ЗЕМЉОПИС КЊАЖЕВИНЕ ЦРНЕ ГОРЕ
 

Наша домовина Књажевина Црна Гора

Људи живе у кућама. Гдје се више кућа налази у близини, зове се село или варош. Од више села постаје племе. Неколико племена састављају нахију, а више нахија државу.

Ми живимо у држави која се зове Књажевина Црна Гора и то је наша домовина, којом влада Књаз. Њу састављају десет нахија.

Около свакога села или вароши налази се: или брдо, или ријека, или равница, а тако исто и у племену и у нахији; а све што се налази у њима, то се налази и у држави, јер се држава на њих саставља.

Свако село, племе и нахија има своју границу. Па тако и наша домовина Књажевина Црна Гора има границе свога земљишта.

Сви људи, који живе у нашој домовини, јесу Срби, већином православне вјере, а има их мало римокатоличке и мухамеданске.

Сваки Србин у Црној Гори треба да искрено и свесрдно љуби своју слободну домовину - Црну Гору и свога Књаза, који се очински стара о њој и о нама; па зато треба да је сваки научи и позна, и да је сваки од непријатеља чува, више него свој живот.
 

Катунска нахија

Границе. Ова нахија налази се на западној страни Црне Горе и заузима доста велики простор, и граничи: са сјевера Никшићском нахијом, са истока Брдском, Љешанском и Ријечком; са југа Љешанском и Ријечком нахијом и Боком Которском, а са запада Боком Которском и Херцеговином.

Племена. У овој су нахији једанаест племена: Цетиње, Његуши, Ћеклићи, Бјелице, Цуце, Озринићи, Рудине, Грахово, Пјешивци, Загарач и Комани.

Планине. Највеће су планине у овој нахији: Ловћен, који се налази на западној страни Цетиња. Највиши су му врхови Штировник, који је висок 1723 метра, и Језерски Врх, који је добио име од малога језера, који се под њим налази. На Језерском Врху је црквица, у којој је гроб највећега српскога пјесника владике Рада - Господара Црне Горе, Ставор, Пусти Лисац, Чевски Лисац и Гарач.

Равнице. У овој су нахији три омања поља: Цетињско, Његушко и Граховско.

Воде. Ова нахија има двије мале ријеке: Заслапску и Граховску.

Путови. У овој нахији има колски пут, који је спаја са Боком Которском и Ријечком нахијом, а иде преко Његуша и Цетиња. Има још два коњаничка пута: један, што спаја Катунску нахију са Никшићском, а други од Цетиња до Грахова, преко Ћеклића и Цуца.

Знатна мјеста. Главно је мјесто у овој нахији Цетиње са 2000 становника, које се налази на Цетињскоме пољу. Цетиње је престоница Црне Горе и средиште цијеле земаљске управе. Цетињске су знаменитости: Манастир под Орловим Кршем, који је сазидао владика Данило Петровић, и у којем се налази свето тијело владике Петра I, гробови: Књаза Данила I и његова брата великога војводе Мирка, оца књаза Николе I; црква Свете Госпође, задужбина Књаза Николе I, подигнута на развалинама манастира Ивана Црнојевића; Влашка старинска црква; Зетски Дом, који је подигнут добровољнијем прилозима у славу и спомен ослобођења Зете, а за просвјетне цијељи; Болница, задужбина Књаза Данила I; Војени Стан, Обзовица водовод, задужбина велике руске књагиње Милице, рођене Петровић Његош. На Цетињу се налази: Књажев двор, Нашљедников дворац, државни савјет, министарства, митрополија, велики суд, варошка управа, главна управа пошта и телеграфа, државна штампарија, општина, основна мушка и женска школа, полугимназија, богословско-учитељска школа и виша женска школа. Цетиње је два пут спаљивано од Турака, али су га опет прибјегли Срби нанова подизали.

На Цетињу се налазе и посланства странијех држава.

У овој се нахији још налази мала варошица Хумац у граховскоме племену, са основном школом и телеграфом.

