kako metoh Milutinovog manastira može Srbinu biti tuđa zemlja ?

Ma nije tudja nego se nalazi u tudjij zemlji

Sad je to nezavisna drzava...
Neka sami resavaju svoje probleme... sta me briga...

Nisu na vreme ni makedonci ni crnogorci shvatili da sve ovo sto se desava oko Kosova vec nekoliko decenija je problem koji oni nece moci da rese. Odnosno oni ce moci da ga rese hiljadu puta manje no Srbija. Jer granice velike Schipnije - ne Albanije - nego zemlje svih siprtara -kako su je nazvali - su odavno zacrtane i u njima je veliki deo Makedonije i Crne gore, kosovo, juzna Srbija, i deo sandzaka.
Pa kada im se premijer qurci da prizna Kosovo kao nezavisno neka ih *ebu sipci.
Sto bih se mi zamarali njihovim brigama kada nas oni podjebavaju svojim zvanicnim stavovima.

A sta cemo kada sutra bukne u CG hocemo li  i tada raci u drugoj drzava tudji problemi
Mislim da se ne mozemo tako neodgovorno ponijeti
Znam da smo se opekli ovih 18 godina ali ipak ?
 

Dogovorili su manjinsku vladu juče, nema frke.

Два Тачија и амбасада САД уцењују Груевског
Македонски премијер признао, по повратку из Брисела, да је влада пред распуштањем
 
Албански лидери Мендух Тачи и Арбен Џафери (Фото Фонет) Специјално за „Политику”
Скопље, 14. марта – Серијом састанака које је практично започео после слетања на скопски аеродром, вративши се из Брисела, премијер Никола Груевски је признао оно што су његови гласноговорници упорно негирали: да је македонска влада пред распуштањем, а земља у политичкој кризи. При свим данашњим кратким суретима са новинарима, Груевски је избегао да потврди ту чињеницу, узгред поручивши да ће се о свему изјаснити после вечерашњег сусрета са лидерима четири водеће партије.

Ако је судити према сатници данашњих премијерових састанака са амбасадорима водећих земаља ЕУ, лидерима политичких партија, председником државе и ужим руководством своје партије, приоритет је дат наставку преговора са Грчком око имена Македоније. Разумљиво, јер је у његовом разрешењу одговор на питање хоће ли Македонија, на самиту алијансе у Букурешту, бити примљена у НАТО или не.

Македонски премијер је данас пре подне имао састанак са министром спољних послова Антониом Милошоским и са државним преговарачем у спору са Грчком око имена Македоније Николом Димитровим. Ову двојицу је брифовао пред нови састанак преговарачког тима са посредником Метјуом Нимицом, заказан за понедељак у Бечу.

Главни актер владине и политичке кризе у Македонији Мендух Тачи је, после синоћне подршке коју му је дао Главни одбор његове Демократске партије Албанца, премијера Груевског оптужио за „опструкцију”. Тачи је поручио да његова партија неће упасти у „замку премијерових политичких игара”, пре свега, како је рекао, зато „што се договор око неких питања може постићи за три сата, а око неких за шест месеци”.

Без обзира на оклевање премијера Груевског да се изјасни о тренутној ситуацији, водећи македонски политичари, медији и политички аналитичари констатују да је влада пала и да најхитније треба утврдити модел политичког деловања до састанка НАТО-а у Букурешту. Једни говоре о мањинској влади, други о влади широке коалиције, а трећи чак заговарају расписивање нових парламентарних избора.

Све претпоставке и сугестије се темеље на чињеници да је повлачењем ДПА влада остала без десет министара и без парламентарне већине, која је окрњена иступањем дванаест посланика из редова албанских ДПА и ПДП-а.

Занимљиво је да, као и у свим претходним међуетничким и политичким трвењима између Македонаца и Албанца, изостаје унутармакедонско политичко јединство. Насупрот лидерима албанских политичких партија, који су јединствени око националне платформе, „логичног изједначавања са Македонцима”, македонске политичке партије продубљују неспоразуме.

