Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

ConQUIZtador
Trenutno vreme je: 25. Jul 2024, 18:16:46
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Idi dole
Stranice:
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Vek istraživanje Vinče  (Pročitano 1020 puta)
04. Nov 2008, 12:37:31
Veteran foruma
Krajnje beznadezan


Пустињу краси то што се у њој скрива бунар!!!

Zodijak
Pol Žena
Poruke 12617
OS
Windows XP
Browser
Mozilla Firefox 3.0.3
mob
Nokia 


Napisala: Dragana Nikoletić
Snimio: Aleksandar Radoman
(arhiva Arheološke zbirke Filozofskog fakulteta u Beogradu)

Naselje Vinča kod Beograda, na važnoj rečnoj transverzali, bilo je čitav milenijum, od 5300. do 4300. godine pre nove ere, raskrsnica poznoneolitskih puteva. Naselje za porodice vične poljoprivredi, zanatima, umetnosti i trgovini, smešteno na odličnoj poziciji, steklo je uslove da bude metropola koju naučnici istražuju celo stoleće.

Vreo avgustovski dan, poslednji tokom ovogodišnjeg arheološkog iskopavanja na nalazištu Vinča. Aca Đorđević, kustos Narodnog muzeja, lopatom peska posipa ugao poznoneolitske kuće od lepa, granicu do koje su zagrebale alatke treće generacije istraživača lokaliteta.

Lep od koga je načinjen ugao goreo je u požaru pre 7000 godina, čime je praktično pečen, i na taj način postao je idealan da se iz njega tumači hronologija naselja. Ali i osetljiv na grube spoljašnje faktore.

„Zato mora dobro da se ušuška“, kroz smeh kaže Đorđević.



Jedan deo ekipe kuglicama stiropora popunjava jame od drvenih greda, nekada nosećih stubova porodičnih kuća od stotinak kvadrata, što su se čitav milenijum u ulicama i nivoima uredno pružale na obali Dunava. Zatim površine prostorija prekrivaju komadima geotekstila.

Pevuše neku veselu pesmicu kojoj poseban ritam daju monotono izgovorene reči „gornja granica... prekinuta...“

To članovi tima, Predrag Dakić, apsolvent arheologije, i Kristina Penezić, uskoro nosilac doktorske titule, totalnom stanicom beleže kote temeljnog rova. U digitalni trigonometrijski račun mešaju im se oštećenja i ostatak zida kuće iz prethodnog naraštaja.

Đubrovnici, špahtle, ašovi, budaci i finiji alat su uveliko spakovani. Kao i flotaciona aparatura za odvajanje zemlje od komada kostiju, lepa i keramike.

Nenad Tasić, arheolog, rukovodilac iskopavanja od 1998. godine i njihov profesor, nadgleda trijažu i pakovanje keramike. Zapravo koristi priliku da se još malo divi njenoj prefinjenoj izradi – glatkoj i sjajnoj površini, tamnim zarezima na tananim, „kao zift“ crnim zidovima.

„Ovako delikatno izrađene posude pravljene su tek nakon pronalaska vitla, mnogo vekova kasnije“, kaže Tasić, prebirajući po komadima spremnim za dalje analize.

Za nekoliko sati više neće moći ni da se nasluti da je na ovom mestu otkrivena „metropola“, raskrsnica puteva od Bliskog istoka do slabije razvijenih severa i zapada, tokom hiljadu godina mira i prosperiteta, od 5300. do 4300. godine pre nove ere.

I potonje kulture su cenile dobar geostrateški položaj naselja, sve dok u IX veku ovde nije osnovano groblje.

Ali, za poznoneolitske ljude ova lokacija je bila od neprocenjivog značaja.

