara...pre desetak godina...mozda ima i vise...bas super emisija...

Napravili su onog malog robota sto je pre neki dan bio u Beogradu. Kako je sladak, sve bih dala da ga imam. A oni koji misle da ce AI da donese nesto lose su previse gledali Matrix i Terminatora.

 U slucaju robota, covek ih programira da rade i izvrsavju odredjene naredbe, dok je kod coveka slicno, covek se ponasa onako kako nauci da se ponasa, ispoljava osobone koje su mu neophodne da bi opstao u datoj sredini, sto nema veze sa tzv "ljudskom prirodom". Covek je savrsena reflkesija okruzenja u kom zivi.

Nadalje, ako programiramo robota da uzme odredjeni objekat ( ili odradi bilo koji drugi zadatak, prema, za sada mogucem i dopustenom organizovanju izvrsavanja zadataka, u 6 stepeni slobode kretanja), i premesti ga sa tacke A u tacku B, on ce to i uciniti. Medjutim, ako mi premestimo objekat, robot ce imati prazan hod, odnosno, nece prepoznati promenu u okolini.

Slicno tome, ako programiramo robota da predje 10m, sedne u stolicu, on ce to uraditi. Ali, ako pomerimo stolicu, robot ce sesti u prazno i pasti.

Kod coveka, imamo situaciju da, u zavinsosti od okruzenja, iskustva, gresaka, moze da uci. Dakle, covek moze u zavisnosti od okoline da uci i bira resenja koja mu odgovaraju u datom trenutki vremena (ne, ne mislim na slobodu izbora, slobodnu volju, jer tako nesto ne postoji).

Svaka zivotinja ima "raspon ponasanja". Kada je stavimo u odredjeno okruzenje, ona ne reaguje kao robot, vec trazi nacin da od okoline dobije podrsku. To se zove asocijativna memorija. Programirani kompjuteri (roboti) nemaju asocijativnu memoriju, oni slede sablon, obrazac ponasanja, koji im je zadao covek.

Postoje slucajevi programiranih robota kada oni u zavinosti od odblika dugmeta na uredjaju, pritisnu dugme odredjenog oblika i dobiju ulje, kojim se podmazuju, ali robot  se ne oseca "lepo" kada dobija nagradu, jednostavno, ne oseca nista. Zato, nema razloga da odrzava i ponavlja tu istu akciju, nebitno da li mu preti korozija ili ne. Robot ce da izvrsi neku operaciju bez obzira na to kako ta operacija utice na njegov fizicki intgritet, mehanicka ostecenja i slicno.

Staro i dobro poznato pitanje, obradjeno kroz filmove, popularnu kulturu i slicno: Hoce li roboti preuzeti coveka i doci u sukob sa njim? Nece, ako se ne programiraju na taj nacin, jer covek pravi robote, a ne obrnuto.

Robot se nikad nece zamisliti nad necim, razmisljati o necemu. Covek moze da uporedjuje. Roboti nemaju ambicije, osecanja, emociju, nemaju potrebu za necim.

Teoretski, covekov mozak se moze neuronski povezati sa nekim vidom vestacke inteligencije, medjutim, da bi "stvar" funkcionisala, organski neuroni funkcionisu na odredjenom stepenu brzine, sve ispod te brzine ne moze biti funkcionalna celina. Jer, elektronski sistemi, funkcionisu priblizno brzinom svetslosti, sa druge strane, organiski neuroni su relativno spori. Zato, ako pokusamo da ubrzamo neku fiziolosku operaciju u nasem organizmu, kao recimo varenje, da pojacamo lucenje kiselina u zelucu, moze doci do nagrizanja samih organa u organizmu.

Roboti ne traze iskustvo, ne traze da znaju vise, nemaju potrebu da shvate stvari oko njih. Nemaju osecaj zadovoljstva, bola itd.