Klokovanje i overklokovanje :: Pc Klinika ~ Doktori za vas kompjuter

evo ti sve malo detaljnije

za Intel

Pojam ozbiljnog overkloka, kao fenomena, datira još od pojave Intel Celeron 300A procesora, za koga možemo slobodno da kažemo da je jedan od prvih ozbiljnih predstavnika cele priče o overkloku. Jednostavnim podizanjem magistrale, ili ti FSB-a, zajedno sa određenim izmenama vrednosti parametara unutar BIOS-a, današnji skoro svi procesori u stanju su da izvrše sve zadatke u potpunosti, na dosta većem radnom taktu, neko što je fabrička vrednost istog tog procesora kojeg smo overklokovali. Prve potrebe za overklok, pojavile su kod korisnika sa ne toliko dubokim džepom. Takvi korisnici bili su primorani da uz kupovinu nekog boljeg hladnjaka, jednostavno uz overklok, dođu do veće frekvencije, na osnovu čega bi se povećale performanse samog sistema. Kako bi vreme odmicalo, proizvođači matičnih ploča, svesni novonastale situacije počeli su sa proizvodnjom sve boljih i boljih matičnih ploča, koje su sve više bile raspoložene za overklok. Realno gledano, danas se vodi jedan mali rat, među proizvođačima matičnih ploča, gde je iskreno veoma teško ispratiti sve novitete, jer u jednom mesecu na tržište ponekad izađe i do desetak modela različitih proizvođača. Ali da se vratimo malo u prošlost. Kako se priča o overkloku sve više širila, pojavila se potreba i za overklokovanje ostalih komponenti, kao što je recimo sistemska memorija ili grafičke kartice. Isto tako, danas overklok ne predstavlja samo zadovoljstvo za low end korisnike, jednostavno danas je nezamislivo da se jedan sistem ne overklokuje, nevezano kojoj cenovnoj, odnosno tržišnoj kategoriji pripada, a sve to zarad „potrebe“ za što većim performansa.

Intel kao trenutni lider na tržištu mikroprocesora, i svakako je najzanimljiviji kada je u pitanju naša priča o overkloku. Današnji Intel procesori zasnovani na Core arhitekturi, ponekad su u stanju da dostignu čak i preko 100% overkloka ,a sve to u poređenju na fabričku vrednost kloka, gde ćemo baš iz tog razloga pokušati na što jednostavniji način da objasnimo, kako overklokovati jedan takav procesor. Pet, može se reći najbitnijih stavki za uspešan overklok jednog procesora jesu : kvalitetna matična ploča (podrazumeva se i bogat sektor BIOS opcija), memorija sa što većim fabričkim klokom, dobar hladnjak za procesor (bilo da je vazdušni hladnjak ili da je zasnovan na vodenom hlađenju), napajanje i naravno termalna pasta. Matična ploča poželjno je da ima što kvalitetniju naponsku jedinicu, koja bi trebalo da je što adekvatnije hlađenja, kao i širok spektar BIOS opcija neophodnih za uspešan overklok. Generalno gledano, za potrebe današnjih procesora sa dva jezgra, mogu da se koriste ploče kako sa 3-faznim, 4-faznim, 5-faznim tako i sa 6-faznim filtriranjem napona, dok je priča za procesore sa četiri jezgra malo drugačija. Overklokovan procesor sa četiri jezgra u nekim situacijama troši skoro pa duplo veću struju, neko onaj u dual core izvedbi, a sve to na istom kloku, te se stoga za takve procesore preporučuju matične ploče sa najmanje 8-faznom naponskom jedinicom, kako bi pad napona pri punom opterećenju mogao da se svede na minimum (isto tako bilo bi poželjno i jedno dosta kvalitetno napajanje). Svakako, da bi mogli u opšte da podignemo klok procesora moramo unutar BIOS-a da povećamo i klok FSB-a. Primera radi, podizanjem FSB-a nekog Code 2 Duo procesora sa recimo 10 množiocem, sa nominalnih 266 MHz FSB-a, na nekih 300 MHz FSB-a, procesor koji je radio na fabričkoj vrednosti od 2,66 GHz, u novonastaloj overklok situaciji radiće na okruglo 3 GHz. Isto tako, sa povećanjem FSB-a, povećava se i klok memorije, tako da uz posedovanje memorije sa velikim fabričkim klok (primera radi 1000 MHz) overklok je zagarantovan.