Још су знаменита мјеста: Његуши, одакле је поријеклом владајућа породица Петровић Његош; основатељ њен је владика Данило, по наредби којега је извршен догађај по цијелој држави 1702. године на Бадњи дан ноћу, и тијем очувана српска државна самосталност. Његуши имају основну школу и телеграф; Трњине, село у цуцкоме племену, у коме су Срби страшно побили Турке из два пута 1706. и 1716. године. У другоме боју заробљено је седамдесет и пет ага и бегова; Бајице, село у врху Цетињскога поља са лијепом црквом и основном школом. Ово је мјесто познато из догађаја 1702. године: Чево, које се налази у Озринићком племену, знатно је због тога, што је ту владика Василије, господар Црне Горе, трећи из данашње владајуће породице Петровић Његош, потукао Турке 1756. године са малом војском, и што је родно мјесто наше владарке књагиње Милене. На Кчеву постоји окружни суд и осн. школа. Граховац, који се налази више Граховскога поља, знатан је, што су ту Црногорци под управом великог војводе Мирка одржали сјајну побједу над Турцима 1856. године. Близу варошице Хумца налази се Челински поток, у коме је погинуо знатан број Црногораца и једанаест Петровића у боју 1836. год.

Поднебље. У овој је нахији поднебље зими студено, а љети умјерено топло. У њој добро успијевају од усјева: кукуруз, пшеница, раж, кртола, као и нека поврћа. Од шумскога дрвећа расте: дуб, јасен, бор, буква и друга. Од домаћих животиња особито се гаје: козе, овце, говеда, коњчад; а од дивљих по горама може се наћи: вукова, лисица, зечева и другијех.

Становништво. У овој се нахији народ, занима понајвише сточарством и земљорадњом и нешто трговином. У њој се производи добар сир, а особито је на гласу његушки. Како је земљиште у овој нахији врло кршевито а планинско, то је народу овдје тешко живљење, а занатима се не занима. Народ је здрав и врло снажан, а домаће уређење могло би бити много боље.
 

Ријечка нахија

Границе. Ријечка се нахија налази југоисточно од Катунске, а граничи: са сјевера Љешанском нахијом, са истока Љешанском и Зетском и унеколико Скадарским Блатом, са југа Црмничком, са запада Катунском и нешто мало Боком Которском.

Племена. У овој нахији има четири племена: Цеклин са Цеклинском Жупом и Косијерима, Добрско Село са Добрском Жупом, Љуботињ и Грађани.

Планине. У овој нахији нема планина, а највећа су брда: Цеклинштак, Костадин, Бобија, Добрштак, Виран, Дебељак и Вртијељка, на којој је била битка 1690. године у доба, када су Црном Гором владали митрополити из разнијех племена.

Равнице. У овој нахији налази се Ријечка равница на сјеверној страни Скадарскога блата.

Воде. Кроз ову нахију теку ријеке: Црнојевића, која извире из Ободске пећине, а увире у Скадарско Блато, на којој се налази фабрика за оружје и ободски млинови. По истој плове и мали параброди Мала Морача и Каратуна. Овој нахији припада у неколико сјеверни дио Скадарског Блата.

Путови. Ову нахију спаја са Катунском колски пут од Цетиња до Ријеке, а са Зетском од Ријеке до Подгорице преко Љешанске нахије. Коњанички пут иде до Данилова Града. Водом се може пловити по ријеци Црнојевића и по Скадарском Блату до Вира, Скадра и Плавнице.

