A sta ce mo mi u EU, kada nam standard ni za milion godina nece biti kao u EU??

Србија нема шта да тражи у заједници држава са којима кроз историју није имала ама баш ништа заједничко. Све те европске државе, које нам и данас комадају земљу, као и кроз читаву историју, одувек су се према Србима односиле са ниподаштавањем и ругагањем, користећи их само када им требају искључиво као топовско месо. У таквом друштву нема среће и Србија треба једном за свагда да рашчисти сама са собом- она не треба да иде на запад, нити треба запад да прима овде. Она је то што јесте и само ако сачува свој идентитет и интегритет може бити остварена држава. У противном, биће само етнички материјал за обликовање од стране германо-ромаске цивилзације.

Srbija nije imala ništa zajedničko? Mora da se šališ.

Pogledaj malo bolje gde se Srbija nalazi na karti sveta. Upoznaj se malo bolje sa istorijom svog naroda.

Narodi koji su u EU su narodi sa kojima delimo granice i sudbinu svih ovih vekova. Vojvodina je EU u malom. Države EU su zemlje u kojima žive stotine hiljada naših sugrađana, decu su izrađali tamo.

Intelektualna elita Srbije  19. veka stvorena je u školama u Austro-Ugarskoj i Francuskoj, prva srpska štamparija pokrenuta je u Austro-Ugarskoj,  naši prvi ustavi su izrađeni po francuskom i belgijskom modelu, vojsku nam je napravio francuski pukovnik i bio prvi srpski ministar vojske. Ilija Garašanin je svoje načertanije pisao uz pomoć Poljaka i Čeha. Da ne pričamo o Vuku Karadžiću, Dositeju Obradoviću i Karađorđu.

Da ne dužim - upoznaj se sa istorijom svog naroda pre ovakvih priča, jer teze koje si navela jednostavno ne stoje.

Evo da bude malo jasnije (na ponovljenu temu ponovljen odgovor)

• Javno mnjenje zemlje kandidata medijski se krajnje jednostrano obrađuje, tj. da uvek glasa za ulazak u EU, a nikad suprotno, ili za neku treću ideju;

• EU daje novac državi-kandidatu da plati medijsku kampanju za ulazak u EU kojom se isključivo propagiraju prednosti članstva u EU, ali ne i nedostaci. Ovo na izvanredan način govori kome više odgovara „proširenje”, zemlji kandidatu ili EU;

• EU državi-kandidatu daje novac za organizaciju različitih manifestacija i priredbi koje propagiraju istu ideju i vrednosti kao i mediji;

• EU dodeljuje (putem donacija i sl.) velike sume novca onim društvenim subjektima koji očekuju od članstva u EU komercijalnu korist (u cilju potvrđivanja tih očekivanja);

• Preduzećima se dodeljuju donacije da preko „evromuzike” priređuju zabave, priredbe i slično, u cilju reklamiranja EU, ali i sebe;

• Dodeljuje se poseban novac raznim ustanovama, školama, udruženjima umetnika, pisaca i sl., ali samo pod uslovom da oni, za uzvrat, raspisuju konkurse na temu EU (ili na drugi način propagiraju ulazak svoje države u EU), a pobednicima na tim konkursima, priredbama i sl. dodeljuju se velike nagrade i pokloni, čime se dodatno stvara euforija oko ulaska u EU;


• Značajan broj novoprimljenih država obraća se nacionalnim ustavnim sudovima tužbama da proces pridruživanja EU nije tekao po Ustavu. Kao razlozi se navode nepravedna podela novca za kampanju, odnosno to što se novac deli samo onima koji su „za” ulazak u EU, a ne i onima koji su „protiv”.

    Možemo, dakle, zapaziti da u propagiranju ulaska pojedinih država u EU postoje očigledne greške, odnosno izbegavanje racionalne rasprave sa evrooptimistima i evroskepticima kroz unošenje emocionalnog faktora (na primer, ko nije za EU, taj je protiv svoje države). Nabrojimo neke  samo nekoliko iz mnoštva tih zastranjivanja koja daju potpuno krivu sliku, odnosno stereotip da je EU obećana zemlja. To su:

• Kritičare ulaska svoje države u EU niko ne plaća i ne pomaže, naprotiv, mnogo im se odmaže kroz različita onemogućavanja i diskvalifikacije,

• Diskusija o alternativama Evropskoj uniji uopšte nema, a odsustvuje i kritički pogled na stanje u EU, kao i na perspektive ove naddržave,

• Nema iznošenja jasne vizije o budućnosti EU, odnosno da li će to biti federacija, konfederacija ili građanska država u kojoj nacionalno više nema šta da traži i gde vlada jedan jezik, jedna valuta, jedna vojska, it

Prijatelju te pare oni nama mogu da daju i ne namenski, opet ce te pare da nestanu unutar vila na Dedinju. Narod nece videti te pare kao ni do sada sto ih nije video. Zavaravace nas razni Dinkici i ostali anti-Srbi dok ne prodaju i ovo malo firmi, e onda ce oni put pod noge.A mi???

