VB VIP - kako sijaju zvezdice posle kuce VB :: Film ~ Pozoriste ~ Televizija

Saša Đani Ćurčić: Hoću da živim 100 godina
Od Besnog Foka i omladinskog stadiona na Karaburmi, igranja u engleskoj Premijer ligi, do glamiroznih provoda po elitnim klubovima Lonodna, Njujroka, Las Vegasa, i nazad u Beograd

To je put koji je za svoje 35 godine prešao Saša Curcic, trenutno, fudbaler bez angažmana i jedna od najkontroverznijih javnih licnosti iz Srbije. Posle nekoliko godina mirovanja Đani se vratio na velika vrata u javnost ubedljivom pobedom u VIP Velikom bratu. Ono što je proživeo jedan od najtalentovanijih srpskih igraca poslednjih 20-ak godina, može se mirne duše staviti na filmsko platno. Lud i glamurozan provod po svetskim metropolama, žene, droga, kola, druženje sa ljudima iz svetskom šou biznisa...bili su svakodnenvica za Curcica.

- Želio sam da prodem život, prodem svet i da igram fudbal. Ali nisam to mogao zajedno u isto vreme. U 27. godini ostavio sam fudbal jer sam tako hteo. Necu valjda sa 35 godina da upoznajem nocni život. Nekima je izgleda bilo krivo zbog toga pa su me ocas posla etiketirali kao narkomana.

O kokainu prica kao o "rekreativnoj zabavi" u svetu šou biznisa i negira da je bio navucen na isti.

- Poceo sam da ga uzimam 1998 ili 1999. godine. Bilo je lepo ali trajalo par godina i vec sam 2-3 godine potpuno cist. Naviše mrzim kada neko uzima drogu da bi funkcionisao, Ne mogu da verujem da neko može da se navuce. Volim da budem na zemlji a ne stalno da letim. Možda ljudi misle da volim da letim, ali nije tako. Prošao sam život svetske face. Finansijski sam bio jak. Imao sam mnogo šansi da uživam i ostvarim sve svoje želje. Pa što bi onda uzimao samo kokain. Jednom kupovinom sam kupio mercedes, fereri, porše i kucu na Ibici, što onda samo kokain kada me druge stvari zanimaju.

Ipak...

- U Njujorku je posle nekog vremena sve postalo teško. Dosta poznatih faca se drogira i koriste kokain ili alkohol da bi izdržali pritisak javnosti. Ta cela prica je postala naporna za mene. Droga te slomi. Sada vec dve godine ne izlazim. Nigde me nema. Izbrisao sam to . kao da nije postojalo u mom životu. Par puta sam krenuo na žurke i vratio se. Ne interesuje me.

Sa carima nocnog života poceo je da se upoznaje kao fudbaler Bolotna, ali je sve krenulo posle rekordnog transfera kada je za 4,5 miliona funti prešao u Aston Vilu. I pored toga što je klub iz Birmingema, Saša je sve vreme živeo u Londonu, a iako ga prati glas parti enimala nije se družio sa engleskim kolegama, poznatim po cestim alkoholnosekusalno narkomasnkim ekcesima.

- Izašao sam par puta sa fudbalerima iz klubova. Imaju loš pristup zezanju. Nemaju kocnice kada se napiju, narocito u Aston Vili. Naruce npr. pet šampanjaca, ispolivaju se samo da bi privukli pažnju. Štipkaju ribe, nema price, prilaza. Zato sam vodio drugaciji život jer nisam takav tip. Ne mogu da maltretiram žene. Mnogi su me prozivali za društvo, ali ja sam tako želeo. Družio sam se dosta sa ženama.. Kada sam izlazio po Birmingemu niko nije hteo da se druži. Mislili su da sam lud kao o i ostali fudbaleri. Zato sam odlucio da se zajebavam u Londonu. Upoznao sam ekipu, izmedu ostalog Džamirakvaja, Robina Vilijamsa...imao sam mogo para, bio sam faca u Londonu. Robin je manicno depresivan, kao Sten Kolimur sa kojim sam isto družio. Upoznao sam ga na snimnju pesme «Angel». Peva, a u drugoj ruci drži vodku.