Greben na okuci Dunava, danas poznat po imenu Belo brdo, bio je odlična osmatračnica, zaštićen od vetrova gustom šumom koja se protezala sve do Avale. Planine pune cinabarita, živinog sulfida, od kojeg je spravljan purpurnocrveni pigment cinober, dragocen za bojenje kuća, tkanina i glinenog posuđa. Avala je Vinčancima davala i malahit, od kojeg su pravili nakit. Bolečica im je služila da sirovine dopreme u grad, ali i da prolećnim nanosima nađubri polja, pa Vinčanci više nisu imali potrebu stalnog seljakanja.



Naselje je bilo i na trasi soli, transportovane iz Tuzle duž Save. Vulkansko staklo, od koga su pravljeni izuzetno oštri odbici, prenošeno je Morišom, Tisom i Dunavom sa Karpata.

U središtu „mape“ reka bila je Vinča, centar velikog kulturnog uticaja, prema kome su gravitirala susedna naselja i hrlili trgovci iz svih krajeva.
S obzirom na to da su proizvodili dovoljno hrane, mogli su da se posvete zanatima, umetnosti i trgovini.

„Grnčarstvo je cvetalo, ostavljajući na hiljade posuda čije fragmente sada, posle toliko vremena, pronalazimo na teritoriji mnogo većoj od današnje Srbije“, primećuje Tasić, ne bez ponosa.

Proizvodnja je bila „standardizovana“, ali je poticala od lokalnih majstora, nastanjenih od Tuzle do Sofije, i od Transilvanije do Skopskog polja. Sav taj prostor je pokrivala Vinčanska kultura, nazvana po najznačajnijem od više stotina arheoloških nalazišta.

Vikend je vreme za organizovane posete turista. Arheolog Dragan Janković, kustos Muzeja grada Beograda, čeka ih kod prvog profila koji je pre 100 godina otkrio profesor Miloje Vasić, prvi istraživač lokaliteta.

„Intenzivan život Vinče ostavio je više od devet metara kulturnog sloja, dok su ostala stoleća ostavila samo dva“, objašnjava im, vodeći ih stepenicama usečenim u lesni breg, do današnjeg nivoa tla.

Provodi ih kroz muzej, neugledan u odnosu na značaj nalazišta, sa skromnim vitrinama i pohabanim panoima na zidovima.

Pokazujući oruđe i oružje od kosti i kamena, podvlači da su poznavali tajne metalurgije, odnosno preradu bakra, ili su sa njom eksperimentisali.

„Ali, nisu ratovali“, gotovo pobedonosno kaže Janković.

Trgovci su, objašnjava, bili veoma cenjeni jer sa dalekih putovanja nisu donosili samo morske školjke spondilus, tadašnju univerzalnu monetu, i druge dragocenosti, već i informacije iz dalekih krajeva.

Iz danas nepoznatih razloga Vinčanci su nestali. Nisu preživeli tranziciju u metalno doba.

U ogromnoj masi otkrivenih poznoneolitskih kuća na kompletnoj teritoriji vinčanske kulture pronađene su samo dve nekropole, Botoš kod Zrenjanina i Gomolava kod Hrtkovaca u Sremu sa vrlo malo pratećeg „inventara“ pokojnika ili grobnih priloga.

Zato se još uvek ne zna ko su zapravo bili Vinčanci, kako su se pojavili na obali Dunava i kako su iščezli, ostavljajući u potonjim kulturama odličan komad zemlje, a naučnicima dešifrovanje tajne.

Nastavak ove uzbudljive reportaže možete pronaći u oktobarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.
IP sačuvana
social share
         

Ко не  жели да чује плач сиромашних, плакаће и сам, али га нико неће чути.

Ви  сте сви плодови истог стабла. Не поносите се љубављу према својој земљи, радије се поносите  љубављу за цели људски род.

Мудар  човек ништа не сакупља: што више направи  за друге то више има.
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Trenutno vreme je: 25. Jul 2024, 18:16:46
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: Naša mreža :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: 011info :: Burgos :: Alfaprevod

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.095 sec za 16 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.