Računanje, tj. formula overkloka procesora i memorije :

1. FSB x Memorijski delilac = Brzina memorije

Primera radi: 266 MHz FSB-a x 2.00 delilac = 533 MHz (brzina memorije)
ili : 333 MHz FSB-a x 2.00 delilac = 666 MHz (brzina memorije)
ili : 400 MHz FSB-a x 2.00 delilac = 800MHz (brzina memorije)
ili : 450 MHz FSB-a x 2.00 delilac = 800MHz (brzina memorije)
ili : 500 MHz FSB-a x 2.00 delilac = 800MHz (brzina memorije)
Svakako u Biosu postoje i drugi množioci sem „2“ koji smo mi naveli u ovom primeru, kao što je recimo „3“, i primenjivanjem gornje formule dobićete veće vrednosti kloka memorije.

2. FSB x Množilac procesora = brzina procesora

Množilac procesora je po Defaultu podešen na maksimalnu vrednost (prethodno mora da se isključi C1 i EIST), stoga ako imao recimo Intel Core 2 Quad Q9300 (2497.5 MHz Default klok), njegov max množilac je 7.5 (može se smanjivati na 7 i 6) a FSB 1333 MHz ( tj. 333 MHz koje računamo kada overklokujemo)

Primera radi: 266 MHz FSB-a x 7.5 množilac procesora = 1995 MHz (brzina procesora)
ili : 333 MHz FSB-a x 7.5 množilac procesora = 2497.5 MHz (brzina procesora)
ili : 400 MHz FSB-a x 7.5 množilac procesora = 3000 MHz (brzina procesora)
ili : 450 MHz FSB-a x 7.5 množilac procesora = 3375 MHz (brzina procesora)
ili : 500 MHz FSB-a x 7.5 množilac procesora = 3750 MHz (brzina procesora)

Hlađenje procesora
Svakako, podizanje kloka procesora van granica fabričke vrednosti, povlači i neke kontra efekte, kao što je pregrevanje procesora, koje na kraju može da prouzrokuje i nestabilnost celog sistema. Da ne bi došlo do takvih pojava, današnji korisnici koji overklokuju svoje sisteme, pribegavaju montiranju, zapreminski većih, i po prirodi boljih hladnjaka od onih fabričkih, koji dolaze uz procesor. Trenutno najaktuelnija tri hlađenja koja se koriste pri hlađenju procesora su :
Vazdusna, vodena i fazna promenljiva hladjenja

Svakako, postoje i drugi vidovi hlađenja koji se koriste u svrhu takmičenja, kao što su hlađenja bazirana na TEČNOM AZOTU I SUVOM LEDU. Kao završi faktor pri montiranju novog rashladnog sistema, neizbežno je spomenuti i termalnu pastu. Trenutno najaktuelnija, i može se reći jedna od najboljih termalnih pasti na našem tržištu je svakako Artic Silver 5, koja dominira svojim kvalitetom zadnjih nekoliko godina. Naravno, pošto je pomenuta pasta jednim delom izrađena od srebra, mora se paziti pri nanošenju na procesor, jer svako odstupanje van procesorskog ležišta može da prouzrokuje kvar ploče (spaljivanje) zbor svoje elekto-provodljivosti (znači oprez na prvom mestu). Svakako druga po sposobnosti aktuelna termalna pasta je Artic Ceramik, koja dolazi od istog proizvođača, međutim na svu sreću ne provodi elektricitet. Naravno pored Artic derivata, na tržištu je prisutno dosta drugih proizvođača, a na vama je kojem modelu treba da se poklonite.

BIOS
Posle montiranja boljeg hladnjaka dolazimo do priče koja je usko povezana sa parametrima BIOS-a. Kako smo i naveli, podizanjem FSB-a, povećava se takt kako procesora, tako i memorije. Svaki FSB ima svoj tzv. „strap“ koji se kreće u granicama od 200 MHz do 400 MHz. Smanjenjem strapa na manju vrednost kloka, smanjuje se mogućnost dostizanja maksimalnog kloka FSB-a, dok se memorijski protok povećava, i obrnuto (promena strapa moguća je samo na novijim modelima matičnih ploča). Povećavanjem FSB-a povećava se i klok memorije, čiji protok direktno utiče na performanse. Da bi se postigle što bolje performanse memorijskog protoka, memorija se može dodatno „zatezati“, tj. smanjivanjem latencija iste na prvu stabilnu vrednost, moguće je dodatno doprineti konačnim performansama memorijskog protoka.Međutim, ako ne promenimo i napone u BIOS-u, tj. napone određenih tačaka na ploči nećemo postići toliko impresivan overklok, kako procesora, FSB-a tako i memorije. Za što bolji overklok procesora, mora se pribegavati podizanju pet trenutno najbitnijih napona jedne matične ploče, a to su : CPU napon, FSB napon, North bridge napon, napon memorije i svakako neizbežni PLL (VTT) napon.