Лидер опозиционог Социјалдемократског савеза Радмила Шећеринска из свих оружја атакује на премијера Груевског, оптужујући га да је са својом климавом владом „ставио вето на пријем Македоније у НАТО”. Шећеринска не искључује могућност заказивања превремених избора.

Премијер Груевски нема подршку ни од трећег коалиционог партнера, Нове социјалдемократске партије Тита Петковског, који је премијера позвао „да што хитније обелодани једну од алтернатива које му стоје на располагање”.

Летећи састанци европских дипломатских представника са еврокомесаром Ерваном Фуереом на челу и неоглашавање америчког амбасадора Џилијен Миловановић део су атмосфере која потврђује македонску политичку кризу. Фуере је синоћ поновио уобичајену фразу како се нада „да ће се сви проблеми решити” и да „Влада треба да крене напред у духу добре сарадње”. У данашњем коментару скопски дневник „Време”, под насловом „Тачи у леђа”, директно прозива америчког амбасадора, алудирајући на њену улогу у Тачијевом „пучу”. Коментатор се пита „није ли премијер Груевски превише окренуо леђа Џилијен Миловановић, а ова му заузврат у леђа забола Тачија”?

Информација да се Мендух Тачи почетком недеље у Приштини консултовао са својим презимењаком Хашимом Тачијем баца додатно светло на позадину кризе коју је Македонији сервирала синхронизована албанска политичка елита.

Професор скопског универзитета Биљана Ванковска сматра да је реч о „комбинованом деловању америчке дипломатије и албанских лидера на Балкану”. Симптоматично је, каже за „Политику” професор Ванковска, што су у свим ранијим међуетничким и политичким кризама лидери политичких партија у Македонији позивани у америчку амбасаду где им је налагано да смире тензије. Овога пута се догодило нешто сасвим супротно. Тачи је после посете америчкој амбасади изашао са изјавом да напушта владину коалицију.

Вероватно је да су преуређивачи света оценили да је ово погодан тренутак да се влада премијера Груевског уцени да он прихвати захтеве Тачијеве ДПА, јер у супротном може да се суочи са падом владе али и са историјском осудом да је он одговоран ако Македонија не буде примљена у НАТО.

Професор Ванковска указује и на други део игре: ко зна, можда је цела игра смишљена како би се разводнили преговори око имена Македоније, формирањем владе широке коалиције. Таквим чином Груевски би био ослобођен „историјске одговорности” за неулазак Македоније у алијансу, закључује Ванковска.

Треба још нагласити да је из Тачијеве ДПА стигла стидљива порука да њени министри остају на својим местима у влади премијера Груевског, што ће рећи да Тачи тактизира, очекујући да ће му на вечерашњем сусрету лидера водећих партија бити позитивно одговорено на шест захтева који су услов за повратак у владину коалицију.


Миле Раденковић
[објављено: 15/03/2008

politika

Uzavrelo u Skoplju
M. STANČIĆ, 14.03.2008 19:41:58 Ocena: 3.17 (Glasova: 6)  Komentara: 0 

SKOPLJE
SPECIJALNO ZA „NOVOSTI“

MAKEDONSKI premijer i lider vladajuće VMRO - DPMNE Nikola Grujevski je u petak, po povratku iz Brisela, izbegao da najavi sledeće poteze za izlazak iz političke krize nastale (ne)očekivanim izlaskom iz vladajuće koalicije Demokratske partije Albanaca (DPA) zbog neispunjenja niza njihovih zahteva među kojima je i brzo priznavanje nezavisnosti Kosova.
U intenzivnim političkim konsultacijama makedonskog državnog vrha sa liderima stranaka, u petak se tragalo za rešenjima za "premošćivanje" krize. Istovremeno, teži se usaglašenju stavova uoči predstojećeg Samita NATO u Bukureštu i pristupa u "vrlo delikatnoj fazi pregovora sa Grčkom oko imena".
Grujevski je u petak u Skoplju najpre obavestio šefa diplomatije Antonia Milošoskog i pregovarača sa Grčkom u sporu oko imena ambasadora Nikolu Dimitrova o porukama koje je dobio u Briselu za vreme sastanka Alijanse evropskih narodnih stranaka. Posebnu težinu u njegovim kontaktima, kako se ovde ocenjuje, imao je njegov susret sa grčkom šeficom diplomatije Dorom Bakojani, koja je ostala na "čvrstim stavovima Atine".