A,ovo istrazivanje na 1000 ispitanika...
Pokusavaju da namecu svoje zelje kreiranjem misljenja,jer ljudi sve vise vide sta je to EU i sta nam donosi.
More sikter!

Kaze jedan lik dobra je EU, mogu da idem kolima na more u Spaniju?! Logicno se namece pitace kako neko moze da ide kolima na more sa prosecnom plaom od 16000 din. Kod nas je ideal 25000, ali realno mi s takvom platom ne mozemo da zivimo normalno. I kako da se uporedimo sa jednom Engleskom gde je prosecna plata radnika u prodavnici 3000 funti!!!???

Ljubac,

Tačno je da nema diskusija o alternativi EU, ali ne zato što se nekome zapušuju usta, nego zato što bolje i pametnije alternative jednostavno ne postoje.

To pokazuju i naše diskusije na forumu. Ko zna koliko dugo pričamo o ovoj temi ali niko do sada nije izneo smislenu alternativu iz prostog razloga što ona zapravo i ne postoji ako želimo da pravimo funkcionalnu zemlju u kojoj će ljudi živeti bolje. 

Ista stvar kao i sa parlamentarnom demokratijom - državno uređenje koje ima svoje prednosti i mane, ali je svakako najnaprednije koje je civilizacija do sada uspela da smisli i da pri tome funkcioniše u praksi.

Što se tiče tvog sastava na temu u šta EU ulaže pare i šta traži za uzvrat, to nema veze sa istinom. To što si napisao je opis funkcionisanja socijalističke Jugoslavije i sistema druga Tita - po principu ja ti dajem pare radi kulta ličnosti Josipa Broza i socijalističkog samoupravljanja.

Evromuzika kao neki novi predmet indoktrinacije u školi je besmislica. I ti i ja smo učili o Betovenu i drugim evropskim muzičarima jer je to valjda stvar opšte kulture a i mi pripadamo ovom kontinentu. Učili smo koja je najviša planina u Evropi, gde se prave čokolade, ko sklapa dobre satove, ko ima najnapredniju industriju, gde je bila napravljena prva štamparska mašina itd itd.

Nije tačno da EU daje pare "društvenim subjektima koji očekuju od članstva u EU komercijalnu korist". EU je u Srbiji najviše poklonila para za obnovu infrastrukture i unapređenje rada državnih institucija da bi ljudi mogli pristojnije i dostojanstvenije da žive. Kanalizacione i vodovodne mreže, elektrane, trafo stanice, domovi zdravlja, škole, putevi, mostovi, kompjuterizacija ministarstava, obučavanje i školovanje stručnjaka. Nije tačno da je za uzvrat traženo da pišu sastave u kojima će veličati EU. Postoje table na kojima piše da je EU dala pare da se nešto obnovi. Ne vidim tu ništa loše, to je čak i stvar pristojnosti i deo naše tradicije. Na svakoj crkvi pišu imena najvećih ktitora.

Ako su nam dali pare za obnovu, sta je sa parama od poreza, od prodaje preduzaca, a i dalje nam dug stoji na istom, mozda se jos i povecava!!!

Što si bliže EU dobijaš više novca za sređivanje institucija i infrastrukture. To je poklon novac jer EU želi da zemlja buduća članica bude što sređenija kako bi mogla stabilno da funkcioniše unutar unije.

Gde idu pare od poreza i privatizacije je odlično pitanje, ali to moraš da pitaš premijera i ostale članove vlade. Srbija ima preglomaznu javnu potrošnju - finansiramo gomile nepotrebnih i suvišnih činovnika, finansiramo silna velika javna preduzeća koja imaju i do 10 puta više zaposlenih nego što je potrebno poput Telekoma, EPS-a, NIS-a, JAT-a itd itd. Em država guta previše para, em što se tako stvara inflacija.

EU traži od Srbije i svih drugih država kandidata da smanje javnu potrošnju po ugledu na rešenja kako je kod njih. To bi bilo dobro za sve nas obične građane, ali ne i za naše političare jer se iz tih javnih preduzeća muzu ogromne pare a i jako su lepe plate po upravnim odborima istih.