Sten Kolimor
- Upoznali smo se kada je došao u Vilu iz Liverpula. Živeo je kod mene oko godinu dana. Hteo je da kupi gajbu u mom kvartu, od jednog lika koji ima svoj klub u blizini. Upoznamo se i sve super. Dogovorimo se da izademo u njjegovu diskoteku, ciji sam bio cest gost. Medutim, sedimo za šankom gazda i ja i dolazi izbacivac. Kaže gazda izbacili smo Stena jer je izvadio onu stvar na sred podijuma i poceo da piša. Mene blam. Posle je išao kod psihijatra. Popizdeo sam od njega. On obožava žene i nikada mu nije dosta, za razoliku od mene koji mogu i po godinu dan ada izdržim bez seksa.

Sa Džamijrakvajem upoznao sam se preko Kolimura sa kojim je najbolji ortak. Džami je iz Stouka i obožava fudbal. Bili smo u Njujorku na njihovoj privatnoj žurci na gajbi kod central parka. Zezanje je bilo vrhunsko, na stolovima svega, a svirali su uživo. Zvuce neverovatno.

Curcic isitice i svoju žurku u jednom marokanskom klubu u Londonu, gde je gost bio i Džordž Majkl.

- Tada je kod mene bio Igor Miklja. Ne hvali se time, jer ga je startovao Džordž Majkl. Sedeo je u separeu sa dve nevidene ribe, meduitim poceo je da mu upucuje neke poglede. Miklja nije mogao da veruje. Bilo je to pre nego što je javno priznao da je gej.

Po Beogradu je kružila prica o famoznom tramvaju za žurke...

- Nije tramvaj, nego autobus na dva sprata. Dabl Deker. U Londonu ne postoje tramvajske šine. Ta vest se pojavila u engleskim novinama, kako dolazim na trening autobusom, a ovdašnji novinari nisu znali da prevedu. Kupio sam autobus da bi pravio žurke, jer ne mogu da vozim ako sam pijan. Kupim 500 Don Perinjona, a imao sam i modnu agenciju Selekt, povedem ekipu i zezanje. Najviše volim da skockam dobro zezanje za ekipu.

Pricalo se da je potrošio i milion funti na drogu:

- To nikada nisam rekao. Kako me je sjebao taj novinar Dejli Mirora. Intrevju smo radili u mom klubu koji sam rentirao nekim maltežanima, pravio mu koktele, a on napisao da radim kao šanker za 100 funti nedeljno.

Saša Curcic bio je dan od videnijih demonstranata tokom NATO bombardovanja 1999. godine,ali za to istice poseban razlog.

- Platio sam dva miliona funti poreza Velikoj Britaniji. Necu da dajem pare za njihovo oružije, industriju oružija, parlament, plate ministrima, koji nas bombarduju. I ja onda treba da igram, treniram fudbal, a vi da bacate bombe. To sam radio zbog svog obraza ne nekog patroitizma.

Bio je i na meti IRA, Albanaca, te ozloglašene engleske desnicarske organizacije Combat 18.

- Vodio demnonstracije u Dauning stritu. Bilo je 5 000 Srba svaki dan. Jedan dan kažu mi Saša idi kuci, tražilia su te petorica skinhedsa (Combat 18). Zamisli pet skinsa došlo medu onoliko Srba i on mene tera. Pa cekaj, jer moguce da su poplašili 5.000 Srba. Te demonstracije su bile modna revija gastarbajtera. Cija je žena lepše obucena. Nisam ja tu bio zbog patritizma, vec zato što sam pacifista i budista. Od rodenja sam skockan od pacifizma i budizma.

Đani je takode bio u službi UNICEFA, kao ambasador dobre volje, i to zahvaljujuci bratu najpoznatijeg ovisnika medu fudbalerima Dijega Maradone.

