"Veliki školski čas" - sećanje na "četu đaka" FOTO

Kragujevac -- Komemorativna manifestacija "Veliki školski čas" počela je u Šumaricama u znak sećanja na stradanje civila 21. oktobra 1941. godine u Kragujevcu.



Velikom Školskom času i molebanu kraj spomenika u Šumaricama prisustvuju predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijerka Ana Brnabić, kao i brojne zvanice iz zemlje i inostranstva.

Prisutan je i bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić kao i predstavnici diplomatskog kora - ambasadori Nemačke Aksel Ditman, Rusije Aleksandar Čepurin, Slovačke Dagmar Repčekova, Palestine Mohamed Nabhans, Austrije Johanes Eigner, Belorusije Valeri Briljov.

U okviru komemoracije kraj spomenika u 10.30 održan je moleban koji je služio episkop šumadijski Jovan uz sasluženje sveštenstva Eparhije šumadijske.

Posle molebana počeće "Veliki školski čas", antiratna i komemorativna manifestacija kojom se obeležava sećanje na streljanje civila u Kragujevcu 21. oktobra 1941.

Na Velikom školskom času biće izveden dramski prikaz "Igre Brojeva" književnika Mirka Demića iz Kragujevca, u režiji Marka Misirače.

Nemački okupatori su, kao odmazdu za pogibiju deset svojih vojnika u napadu partizana 16. oktobra 1941. na 3. bataljon 749. pešadijskog puka Vermahta, u Šumaricama 21. oktobra streljali 3.000 stanovnika Kragujevca i okolnih mesta, među kojima i 300 učenika srednjih škola i šegrta, kao i 15 dečaka, čistača obuće. Najmlađe dete imalo je 11 godina.

Taj događaj predstavlja jedan od najvećih zločina nemačke vojske u Drugom svetskom ratu, i jedan je od najtragičnijih koji se dogodio na tlu Srbije u tom ratu.

Nemački okupator streljao je civile u Kragujevcu u znak odmazde, a povod su bili nemački gubici u borbama 1. oktobra na putu Kragujevac-Gornji Milanovac, u kojem su Nemci imali 10 mrtvih i 26 ranjenih vojnika.

Tim streljanjem dosledno je primenjena naredba tadašnjeg generala Franca Bema od 10. oktobra 1941. godine, kojom se propisuje streljanje 100 Srba za jednog ubijenog Nemca i 50 Srba za ranjenog.



Zločin u Kragujevcu ostao je upamćen i po rečima profesora koji je sa svojim razredom izašao na streljanje i rekao "Pucajte, ja i dalje držim čas".

Osim toga, pesnikinja Desanka Maksimović nakon što je čula detalje masakra napisala je "Krvavu bajku".

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu,
umrla je mučeničkom smrću
četa đaka
u jednom danu.

Iste su godine
svi bili rođeni,
isto su im tekli školski dani,
na iste svečanosti
zajedno su vođeni,
od istih bolesti svi pelcovani
i svi umrli u istom danu.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu
umrla je junačkom smrću
četa đaka
u istom danu.

A pedeset i pet minuta
pre smrtnog trena
sedela je u đačkoj klupi
četa malena
i iste zadatke teške
rešavala: koliko može
putnik ako ide peške...
i tako redom.

Misli su im bile pune
i po sveskama u školskoj torbi
besmislenih ležalo je bezbroj
petica i dvojki.
Pregršt istih snova
i istih tajni
rodoljubivih i ljubavnih
stiskali su u dnu džepova.
I činilo se svakom
da će dugo
da će vrlo dugo
trčati ispod svoda plava
dok sve zadatke na svetu
ne posvršava.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu
umrla je junačkom smrću
četa đaka
u istom danu.

Dečaka redovi celi
uzeli se za ruke
i sa školskog zadnjeg časa
na streljanje pošli mirno
kao da smrt nije ništa.
Drugova redovi celi
istog časa se uzneli
do večnog boravišta.

sad ce dodje gambino da ti objasni kako je to samo komunisticka propaganda protiv njegovih drugara fasista

То је и био циљ комуниста, ратовати до последњег Србина, односно жртвовати што више Срба.

Све што су Срби могли да ураде је да жртвују већ ухапшене грађане тадашње Србије који су били смештени у логорима Бањица, Сајмиште и другим логорима.
Тако да су прво стрељани сви Јевреји, као и други политички затвореници комунисти итд.
Неки немачки генерал се жалио њиховим властима, да уместо 100 Срба за једног Немца, стрељају 100 грађана Србије, међу којима су били и Роми.

Љотићевци и Недићевци су покушали колико толико да исправе неправду па су спашавали неке Србе, а подметали комунисте и Роме.

Нажалост, то није било довољно.

Данас се више не гледа тако једнострано као за време владавине комуниста, јер сви добро знамо ко су били партизани, колико су зла нанели не само у току рата оваквим кукавичким акцијама, већ и после рата када су изашли из шуме.

То што су Немци побили људе, не значи да комунисти не сносе никакву одговорност, чак шта више.

Недићевци спроводе грађане Србије.

sistem opet promenio stranu...

nisu fasisti sami su se streljali

Док је краљ прелазећи Албанију сачувао све и једног Србина који је пошао. Која промаја у глави.

nije to bio nikakav cilj komunista...nego su se svi drugi povukli...

isto je bilo i u ru...staljin se zahvalio samo ruskom  narodu...

koji je imao odlucujucu ulogu u ratu...

isto to se ponovilo kad je napad bio na jugoslaviju...

samo je to mesto zauzeo srpski narod...

to je jedan od razloga takve naklonosti...



kasnije je to obradjivano na takav nacin da bi se uloga srpskog naroda umanjila..

i kroz instrumente jugoslovenske drzavnosti je ta politika nastavljena...

niko ne voli da izgubi sa 100 prema jedan...

"Vidiš bre pope Andro da ti od mene zavisi život? Ako me je volja, ti ćeš biti streljan, a ako je meni volja bićeš pušten."
(Ljotićevac Marisav Petrović popu Andri Božiću iz Badnjevca pre streljanja)

Kragujevac, 21.10.1941.

tzv psihoanaliticari koji kroz svoje testove nalazili "skrivene i nasilne porive" u ljudskoj psihi...

su sa radoscu docekali sve uzase rata...

govoreci da je eto upravo to ono sto se moglo ocekivati od ljudi i njihovog ponasanja...

narocito u vidu zestokosti i sadizma...

takav stav je preovladavao i trajao sve do smrti ane frojd...