Uskrs
Uskrs (Vaskrsewe, Pasha, Veligdan, Vazam) je stari praznik; praznuje se jos od vremena apostola, ali ne svuda u isti dan: negde je praznovan zajedno sa jevrejskom Pashom, negde cetrnaestog dana meseca jevrejskog Nisana, a negde u nedelju posle jevrejske Pashe. Na prvom vaseljenskom saboru odluceno je da se svuda praznuje jednog dana, i to posle prolecne ravnodnevnice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i punog meseca. Uskrs je, dakle, pokretan praznik, koji se uvek vezuje samo za dan nedeljni, a moze pasti u razmaku od 35 dana, od 4. Aprila do 8. Maja .

Uskrs je najsvecaniji praznik u godini; on je "praznik nad praznicima". Na taj dan skidaju se dveri u crkvi na oltaru, cime se zeli pokazati da je Isus svojim vaskrsewem pobedio smrt i otvorio rajska vrata. Cela nedelja po Uskrsu naziva se "Svetla nedelja", a crkvene pesme koje se tada pevaju, pune su radosti i veselja.

Umesto uobicajenog pozdrava, narod se na Uskrs i cele Svete nedelje pozdravlja sa "Hristos voskrese!" i "Vaistinu voskrese!"

Da bi se hriscani dostojno pripremili za ovaj praznik, jos od apostolskih vremena ustanovljen je "Veliki post" ili "cetrdesetnica", po uzoru na Isusa koji je 40 dana postio na Gori iskusenja.

U narodu postoji obicaj da se o Uskrsu jaja boje crvenom ili drugim jarkim bojama i da se daruju poznanici i prijatelji. To je u znak podsecanja na Mariju Magdalenu koja je objasnjavajuci caru Tiberiju Hristovo voskrsenje darovala mu kokosije jaje.


Uskrs je veliki praznik, i u domu se čitava Velika nedelja pred sam Uskrs koristi za pripremanje za doček uskršnjih praznika. Među najznačajnijim običajima za Uskrs je bojenje jaja. Postoji puno načina bojadisanja jaja, ali kao pravi običaj koga se drži pravi pravoslavni dom je bojadisanje jaja varzilom.

Prvo jaje koje se iz varzila izvadi ostavlja se na stranu. To se jaje zove čuvarkuća i njega čuvaju kod kandila za Đurđev dan.

Jaja se boje na Veliki petak, a tada se obave i drugi poslovi u kući, tako da na Veliki petak niko u kući ne radi ništa od grubih poslova. Na Veliki petak je strog post i prilika da se obiđu grobovi pokojnika. Toga dana se štednjaci u nekim kućama uopšte i ne pale, a gde se baš i kuva spremaju se strogo posna jela kao što su čorba od paradajza, pasulj prebranac i rezanci sa orasima.

Na Veliku subotu kuća je već sasvim spremna, sve je dovedeno u red, kandila prislužena. Sutradan za svečani uskršnji ručak, obično se sprema jagnjeća čorba, sarma od zelja, jagnjeće pečenje, salate i kolači.

Rano izjutra, na sam dan Uskrsa, spremi se poslužavnik i na sto iznese zdela s crvenim jajima. Svaki gost koji u kuću dođe biva poslužen crvenim jajetom, kolačima, slatkim i kafom. I neka ne bude zaboravljeno - svaki siromah koji u kuću dođe toga dana, treba da bude, pored ostalog, darivan crvenim jajetom.

"Hristos vaskrse iz mrtvih,
smrcu smrt unisti,
i onima u grobovima
zivot darova"

HRISTOS VASKRSE I ZAISTA VASKRSE!

Uskrs nije praznik.

Nego?

Uskrs je svetkovina, tj. najznačajniji liturgijski dan.

Pa u narodu je poznatiji kao Praznik

To samo pokazuje koliko su vjernici vjerski, odn. liturgijski odgojeni.

Objasni mi razliku izmedju izraza Praznik i Svetkovina? Sem sto ovo drugo lepse zvuci.

Već sam rekao da su svetkovine najvažniji liturgijski dani i njihovo slavljenje počinje od I. večernje, dakle uvečer prethodnog dana. Neke svetkovine imaju i vlastiti obrazac Mise bdjenja, koji se upotrebljava uvečer prethodnog dana, ako se u to doba slavi misa. Slavljenje najvećih svetkovina, Vazma, produžuje se kroz osam neprekinutih dana, a ta je osmina uređena po vlastitim normama.
Govor o prazniku u crkvi ne postoji, jer takav pojam uopće ne spada na crkveno područje. Crkva ima svoju terminologiju i kad se govori o " njezinim" slavljima ta bi se terminologija trebala poštivati.

Ok, skontah, izvini za cimanje, ali nisam vernik, meni je sve isto... bar do sad bilo.