Знатна мјеста. Једина варош у овој нахији јест Ријека, која се налази под брдом Костадином с лијеве стране ријеке Црнојевића, а има око 500 становника. Љети је у њој велика врућина, а зими је доста топло. Овдје је Књаз подигао зимски дворац Љесковац. На Ријеци постоји окружни суд, управа вароши, општина, телеграф и пошта. У близини на супрот вароши Ријеке, на десној обали ријеке Црнојевића, уздиже се брдашце Обод, на коме је некадашњи владар Црне Горе Иван Црнојевић сазидао био град 1482. г. Овдје је данас основна школа и црква. Град Обод још је с тога знатан, што је ту била прва српско-словенска књига штампана 1493. год. Царев лаз, који се налази између Љешанске и Ријечке нахије, гдје је владика Данило са малом војском побједио шездесет хиљада Турака, од којих је било око двадесет хиљада мртвијех на бојишту. Жабљак, знатан је што је био негда престоница Зете. Њега је сазидао Стеван Црнојевић. Данас је тврђава. Око њега је племе Цеклин и Љуботињ много крви пролило. Добрско село знатно је због тога, што је у њему манастир, у коме је владика Данило учио школу и постао владар Црне Горе. Овај је манастир из доба, кад су Црном Гором управљали владике из разнијех племена. У њему је још тада живио владика Сава Очинић. За Костадином, на Мрацељу и Метеризима биле су жестоке и крваве битке 1862. год. са Турцима. Острво Врањина, у Скадарскоме Блату, знатно је, што је на њему био из старога доба манастир, у којему је била митрополија зетска, док је још Зета била држава. На ново га је подигао Књаз Никола I. Острво Ком у Скадарском Блату, на њему је гроб Стевана Црнојевића, некадашњег владара Зете. Острво Лесандро у Скадарскоме Блату са тврђавом.

Око овијех острова у Скадарскоме језеру племе Цеклин много је крви пролило, због чега су и чувени као први јунаци на води. На Скадарском Блату чувени су риболови: Каруч, Плоча, Базагур, Рањ, Ђурово и Калуђерово Око. На Каручу је била битка 1862. год.

Поднебље. У овој је нахији поднебље угодно. У њој успијевају добро сви наши домаћи усјеви и сваковрсно воће: смоква, мурва, лоза, шипак и друга. Горе су обрасле: дубом, јасеном, рујевином, зановети и другијем дрвећем. Домаће животиње има мало, ушљед тога што немају гдје пасти, а од дивљачи има највише: зечева, лисица и куница.

Становништво. У овој се нахији народ занима, осим земљорадњом и сточарством, риболовом и трговином. Из исте нахије извози се на продају разна риба, а највише суха укљева и руј.

Народ је здрав, носи се и држи врло чисто, а и домаће уређење боље им је, него по другијем нахијама.
 

Црмничка нахија

Границе. Ова нахија налази се јужно од Ријечке, а граничи: са сјевера Ријечком нахијом, са истока Скадарскијем Блатом; са југа Приморском нахијом, а са запада Боком Которском.

Племена. У овој су нахији племена: Подгор, Брчеле, Сотонићи, Дупило, Глухи До, Бољевићи, Лимљани, Сеоца, Шестани и Крајина.

Планине. Највеће планине у овој нахији: Суторман, Острик, Созина, Тројица и Расоватац.

Равнице. Средином ове нахије пружа се Црмничко поље.

Воде. Овој нахији, у колико је дотиче, припада Скадарско Блато; а кроз Црмничко поље теку ријеке: Црмница и Ораоштица, које се састају у близини варошице Вира и утичу у Скадарско Блато под именом ријека Вирштица.

Путови. Кроз ову нахију начињен је колски пут преко Сутормана, од Вира до Бара, који се спаја с Приморском нахијом и Јадранскијем морем, и водени пут је спаја с Ријечком нахијом од Вира до Ријеке.

Знатна мјеста. Једина варошица у овој нахији јест Вир, који се налази на утоку ријеке Вирштице у Скадарско Блато. Има свој окружни суд, варошку управу, телеграф, пошту и тврђаву, коју је сазидао владика Раде. Свакога петка бива на њему жива трговина. У близини варошице налази се брдашце Бесац, на коме је, у догађају 1702. год., на Бадњи дан ноћу погинуло седамдесет Срба из Дупила. У овој нахији још су знатна мјеста: Крњице, гдје је наша војска у рату 1862. год. заробила шест стотина Турака; Каручи, гдје је Иван Црнојевић, некадашњи владар Црне Горе, петнаест хиљада Турака потукао; Бољевићи, у њима се родио владика Рувим, који је племе Куче обратио у православну вјеру; Брчели, гдје су понекад становали зетски владари Балшићи. У Брчелима је манастир, у ком је живио и умро "Лажни Цар Шћепан Мали". Бољевићи, Брчели, Сотонићи, Годиње и Крајина знатни су, што се тамо рађа добро грожђе, од кога се добива чувено црмничко вино. Чувени су риболови: Модра Ока, Јасен, Радуш и Лука Крњичка.