PODRŠKA PRIJEMU
NAJVIŠI zvaničnici Italije, Rumunije, Holandije i Velike Britanije uputili su u petak pisma predsedniku Makedonije Branku Crvenkovskom izražavajući podršku Skoplju za prijem u NATO. Pisma su odgovor na dopis koji je Crvenkovski prošlog meseca uputio svim članicama Alijanse da podrže prijem na Samitu u Bukureštu.

RAZLOZI
LIDER DPA Menduh Tači je u obrazloženju razloga za napuštanje vladajuće koalicije precizirao da su svi zahtevi zasnovani na odredbama Okvirnog sporazuma o miru potpisanog 2001. godine u Ohridu.
- Izuzev zahteva za priznavanje Kosova, mi ne tražimo ništa novo. Zahtevi Albanaca u Makedoniji su stari 17 godina, a za njihovo neostvarenje deo krivice snosi i DPA - rekao je Tači

večernje novosti

Ви се налазите:: www.ruvr.ru / Данас на Балкану / Коментар Петра Искендерова
14.03.2008 Makedonija u najskorije vreme može da postane prva zemlja na čijoj će se teritoriji etnički Albanci po-truditi da ponove kosovski scenario

 Lider Demokratske stranke Albanaca Makedonije Menduh Tači najavio je 13. marta izlazak iz vladine koalicije. Povod za daolo je odbijanje kabineta Nikole Grujevskog da odobri po-vlastice za učesnike albanske antivladine pobune 2001. godine. Tači je svoju odluku okarakterisao kao defini-tivnu i optužio republičke vlasti za neželju da pruže makedonskim Albancima šira prava. Svojevremeno, razvoj poznatih dogadjaja na Kosovu počeo je od upravo takvih zahteva. Bez obzira na to, EU i dalje gleda kroz prste na kosovsko-albanski separatizam i ne namerava da odustane od razmeštanja svoje civilno-policijske misije u srpskoj pokrajini. Navodimo sa tim u vezi mišljenje Petra Iskenderova.

Stav EU prema Srbiji postaje sve činičniji. Po-državajući nezavisnost Kosova i upućujući u pokrajinu sopstvenu misiju uprkos oštroj kritici od strane Beo-grada, Brisel istovremeno poziva Srbe da se opredele za Evropu. A sam čin samoproklamovanja nezavisnosti Kosova prezentira kao jedinstveni slučaj i konstataciju objek-tivnih realija. Navodno, Srbija može da postane puno-pravna članica velike evropske porodice tek pošto skine sa svojih ledja kosovski teret. Kao da tokom prethodnih 15 godina nije bilo antijugoslovenskih i antisrpskih sankcija, bombardovanja i razaranja čitave zemlje. Dajemo reč profesoru Pravnog fakulteta Univerziteta u Skoplju, jednom od vodećih balkanskih stručnjaka u oblasti medjunarodnog prava Svetomiru Škariću koji go-vori o izvorima današnje situacije, odnosno o nasilnom uništavanju jedinstvene Jugooslavije 1990-ih godina.

