OD pravila "oko za oko, zub za zub", do kazne da neko "robija" u svojoj kući, u dnevnoj sobi ispred televizora, Srbija je prešla dug put. Elektronski nadzor kao ograničavanje kretanja nekoga ko se ogrešio o zakone, našao je nedavno svoje mesto u pravnoj regulativi, ali bi u praksi mogao da zaživi tek iduće godine.
- Nezahvalno je prognozirati kada će ova vrsta alternativne sankcije početi da se primenjuje i kod nas, jer je potrebno još puno vremena da se, recimo, uspostavi nova organizacija za to, zatim formira prateća tehnička služba, da se kupi sva neophodna oprema, a pre svega toga raspišu tenderi - kaže Damir Joka, načelnik za tretman u alternativne sankcije u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija u Ministarstvu pravde. - Naša očekivanja su, međutim, da bi sve to moglo da profunkcioniše krajem sledeće godine.
U Srbiji je ovaj uređaj za elektronsko praćenje, uprkos tome što još nije napravljen, već nazvan "narukvica", ali će se, kako objašnjavaju stručnjaci, zapravo nositi oko zgloba noge.
Ono što je još izvesno jeste da će se centralna jedinica za koju će osuđenik biti "vezan" nalaziti u njegovom stanu ili kući. A služba za praćenje koja će nadzirati kretanje "kućnog osuđenika" može
da bude - bilo gde.
- Preciznost ove opreme je u samo nekoliko metara, tako da kada sud odredi prostor u kome osuđeni sme da se kreće, to apsolutno može da kontrolišete sa velikom preciznošću - objašnjava naš sagovornik.
Cena jednog uređaja, kako se sada procenjuje, je oko pet hiljada evra. Na prvi pogled, to izgleda skupo, ali kada se uzme u obzir da jedan zatvorenik, u zavisnosti od vrste tretmana u zatvoru, državu godišnje košta više od toga, računica je na kraju povoljna. Njoj doprinosi i podatak da će uređaj moći da se koristi više puta za više zatvorenika.
Mihijel van der Bin iz službe Kraljevine Holandije, zemlje koja jedina u Evropi ima više slobodnih zatvorskih ćelija nego samih zatvorenika, kaže da pod sistem elektronskog nadzora godišnje prođe oko hiljadu zatvorenika.
- Imamo oko 16.000 ćelija, ali one nisu sve pune - kaže za "Novosti" van der Bin. - Zatvorenika je oko dve hiljade manje.
Ko može da izdržava kaznu iz dnevne sobe, a ko ne može, u Holandiji se, kaže naš sagovornik procenjuje u svakom pojedinačnom slučaju. Krivično delo za koje je neko osuđen nije presudan faktor, već mogućnost da se on u budućnosti integriše u svoju porodicu, u društvo, ukratko - koliko je spreman da se živi u normalnim uslovima.
I u Švedskoj, kućni zatvor postoji dvadesetak godina. Od Kjela Karlsona iz Uprave za probacije Kraljevine Švedske, saznajemo da u ovoj zemlji ima pod elektronskim nadzorom između 500 i 600 osuđenika.
- To su ljudi koji su osuđeni za krivično delo za koje je maksimalna kazna zatvora do šest meseci - navodi naš sagovornik. - Međutim, aparat za elektronski nadzor može da bude stavljen i onima koji su osuđeni za teška krivična dela kao što su ubistvo ili silovanje, ako su na kraju izdržavanja kazne.

TRAŽI SE MESTO VIŠE
U Srbiji danas ima oko 11.000 zatvorenika, a broj onih koji iz njih izlaze, nikako ne može da "stigne" one koje ulaze. Tome su svakako doprinele policijske akcije u poslednjih nekoliko meseci kada su uhapšene velike grupe osumnjičenih. Oko tri hiljade njih je osuđeno do godinu dana zatvora, pa samim tim ima i uslov za neku od alternativnih načina izdržavanja kazne.

Izvor: Novosti

Затвор ко затвор је глупост,а ово још више.Каква је то казна?Седиш кући и уживаш.

Ima smisla za laksa krivicna dela, ali je tragedija sto se u nasoj zemlji i  za ubistvo moze dobiti koliko i za lakse krivicno delo.

 Preteča mikročipovanja zatvorenika i višestrukih povratnika a kroz neko vreme(5-10 god.) i beba. Ma ja sam samo jedan paranoik,ne slušajte me ništa 

Не брини,нећемо.