Поднебље. У овој нахији поднебље је благо и умјерено, успијева свако воће, а особито смоква, као и рано поврће. Земљиште је врло плодно. Сију се познати домаћи усјеви, а понајвише кукуруз и пшеница. Горе су обрасле: дубом, јасеном, цером и другијем дрвећем. Од дивљачи се налази: лисица, зечева, куница и другијех. Од домаћих животиња гаје се: овце, козе, говеда, коњчад и свиње.

Становништво. Највише се народ у овој нахији занима земљорадњом и сточарством; трговином вина и риболовом. Из ове нахије већином иду људи по свијету, да штогод зараде. Народ је побожан, радан, доброга здравља, а чисто се носи.
 

Приморска нахија

Граница. Ова нахија заузима најјужнији дио Црне Горе и граничи: са сјевера Црмничком нахијом, са истока Скадарским Блатом; са југа ријеком Бојаном, која је раздваја од Албаније, а са запада Јадранскијем морем.

Племена. Ова се нахија не дијели на племена, као остале нахије, већ на два округа: Улцињски округ од ријеке Бојане до планине Можуре и Барски округ, од Можуре до Сутормана.

Планине. Највеће су планине у овој нахији: Румија, која је висока 1594 метра, Лисин,

Суторман и Можура; а брда су Бривска гора и Бијела гора.

Равнице. У овој нахији највеће су равнице: Улцињско поље, које се налази уз ријеку Бојану; Барско и Мркојевићско.

Воде. Ову нахију обухвата са западне стране Јадранско море а са источне Скадарско језеро. Ријеке су јој: Бојана, која извире из Скадарскога језера, а увире у Јадранско море; Међуреч, извире испод Лисина, протиче кроз језеро Шас и увире у ријеку Бојану; Бунар извире испод Румије а тече испод Бара и Жељезница извире испод Сутормана а обије утичу у Јадранско море. Језера су Зогај и Шас. Како је Улцињско поље подводно, то је од Улцињскога блата до мора начињен канал којим вода отиче, те се поље унеколико исушује.

Пристаништа. Ова нахија има на мору четири пристаништа: Бар, Улцињ, Валдинос и Свети Никола.

Путеви. Ову нахију веже са Црмничком колски пут од Бара до Вира, а водом се преко мора може пловити од Бара до Улциња. Јадранско море спаја Црну Гору са осталим свијетом.

Знатна мјеста. Највећа варош у овој нахији јест Улцињ у Улцињском округу, налази се на обали Јадранскога мора и има око пет хиљада становника. У њему су становали најстарији српски владари жупани, а послије њих Немањићи и Балшићи. У Улцињу се налази Књажев дворац Ратислава, двије православне цркве, једна је задужбина књаза Николе I, подигнута за спомен погинулим Србима у рату 1876. године; једна римокатоличка, девет џамија; овдје је управа цијеле нахије, окружни суд, варошки суд, општина, поморска управа, основна школа, мејтеп вјерска мухамеданска школа, пошта и телеграф и најзгодније на обали Јадранскога мора купатило.

Друга је варош у овој нахији Бар, који се налази у барскоме округу, близу мора на ријеци Бунару испод планине Румије са тврђавом. Има око четири хиљаде становника. На самој морској обали налази се књажев дворац Тополица и то близу ријеке Жељезнице. У Бару има неколико православнијех цркава, џамија и римокатолички манастир са надбискупом, основна школа мушка и женска, мејтеп, окружни суд, варошка управа, општина, поморска управа, пошта и телеграф. Недалеко од Бара, у селу Зупцима налази се мушка основна школа. У овој нахији знатна су још мјеста: Волујица близу Бара, са које је наша војска, предвођена Књазом Николом I, одбила турско ратно бродовље са Јадранскога мора приликом освојења Бара 1877. године. Салч има своју основну школу, налази се близу Улциња, знатан је, што је у њему љетовао понекад велики и славни српски владар цар Душан, Мркојевићи, у којима су Срби мухамеданске вјере сачували од старог доба крст кога, заједно са православном и римокатоличком браћом Србима, носе сваке године на Румију о Тројичину дану. Овдје постоји и основна школа.[**]

