Српски буџет између тенкова и плугова

Поводом предлога Социјалдемократсје уније за смањење војног буџета и борбене технике и опреме за 35 одсто



Информативна служба Социјалдемократске уније представила је недавно предлог радикалног смањења војног буџета Србије, као и смањења бројног стања борбене технике и војне опреме. Дакле, Информативна служба СДУ предлаже да се све то смањи за 35 одсто, иако није уопште јасно од којих почетних бројки она креће у тим проценама. Истовремено, та се странка заузима за улазак Србије у НАТО, а Алијанса не подржава смањивање војних буџета земаља чланица, штавише тражи од њих да војни буџет не буде никако испод 2,2 одсто друштвеног бруто производа.

С друге стране, једна недавна анкета у Србији показала је да већина испитаних сматра како је број припадника Војске Србије недовољан, а наоружање наше Војске застарело, док исти ти анкетирани у већини мисле како Војска Србије може да одбрани земљу. Царство збрке, или логика понекад и не станује овде? Или се рутински игнорише не само садашњост ових простора, већ и здрав разум?

Србија је за војни буџет, према саопштењу Информативне службе СДУ, одвојила 943 милиона долара, што је око 2,42 одсто БДП-а. С обзиром на то да је укинут војни рок, то је минимум минимума да би Војска уопште била оперативна. Јер, прелазак на потпуно професионалне оружане снаге, барем у првој фази, значи и скупљу одбрану. Иако, наравно, нигде у свету нема јефтине одбране.

Информативна служба СДУ тврди „да је Србија по броју тенкова и борбених авиона на другом месту у односу на суседе, иако је по броју становника тек на трећем месту, а по површини тек на четвртом месту“.

То није истина јер више тенкова од Србије имају Бугарска, Румунија, Хрватска и БиХ. Што се тиче војног буџета, Информативна служба СДУ каже „како све суседне државе, осим БиХ, издвајају мањи проценат БДП-а за одбрану од Србије“. Овде постотак и није важан, важан је апсолутни износ војног буџета јер неке земље могу да издвајају и мањи постотак, али имају већи БДП од Србије, па логично и такав мањи проценат значи да за одбрану дају и више пара од Србије. Чудно како то Информативна служба СДУ није имала у виду.

У саопштењу те службе каже се „да би се смањивањем бројног стања борбене технике и војне опреме дошло до прерасподеле средстава за јачање обуке и повећаног броја сати летења пилота“. Скроз погрешна филозофија, постоји минималан број борбених авиона испод којих нека држава не сме да иде ако жели да јој војска има неког смисла. То што ћете, рецимо, имати 14 авиона типа „грипен“ и рецимо 28 пилота за њих, не значи да имате авијацију потребну за различите задатке. Нити ће ти пилоти имати нешто већи број сати налета, ако из употребе избаците остале авионе. Јер, зна се колико сати техничке припреме треба за један ефективни сат лета авиона у тој категорији и колико налета дневно могу и смеју да имају пилоти на таквим авионима. Србија тренутно има на папиру 83 борбена авиона, неки су оперативни, а неки у фази ремонта. Испод тог броја било би неозбиљно ићи. Србија тренутно располаже са само 212 тенкова, од чега је 199 типа М-84 и 13 тенкова је совјетског типа Т-72. За државу рељефа какав је наш, то је апсолутно доња граница у броју тенкова.

Информативна служба СДУ предлаже да се две трећине добијених средстава, од могућег смањења војног буџета за 35 одсто затим прерасподели у образовање и здравство. Долазимо на терен економије, где многи економисти војне трошкове сматрају крајње непродуктивним па војну функцију треба смањити на минимум како би се побољшале перформансе националне економије. Класична теза либералних економиста. Привредни стручњаци већ деценијама расправљају да ли се економски може доказати да војни издаци коче привредни раст. Чак и у оквиру Светске банке има стручњака који сматрају да издаци за одбрану имају бар делимично позитиван ефекат на економију: војска ствара сигурну базу за инвестиције, мобилише летаргична друштва, доприноси техничком развоју, потиче истраживања...

Садет Дегер са Стокхолмског института за истраживања међународног мира годинама је тврдио како би смањење војних издатака за десет одсто у земљама у развоју повећало привредни раст за око три одсто.

Није спорно да војни издаци у државном буџету конкуришу издацима у цивилне сврхе. Светска банка, која се понекад позабави и војним издацима у свету, нема баш и најпрецизније податке о свему томе јер многе земље крију тачне износе својих војних буџета или су војни издаци, заправо, камуфлирани кроз разне цивилне програме.

Савремена економска анализа рата и војних трошкова уопште још је у повоју. Од Василија Леонтијева, Јана Тимбергена, Гунара Мирдала и Лоренса Клајна, до Жака Аталија, Јозефа Шумпетера, Барана, Свизија, Нефа и Мелмана, сви они кажу да ако војни трошкови слабе националну привреду, онда је неопходно пронаћи пут који ће омогућити да се обезбеди задовољавајућа национална одбрана, а да се при томе не доведе у питање ни данашњи економски раст ни сутрашња национална безбедност.

Нисам сигуран да су творци предлога СДУ имали све то у виду.

Мирослав Лазански
објављено: 20.06.2011.

Политика

сду је небитан

Ma ajde, jos jedna kvazi stranka lupa gluposti...