Banke za manje iznose kredita i kraći rok otplate naplaćuju veće kamate nego za dugoročne pozajmice. Različiti aršini za obračun kamatnih stopa kod istih pozajmica.




Bez obzira koliki je kredit, banka će dobro profitirati. I na manjim stambenim kreditima od 24.000 evra, bankari će obračunavanjem paprenih kamata, zaraditi gotovo toliko posle 25 godina otplate.

Ukoliko neko, na primer, uzme stambeni zajam od 24.000 evra, dobiće kamatnu stopu veću za čak ceo procenat u odnosu na istu vrstu pozajmice, samo u duplo većem iznosu. Ako se ovaj kredit otplaćuje 25 godina, zarada banaka je gotovo dvostruka. Na zajam od 24.000 evra, sa mesečnom ratom od 140 evra i kamatom od 7,70 odsto, na kraju roka otplate klijent banci vraća 47.300 evra. Za duplo veći stambeni kredit sa ratom od 240 evra, ali sa kamatom od 6,60 odsto, na kraju otplate vratiće gotovo 80.000 evra.

- Obračun bankarskih usluga za obične smrtnike je obično tajna - kaže Mlađen Kovačević, ekonomista. - Cilj banaka je što veći profit i u svakoj bankarskoj usluzi one gledaju samo svoj interes. Ne samo što kroz kamatne stope, koje su na našem tržištu i dalje veoma visoke, i pored krize dobro zarađuju, one na depozite građana i privrede daju sve manje kamate. Kada smanjuju kamatne stope na štednju, to bi po ekonomskoj logici trebalo da utiče i na pad kamata na kredite. Kod nas još to nije slučaj. Isto tako i različiti aršini za obračun kamata kod istih kredita teško mogu da se ekonomski objasne.

Banke primenjuju različite kamate i prilikom odobravanja gotovinskih i kredita za refinansiranje, tako na primer ukoliko se neko odluči za kraći rok otplate - do 60 meseci, dobiće veću kamatnu stopu, a ako odabere maksimalni rok vraćanja zajma od 100 meseci, onda će kamata biti povoljnija. Tako za iznos gotovinskog zajma od 500.000 dinara, sa rokom otplate od 60 meseci i grejs periodom od pola godine, kamata će biti 29 odsto. Ukoliko klijent izabere da ovu pozajmicu otplaćuje na 96 meseci, kamata će biti 27 odsto godišnje. Takođe, kamata je niža i ukoliko se odabere grejs period. Ali, za iznos od 500.000 dinara kredita klijent nakon devet godina banci vraća gotovo dupli iznos, odnosno oko milion dinara. U slučaju da odabere rok otplate od pet godina, za isti iznos vratiće oko 760.000 dinara. U ovom drugom slučaju jasno se vidi da je bankarska zarada zbog kraćeg perioda otplate, za isti iznos kredita, gotovo duplo manja.


I REFINANSIRANJE PAPRENO

Građani koji imaju više kredita, imaju mogućnost u bankama da sve obaveze refinansiraju i svedu ih na jednu ratu kroz kredite za refinansiranje. Najčešće se produžava rok otplate i tako se umanjuju mesečne obaveze, ali na ovakav način klijenti bankama vraćaju znatno više novca nego da su se opredelili za manje rokove otplate. Kamate na gotovinske kredite za refinansiranje u dinarima kreću se od 20 pa do čak 31 odsto na godišnjem nivou.

Ukoliko neko uzme kredit za refinansiranje po trenutno najpovoljnijoj kamatnoj stopi od 20 odsto, u iznosu od 200.000 dinara, ali sa rokom otplate 84 meseca i ratom od 4.200 dinara, na kraju će banci vratiti ukupno 359.860 dinara!

Izvor: Novosti