- Alehandro Armando, Maradonin rodeni brat bio je glavni lik u tom delu UNICEFA i pozvao me da radim za njih. Upoznao sam preko jednog našeg lika koji radi za FBI. Radio sam sa Ricardom Girom, upoznao se sa Dalaj Lamom. Davao sam 5.000 dolara mesecno za House of Tibet u Njujorku. Pocasni sam clan. Medutim, posle tuce sa Rodmanom izbio je skandal, a provalili su da sam se drogirao i to se tako završilo. O tom skandalu se nadugacko pricalo u Srbiji:

- Zatekli smo se te veceri na istoj žurci, gde smo došli posle revije Viktorije Sikret u Las Vegasu. Nekoj ekipi Amrikanaca me poredstavila prijateljica Melani koja radi kao PR agent. Pružam ruku a jedan pijani krene da me proziva. Popio sam blam. Kao krenem da se okrenem i nabodem ga. Krene frka, a Melani ode po svog drugara Rodmana koji ih je naucio pameti. Posle smo se videli još par puta,pretežno na žurkama. Rodman je prava legenda. Uvek sam ga gotivio i pre nego što smo se upoznali. Cak su me zbog silnih tetovaža i ponašanja americki novinari poredili sa njim dok sam igra za Njujork Metrostarse.

Njujork je prema Curcicu naj u svakom pogledu:

- Nujork je zakon. Živeo sam na relaciji Grinic vilidž, Soho , Vest Brodvej. Cesto sam bio gost u Ciprijaniju, najpoznatijem restoranu u Njujorku. Tradicionalan italijanski restoran, sve face dolaze tamo. Pricaju, karataju se, kao na nekom filmu. I uvek pun. Uklopio sam se u Njujork, jer je to grad došljaka iz celog sveta. Pomogli su mi Jevreji i Italijani iz menadžerske agencije koja je brinula o meni. Imali su i neke veze sa podzemljem, kao na filmu.

Nisam curica
I u Londonu i u Njujorku sam uvek hteo sam da budem deo ekipe, a ne curica koja ce da se slika samo i šalje to novinama. Jedino sam želeo da uradim fotku na Džordanom. Bio je gost u šouu Dejvida Letermana, a posle sam organizovao veceru. Laž je da svuda ide sa teloraniteljima. Poklonio sam mu loptu i dres Metrostarsa, a mogu da se pohvalim da sam mu namestio jednu ribu te veceri. Bilo mi je puno srce. Posle svega smo otišli do Ciprijanijevog restorana.

Za razliku od vecine Srba ne racunajuci haške optuženike, Curcic je stigao i do stranica Njujrok tajmsa:

- Pojavio sam se na delu naslovne strane Njujork Tajmsa sa velikim intervujom unutra. Kada izadeš u Tajmsu postaješ deo americke tradicije. Fudbaler, istetoviran, Srbin, neobicnog izgleda, bilo im je cudno. Više su me zapamatili kao drugacijeg Srbina, i drugacijeg fudbalera.

Sastavni deo glamuroznog života su i lepe žene.

- U jednom momentu sam imao u 20 –ak gradove devojke. Imao sam npr. jednu u Bocvani. Mama Australijanka, a tata iz nekog nomadskog plemena. Možeš da zamisliš kako izgleda. Bila u Beogradu, pa je bio red da uzvratim posetu. Ali o tome necu da pricam, ubice me devojka.

Saša je vec cetiri godine u vezi:

- Pre mi je bilo važno samo da mi devojka bude najlepša u Beogradu. Medutim, sada mi je važno da ima nešto u sebi, a to sam našao u njoj. Lepa je, pametna odgovara mi, sklopili smo se. Studira menadžent ima sve 10-ke, bice student generacije. Cudo je. Mislio sam da mi se to nece nikada desiti.

Saša ne deli stav da su Srpkinje najpeše devojke na svetu:

- Oni koji kažu da su Srpkinje najlepše, ti nisu izašli van Beograda, nigde nisu bili. Jesu li oni videli uživo jednu npr. Kristi Tarlington. Ne postoji fatalna srpska žena. Ko je ta? Elena Mijatovic, Ksenija Pajcin? Njih poštujem, ali sa takvima nikada ne bih bio na duže. Kod nas se izgubio kod javne licnosti. Kod nas su svi javne licnosti, voditelji, oni što citaju vremensku porgnozu. Ovde te voditelj dovede i vreda. Krive su medijske kuce, televizije. Zato imamo pevacice kojima je jedini talenat butkica. Ja nisam toga deo. Ne ukljucujte TV. Da je ovde umesto Dedinja Holivud i ovde bi bio jak šou biznis