Ako uzmemo recimo, da smo na jednom Intel Core 2 Duo procesoru montirali bolje vazdušno hlađenje, na osnovu našeg iskustva možemo da konstatujemo da se napon od 1.38 V do nekih 1.45 V ne bi smeo prelaziti, jer bi moglo da dođe kako do pregrevanja, tako i do nestabilnosti (pitanje je „sreće“ neki procesori mogu, a neki opet ne mogu da trpe velike napone). Međutim, kada je reč o Quad Core procesorima onda je priča malo drugačija, i ponavljamo, po nekim našim procenama, nije poželjno prelaziti napon veći od 1.4 V (kod procesora izrađenih u 45nm priča je malo drugačija i ta granica može da se prekorači, a ne bi trebala da prelazi 1.5 V). Svakako, ako ste u stanju da sebi priuštite neko vodeno hlađenje, sa naponom procesora može se ići još koji korak dalje, tj. za dual core procesore do nekih 1.52 V (za procesore izrađene u 45nm do 1.55 V), za Quad core procesore do nekih 1.52 V (za procesore izrađene u 45 nm do nekih 1.53 V-1.54 V). Da bi dostigli željeni klok procesora, pored napona koji treba njemu da se dodeli, takođe je neophodno dodeliti napon kako FSB-u, tako i severnom mostu, kao osnovnim parametrima za postizanje što većeg FSB-a. Današnje matične ploče
Struja
Poznato je da većina matičnih ploča pati od pada napona pri punom opterećenju. Što će reći ako procesor nije opterećen i u Windowsu radi na recimo 1.45 V, pri punom opterećenju napon u nekim slučajevima može da padne i ispod 1.4 V, što svakako nije poželjno, jer nam ta činjenica govori da procesor može pri punom opterećenju da radi na naponu manjem od 1.4 V, pa se zbog toga postavlja pitanje a zašto u „Idleu“ ne bi radio na tom naponu? Jedan od načina da se to sve zaobiđe je korišćenje raznoraznih „naponskih modova“ uz čiju pomoć pad napona na pojedinim modelima matičnih ploča jednostavno nestaje. Stoga, za uspešan overklok preporučuje se i što kvalitetnija „naponski“ opremljena matična ploča (što više kvalitetnih zavojnica i mosfetova, to bolje) kako bi se smanjila verovatnoća za trebovanje pomenutog naponskog moda. Sve što je potrebno da nađete o „naponskom modovanju“ možete da potražite OVDE .

Uredno odrađen naponski mod ne mora da znači da će sistem funkcionisati bez ikakvih problema, drugi veoma bitan faktor vezan za struju je svakako napajanje. Kvalitetno napajanje igra veoma veliku ulogu, i sa istim se pomenuti pad napona svodi na minimum. Danas su sve više aktuelna napajanja sa što više „trafo stanica“ tj. napajanja sa dva, tri i čak četiri trafoa. Isto tako pri kupovini je veoma bitno pogledati koliki su naponi na 12 V granama, tj. 12 V grane trebalo bi da su u stanju da isporuče što više napona i naravno što više struje, kako ne bi došlo do tzv. „štucanja“. Nedostatak struje na EPS 12 V grani koja napaja celu naponsku jedinicu procesora može da prestavlja problem (najčešće kod Quad procesora) stoga se i preporučuju napajanja koja baš na EPS 12 V grani mogu da isporuče min 15 A.

Provera stabilnosti
Kako bi utvrdili da li je overklok postavka unutar BIOS-a urodila plodom pribegava se test programima. Trenutno najaktuelniji overklok test program za Dual Core procesore svakako je Orthos, dok se za procesore sa četiri jezgra preporučuje Quad Prime95 program, naravno postoje i drugi programi za merenje stabilnosti . Pri puštanju pomenuta dva programa u pogon, dva ili četiri jezgra, zavisno od procesora koji se testira na stabilnost, bivaju opterećena 100%, usled čega dolazi do drastičnog povećanja temperature.