Svesno upotrebljavam termin «uništavanje» umesto «raspadanja» jer je raspadanje hemijski proces, dok je uništavanje fizički proces direktno povezan sa nasi-ljem. Scenario uništavanja Jugoslavije imao je 3 faze. Prva faza imala je karakter etničkih konflikata – pre svega, u BiH i Hrvatskoj u prvoj polovini 90-ih godina. Druga faza predstavljala je NATO-bombardovanje Jugo-slavije 99. A ono što sada pratimo oko Kosova je po-stizanje finalnog rezultata procesa fizičkog uništava-nja Jugoslavije. Jer, u «jugoslovenskom» projektu Za-pada od samog početka predvidjalo se otcepljenje Kosova od Srbije i proglašenje nezavisne kosovske države. Ova država je stvorena prema čisto etničkom principu, uz bezočno kršenje osnovnih odluka UN i principa medju-narodnog prava.
Nezavisnost Kosova ima naglašen karakter presedana o čemu svedoče ne samo današnji dogadjaji, već i čitava dinamika kosovske krize. Na Balkanu je veštački stvo-rena država koja nema prava na to čak i u poredjenju sa drugim analognim žarištima konflikata. Ovim činom stvoren je krajnje opasan presedan za čitavo medjuna-rodno javno pravo koji će, nesumnjivo, biti iskorišćen na Balkanu i širom Evrope – rekao je makedonski ekspert Svetomir Škarić na kraju intervjua.

Makedonija: Manjinska vlada do aprila
Autor: L. Joksimović - M. Šuvar - Tanjug | 15.03.2008 - 09:40
Makedonija: Manjinska vlada do aprila

Makedonija će imati manjinsku vladu do samita NATO u Bukureštu, koji će biti održan početkom aprila, rezultat je sinoćnjeg sastanka lidera vodećih makedonskih stranaka.

"Vlada će nastaviti da radi kao manjinska ali u punom kapacitetu u naredne dve do tri sedmice, do samita u Bukureštu", rekao je posle sastanka ministar spoljnih poslova Antonio Milošoski.
Do izbora za novu vladu, u ovoj će ostati ministri i funkcioneri Demokratske partije Albanaca (DPA), koja je u četvrtak napustila vladajuću koaliciju.
Lider DPA Menduh Tači posle sastanka je kratko rekao: "Sve je isto kao i juče".

"Makedonija ima kapaciteta da izađe na kraj sa najnovijom krizom", rekao je juče makedonski premijer Nikola Gruevski, nakon što je iz njegove koalicione vlade istupila Demokratska partija Albanaca (DPA), ali nije nagovestio koje će korake vlada preduzeti. DPA je napustila vladu jer nije ispunjen njen ključni zahtev - da Makedonija odmah prizna nezavisnost Kosova. Pitanje statusa južne srpske pokrajine preti da ugrozi i hrvatsku vladu, koja bi samoproglašenu nezavisnost Kosova mogla da prizna 20. marta.
„Neću dozvoliti nijednom političaru niti partiji da ugrožava interese građana Makedonije“, rekao je juče Gruevski. „U ovom teškom trenutku Makedonija ima kapaciteta da mudrošću, gordošću i dostojanstvom prebrodi krizu“, naglasio je makedonski premijer nakon razovora sa predstavnicima vladajuće koalicije „Za bolju Makedoniju“.

Nakon izlaska DPA iz vlade, dovedena je u pitanje slaba parlamentarna većina premijera Gruevskog.
Mogućnost da dođe do dogovora u poslednjem trenutku je najmanje verovatna jer niko ne veruje da će premijer ispuniti želje Albanaca.
Stručnjaci su objašnjavali da je najbolji scenario manjinska vlada, koja bi funkcionisala bez pet ministara DPA, dok se ne donese odluka da li će biti raspisani prevremeni izbori, da li će premijer vratiti mandat ili sastaviti široku koaliciju.
„Ovo je teška politička kriza za Makedoniju. Svima koji misle da će se uz pomoć političkog marketinga i jeftine taktike izvući iz ove situacije, poručujem da neće uspeti. Nisu nam važni izbori, niti vlade. Važno nam je da ovaj proces isteramo do kraja“, rekao je Menhud Tači, lider DPA.