Ipak Đani izdvaja neke koje ceni i koje bi voleo da vidi u Plejbolju:

- Tanja Boškovic, Milka Forcan, Sanda Raškovic Ivic. To su žene na koje ja gledam kao na fantaziju. Imaju harizmu, ženstvenost. Ali voleo bih da ih vidim samo u americkom izdanju jer od Plejboja kod nas naporavili banalnu novinu. Plejboj, to je erotska fantazija: Klaudija Kardinale, Sofija Loren, Merilin Monro,a mi smo pokazali naš mentalitet. Daleko smo mi od sveta, svetlosnu godinu. Deca odlepe od srece kada vide npr. Budimpeštu, a gde je ostalo. Ja jesam za ovo podneblje, ali mislim da politicari nisu. Malo je normalnih ljudi ovde. Izgubio se kod javne licnosti. Pre 15 godina bile su 2-3 javne licnosti, a gledaj koliko ih je sada. Srbi sede po ceo dan ispored TV jedu i gledaju serije i neke loše emisije. Društvo je bolesno. Ne može Srbiju da kultiviše Koštunica koji nikada nije išao preko i nije doživeo ono što sam ja. Ni Koštunica, ni Bler, ni Buš, ja vodim sebe kroz život. Ja sam sebi predsednik i premijer.

Steceno iskustvo van fudbalskog terena Saša smatra za veoma bitno:

- Da sam bio samo fudbaler ništa ne bi naucio, ne bi bio namazan., kultivisan. Pokorio sam London , Njujork. Gde god da se pojavim svi kažu eno ga onaj ludi Srbin. Ipak, shvatio sam da ako ne stanem onda je gotovo. Završio bih verovatno mrtav u nekoj diskoteci. Želio sam da prodem život, prodem svet i da igram fudbal. Ali nisam igrao 4-5 godina. Ostavio sam fudbal jer sam tako hteo, a ne zbog kokaina. Svi koji me poznaju znaju da sam emotivac. U svakom klubu sam hteo da ostavi fudbal. I u OFK. a u Partizanu sam pet puta hteo da odem. A tada nisma ni znao šta je droga. Curcic je bio lik koju je igrao fudbala, a posle sam živeo život, nikada se nisam svadao. Bio sam fudbaler koji nije živeo fudbalski život. Nisu me zeznule žene vec moja glava, jer posle treninga sam odlazio svojim putem. Lencuga sam. Teško su mi padali treninzi,. Nikada nisam želeo da se oženim sa 18-19, godina, sa nekom sponzorušom. Ne volim da se družim puno sa ljudima. Najlepše mi je kada sam sam. Nemam prijatelje iz detinjstva. Ali meni to ne smeta. Ako treba da budem sam pet godinu dana, nije problem.

Uzor mu je ni manje ni više nego Rudolf Valentino, a obišao je nekoliko gay žurki.

- Otišao sam da vidim jer me je zanimalo. Drago mi je što sam bio jer mi se još više smucilo. Neke cikice od 60 godina duskaju u kožnim gacama. Gej lobi postoji,a li nije on loš sam po sebi, vec su problem oni što se njima šlihtaju , koje zovu copycat (kopiket). Misle da je fazon biti peder. To mi vec nije jasno. Žene na zapadu su u velikoj frci zbog sve veceg broja pedera.

Posle godina veselog života Saša planira da se smiri i zasnuje porodicu:

- Želim da živim 100 godina. Imam dobru kondiciju i mogu svakom da izadem na crtu. Veliku zaslugu ima trener Bata Radulovic koji me je ojacao i u glavi. Necu da blejim više. Trenira dva puta dnevno. Imam kucu na Kopaoniku gde mogu lepo da se izolujem. Dobio sam potrebnu stabilnost. Mislim da mi je životna pobeda ta što razmišljam o porodici. Mislim da sam na dobrom putu. Uskoro pocinjem posao u Engleskoj, a želim da dam podršku devojci kada završi fakultet.