Temperatura koja ne bi smela da se pređe za dual core procesore iznosi 70 °C, dok kod Quad core ta vrednost može da ide i do maksimalnih 80 °C. Trenutno najaktuelniji program sa kojim se meri temperatura novih Intel procesora je CORE TEMP , koji po navodima programera meri temperaturu direktno iz jezgra procesora.

Za proveru kloka kako procesora tako i memorije, zatim za proveru memorijskih latencija unutar Windows-a koristi se svima nam poznat CPU-Z programčić.bazirane Intel P965, P35, 975X, X38, X48 čipsetu, imaju skoro identične raspone napona za postizanje stabilnog FSB-a (izuzev ASUS Blitz Formula SE, ASUS Maximus Formula, ASUS Maximus Extreme matičene ploče koja raspolaže sa dosta agresivnijim naponskim sektorom unutar BIOS-a, i samim tim na tim modelima moguće je i prekoračiti dozvoljene napone koje ćemo tokom nastavka teksta preporučiti). Maksimalni napon, kako kod severnog mosta, tako i kod FSB-a u nekim krajnjim crtama, ne bi smeo da prelazi vrednost veću od 1.45 V do 1.5 V (kod nekim modela matičnih ploča 1.5 V je maksimalna moguća vrednost FSB-a koja može da se dodeli u BIOS-u). Isto tako, u vreme kada su aktuelna dva memorijska standarda, tj. DDR2 i DDR3, mora se sa dozom opreza obratiti pažnja na naponski sektor, jer jedan nepromišljen potez može poslati vaše skupe memorijske module, jednom za svagda u večita lovišta. Trenutno, bezbolan napon za DDR2 memorijske parove iznosi u rasponu od 2.0 V do maksimalnih 2. 5 V, dok je kod DDR3 memorije priča malo „labavija“, tj. preporučeni maksimalni naponi kreću se od 1.8 V do nekih 2.2 V (pošto je još uvek rano diskutovati o DDR3 memorijskom standardu, tako će se i maksimalna vrednost dopuštenog napona povećavati). Pomalo konfuzan naponski sektor, koji obično biva zapostavljen, vezan je PLL (VTT). Promena PLL napona na veću vrednost od one standardne, koristi se isključivo u slučajevima kad je neophodan FSB veći od 450 MHz ( sve pod uslovom da vam procesor ne udara u „zid“ sa vrednošću manjom od 450 MHz, taj problem u narodu je poznat kao CPU-FSB-Wall). Kako je pomenuti naponski sektor vezan za naponsku jedinicu, jasno je da ne treba preterivati, shodno tome maksimalni preporučeni napon PLL-a ne bi smeo da prelazi više od 1.66 V do nekih 1.80 V. Isto tako u BIOS-u postoje i drugi parametri koji direktno utiču na overkolk kao što je C1 i EIST, čijim isključenjem nema variranja takta procesora.Isto tako poželjno je isključiti sve „čipove“, tj. uređaje na ploči koje ne koristite kao što je LAN, FireWire itd, znači ostavi samo one koji su vam neophodni.

za AMD

Procesor je direktno povezan sa memorijom HT linkom zbog integrisanog memorjiskog kontrolera
Procesor je direktno povezan sa ostatkom sistema HT linkom zbog integrisanog memorijskog kontrolera.

Evo kako se sve to klokuje!

Brzina procesora: Povećanje radnog takta procesora se vrši tako što se povećava radni takt sistemske magistrale. Sistemska magistala trenutno kod svih AMD Athlon 64/Sempron 64 procesora radi na 200 MHz, pa će overklokovanje biti i ako povećate tih 200 na 205MHz. Konačna brzina procesora se dobija tako što se brzina sistemske magistale pomnoži sa množiocem. Za sve dalje primere koristićemo Sempron 64 2800+ procesor koji ima množilac 8, što znači da mu je radni takt 8x200=1600MHz. Ako povećate sistemsku magistalu sa 200 na 250 povećaćete radni takt procesora na 8x250=2000MHz. Na ovaj način ste overklokovali procesor, ali to nije sve.