Dosadašnja koalicija VMRO-DPMNE, DPA i Nove socijaldemokratske partije (NSDP) došla je na vlast u julu 2006. Koalicija ima 67 od 120 mesta u parlamentu i bez 11 glasova DPA druge dve stranke ne bi imale većinu.
Ivica Bocevski, portpartol makedonske vlade, rekao je za „Blic“ da su sve vladine institucije juče normalno funkcionisale. Na pitanje koje bi moglo biti rešenje krize, Bocevski je rekao da će „sve odluke biti donete u interesu građana Makedonije“.
Makedonski predsednik Branko Crvenkovski je odbacio spekulacije o novim izborima kao „kontraproduktivne“, rekavši da će u ponedeljak sazvati sastanak svih lidera partija, u cilju prevazilaženja razlika.
Neki su stava da bi vladajućoj VMRO-DPMNE najviše odgovaralo da pribavi novu parlamentarnu većinu ili formira vladu nacionalnog jedinstva jer bi tako pored mogućnosti da primi poziv za ulazak u NATO podelila i odgovornost za eventualni kompromis oko imena sa Grčkom.

Hrvatski mediji juče su pisali da bi Hrvatska mogla da prizna samoproglašenu nezavisnost Kosova naredne nedelje, tačnije 20. marta. Zvaničnici još uvek ne žele da potvrde takve navode, a „Večernji list“ najavljuje da bi Hrvatska mogla priznati novu državu Kosovo u paketu s nekoliko drugih država iz regiona.
Milorad Pupovac, poslanik u hrvatskom Saboru i potpredsednik Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS), izjavio je da će njegova stranka preispitati svoje učešće u vlasti i koaliciju s HDZ ako vlada prizna nezavisnost Kosova.
Vojislav Stanimirović, saborski zastupnik i predsednik Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS), kaže za „Blic“ da SDSS kao koalicioni partner u Vladi ne može da utiče na to da li će Vlada i kada priznati Kosovo, ali je naveo da će ta stranka „svakako zauzeti stav koji će biti suprotan takvoj odluci“. Rekao je da će Slobodan Uzelac, potpredsednik hrvatske vlade iz redova SDSS, glasati protiv odluke o priznanju Kosova, ali da je „prerano govoriti o tome da li će SDSS napustiti vladu“.

Poziv u NATO
Kriza potresa makedonsku vladu u izuzetno važnom trenutku, uoči samita NATO u Bukureštu, kada bi Makedoniji mogao biti upućen poziv da se pridruži Alijansi. Manji koalicioni partneri i opozicija zatražili su od Gruevskog da objasni kako će Makedonija izaći iz krize do 2. aprila, za kada je zakazan samit NATO u rumunskoj prestonici.
Za ulazak u NATO, Skoplje mora prethodno da reši višegodišnji spor sa Atinom oko zvaničnog imena svoje države.

Zahtevi partije DPA
1. Brzo priznavanje nezavisnosti Kosova
2. Uvođenje albanskog kao službenog jezika
3. Upotreba albanske zastave
4. Obezbeđivanje socijalne zaštite Albancima koji su učestvovali u pobuni u Makedoniji 2001.
5. Zatvaranje dosijea o haškim slučajevima povezanim sa konfliktom 2001. godine

Blic

Dve zanimljive priče u jednom tekstu. Prvo priča o Makedoniji koja je uspela tehnički da prebrodi izlazak Šiptara iz vlade. To im daje teoretsku šansu da apliciraju za NATO. Videćemo koji su sledeći potezi Šiptara, ali ne bi me čudilo da i Gruevskom avion padne

Druga zanimljiva priča je u vezi Hrvatske gde se Srbi u vladi odnose sasvim suprotno od onoga što bi trebalo da bude nacionalni interes. Umesto da zauzmu oštar stav u pogledu priznavanja Kosova kao države oni će posle odluke vlade naknadno nešto da razmišljaju.