Veselinov: Vojvodina treba da dobije status republike

За кога је Војводина „Делвидек”?

Топоним „Делвидек”(јужни крајеви) који је, на будимпештанској конференцији о страдању Мађара у деловима Војводине 1944. и 1945. године коришћен уместо имена Војводине, изазвао је полемику у домаћој јавности у којој је, до сада, најбурније реаговало друштво „Рација 1942”. Ова организација је упутила писмо министру Вуку Јеремићу да Мађарској упути званичан протест због тога што је на конференцији за Војводину коришћен назив „јужни крајеви”.

Потпредседник Скупштине Војводине Бранимир Митровић, који је учествовао на конференцији, за „Дневник” каже да се то тешко може окарактерисати као некаква аспирација или сепаратистичка тежња. Ипак, по његовим речима, безмало сви учесници овог догађаја, осим њега и лидера СВМ-а Иштвана Пастора, користили су овај назив.

– Важно је за почетак знати да Мађари Делвидеком не зову Војводину, већ да је то стари израз за Бачку и Барању које су биле у њиховом поседу у Другом светском рату. Делвидек стоји у свим тадашњим документима, између осталог и о злочинима који су чињени, и може се закључити да је такав назив сада коришћен по инерцији – каже Митровић.
На питање да ли су он или амбасадор Србије у Мађарској Дејан Шаховић реаговали на спорни назив, Митровић каже да нису могли реаговати у тренутку.
– Наш мабасадор и ја смо излагања слушали посредством преводилаца који су Делвидек на српски преводили мало као Војводина, а мало као „јужни крајеви”. Било је помало збуњујуће – описује потпредседник Скупштине Војводине.

Митровић каже да је конференција званично носила назив „Голгота Мађара у јужним крајевима ’44–45”, те да на то није могао утицати, иако се не слаже с тим да се анализирају само догађаји у Војводини с краја рата без анализе свега што је претходило убијању мађарских цивила – а то је велика рација у Новом Саду и другим местима.
– Морам истаћи да сам тамо примљен веома срдачно и уз све почасти које следују мојој функцији. Говорио сам одмах после председника мађарског парламента Ласла Кевера и истакао да би било боље да догађаји о којима смо расправљали, нису ишчупани из контекста укупних догађања у Војводини у време Другог светског рата. Поручио сам да Мађари и Срби у Војводини морају живети заједно, као и да коначно треба рашчистити ствари у вези с догађајима у рату и непосредно после њега – објашњава Митровић.

Саговорник „Дневника” је најавио да ће бити иницијатор позива председнику Скупштине Мађарске на обележавање Новосадске рације. Колико је то оствариво, Митровић каже:
– Нисам сигуран да ће то проћи, али ће позив свакако уследити па ћемо видети шта ће се догодити – каже он.
Митровић каже да подржава иницијативу председника мађарског парламента Кевера да се следеће године излије камен темељац за заједнички, мађарско-српски споменик, чији је циљ да „Мађари и Срби не живе са злочинима које су починили једни према другима и да не дозволе да ти греси трују наше душе и будућност наше деце”.

Иштван Пастор, који је такође присуствовао конференцији, изјавио је да је на скупу било више говорника који су с различитим емоцијама износили своје ставове.
– Нисам приметио реченице које би биле у контексту онога што је у протесту назначено. Нисам чуо реченице везане за сепарацију или некакву ревизију у односу на територију, нити сам чуо реченице у којима се Војводина назива делом Мађарске – рекао је Пастор.

П. Клаић

Већи скандал
По речима Бранимира Митровића, за њега је већи скандал наступ неких од учесника конференције из Србије.
– Видео сам неке од учесника како говоре да Мађарска не би требало да допусти Србији улаз у Европску унију јер, наводно, не решава причу о злочинима. То је за мене много више поражавајућа ствар – рекао је Митровић, не желећи да појасни о којим учесницима је реч.

Izvor: Dnevnik

Sve je moguce uz pomoc velikih sila. Otcepljenje, Jasenovci, stratista, istrebljenja, svasta nesto.