Brzina Hyper Transport magistrale: Od brzine sistemske magistale ne zavisi samo brzina procesora već i brzina memorije i brzina Hyper Transport magistrale. Kod s754 procesora HT radi na 800MHz, a kod s939 na 1000Mhz, što znači da je množilac HT magistrale 4 za s754 odnosno 5 za s939. Dakle brzina HT-a se računa tako što se radni takt sistemske magistrale pomnoži sa 4, odnosno 5. Ako ste u gornjem primeru povećali radni takt sistemske magistrale sa 200 na 250 onda će u konkretnom primeru (pošto je u pitanju s754 procesor) HT raditi na 4x250=1000 MHz, što nije dobro. HT ne treba overklokovati (ili bar ne mnogo), zato smanjite množilac HT-a sa 4 na 3 i dobićete 3x250=750Mhz. Ako povećate radni takt sistemske magistrale na 300MHz, brzina procesora će da se poveća na 8x300=2400MHz, a HT će raditi na 4x300=1200 MHz, pa množilac HT-a treba smanjiti sa 4 na 2. Eventualno se može isprobati i varijanta u kojoj će HT da radi na 3x300=900MHz, ali ako neće da radi onda množilac HT-a definitivno treba smanjiti na 2.

Brzina memorije: Ono što je najspecifičnije kod overklokovanja procesora sa integrisanim memorijskim kontrolerom je računanje brzine rada memorije. Konačna brzina memorije kod procesora sa integrisanim memorijskim kontrolerom se računa tako što se brzina procesora deli sa nekim celim brojem. Ovaj broj se u slengu zove memory divider ili mem divider. Najveća fora je ustvari izračunavanje ovog celog broja, a to se radi na sledeći način: Ako posmatramo sistem kojji je podešen na podrazumevane vrednosti onda je brzina sistemske magistale 200 MHz, a AMD-ovi procesori sa integrisanim memorijskim kontrolerom imaju podršku za DDR400, 333, 266 i 200, odnosno za memoruju koja radi na 200, 166, 133 i 100 MHz respektivno (ima i nekoliko nezvaničnih: 183, 150, 143 i 125 MHz). Kako bi obezbedio memoriji da radi na određenom radnom taktu memorijski kontroler izabira ceo broj kojim deli brzinu rada procesora, ali tako da dobijeni rezultat bude najpribližniji radnim taktu memorije i da istovremeno taj radni takt ne bude veći od izabranog. Na primer Sempron 2800+ procesor radi na 1600MHz, a vi želite da vam memorija radi kao DDR400 (odnosno na 200 MHz), to znači da će mem divider biti 8 (1600/8=200). Međutim ukoliko povećate radni takt procesora na 2000 MHz povećanjem radnog takta sistemske magistrale i pritom želite da vam memorija i dalje radi kao DDR400 onda se mora izračunati odgovarajući mem divider. Evo i jednačine:

memdivider = INT( CPUmnožilac*(200/brzinamemorije))

Funkcija INT (skracenica od INTEGER) u ovoj jednačini ustvari zaokružuje realan broj na veću celobrojnu vrednost. Ako je dobijeni broj recimo 10.1 biće zaokružen na 11. U konkretnom primeru će biti:

mmdivider=8*(200/200)=8

ali u ovom slučaju će vaša memorija da radi sinhrono sa sistemskom magistalom odnosno na 250 MHz. Da bi omogućili asinhroni rad memorije, odnosno da bi vam memorija i dalje radila na 200 MHz morate u BIOS-u podesiti brzinu memorije na 166, pa će jednačina izgledati ovako:

mmdivider=8*(200/166)=9.64

Kada ovaj realan broj zaokružimo na veći ceo broj dobijamo da je konačno memdivider=10. Promenljiva koja se u početnoj jednačini javlja pod imenom brzinamemorije nije ustvari prava brzina memorije već brzina koju možete podesiti u BIOS-u kako bi namestili da vam memorija radi na onom radnom taktu koji je vama potreban. Evo još jednog primera, ako radni takt sistemske magistrale povećate na 300 procesor će raditi na 2400 MHz, ali ako ostavite da vam vrednost proimenljive brzinamemorije ostane ista kao u prethodnoj jednačini, onda će memdivider ostati 10 pa će konačna brzina memorije biti 240 MHz (2400/10). U tom slučaju morate u BIOS-u namestiti manju vrednost za promenljivu pod imenom brzinamemorije, na primer 133:

mmdivider=8*(200/133)=12.03

Kada zaokružimo ovaj broj na veću celobrojnu vrednost dobićemo 13, pa će u tom slučaju stvarni radni takt memorije biti 2400/13=184 MHz.

izvor: Benchmark