Поднебље. У овој је нахији поднебље сасвим благо и топло, снијега мало кад пада, само што понекад дувају са запада јаки вјетрови с мора. Гаје се све домаће животиње, има: говеда, овце, козе, коњчад, свиње и др. У планинама од дивљачи има: вукова, зечева, куница и другијех, а од пернате животиње: грлица, дивљијех кокошака, патака и препелица. Горе су обрасле разним шумским дрвећем, као: дубом, јасеном, цером, ловориком, зелеником и др., а од усјева се већином сију: пшеница и кукуруз, а сади се кртола и разно поврће. Воћа се сваковрсног може наћи а највише има маслина, од којих се добија много уља; а то и јест главни предмет ове нахије у трговини.

Становништво. У овој се нахији народ занима земљораднјом, трговином, сточарством, риболовом, морепловством, а у неколико и занатима. Становништву би било сасвим олакшано живљење, пошто имају све добре погодбе поднебља и земљишта, да се тиме умије користити како треба, и више труда да полажу. Становници ове нахије по народности су Срби од три вјере: неки су православне, неки римокатоличке, а неки мухамеданске.
 

Љешанска нахија

Границе. Љешанска нахија се налази југоисточно од Катунске, а граничи: са сјевера Катунском нахијом, са истока ријеком Ситницом, која је раздваја од Зетске нахије; са југа Ријечком, а са запада Катунском и Ријечком.

Племена. У овој су нахији три племена Градац, Штитари и Дражевина.

Планине. У овој нахији нема планина а највећа су брда: Веља Гора, која има на врху стародревну црквицу посвећену светоме Илији и Бусовник, више Круса.

Равнице. Ова нахија заузима од равница Бери и Зеленику.

Воде. Овој нахији припада пола Горњега језера, а са источне је стране додирује ријека Ситница.

Путови. Кроз ову нахију иде колски пут за Ријеку и Подгорицу преко Кокота и коњанички за Ријеку и Данилов-град преко Граца.

Знатна мјеста. Знатна су мјеста у овој нахији: Крусе, гдје је Петар I разбио силну турску војску, и гдје је погинуо скадарски везир Махмут паша Бушатлија 1796 г.; Корнет, родно мјесто владике Мардарија, гдје се налазе развалине старога манастира, у коме је Мардарије живио. Близу колскога пута налази се велика кућа за прах, која се зове Миркова барутана; Фармаци знатни су, јер се у њима налазе развалине старога Тиран-града, којега је зидао Стеван Црнојевић; Облун, гдје је био бој 1862 године; Бери су знатне, јер у њима рађа добро грожђе, од којега се добива чувено берско вино; Градац, у њему је старинска црква и основна школа; Шиптари, у близини којих се налазе развалине града Сокола, који су Црнојевићи градили.

Поднебље. У овој нахији поднебље је умјерено. У њој рађа разно вође: лоза, смоква, шљива, мурва, шипак, дуња, јабука, трешња и друго, а и разни усјеви и поврћа. У њој успијева чувени љешански дуван. Горе су обрасле разнијем шумскијем дрвећем као: дубом, јасеном, цером, рујом, зановети и др. Гајо се уопште сва домаћа животиња, а особито свиње; а од дивљачи има: вукова, зечева, куница и лисица.

Становништво. У овој се нахији народ занима земљорадњом и сточарством, а нешто и трговином домаће стоке, вина, дувана и руја. Становници су ове нахије имућни и вриједни људи у раду, али им куће нијесу уређене, нити се држе чисто, како би могли.
 

Зетска нахија

Границе. Зетска нахија се налази на сјеверу од Скадарскога језера и граничи: са сјевера Брдском, Морачком и Васојевићском нахијом; са истока Васојевићском и Албанијом; са југа опет Албанијом и Скадарскијем језером, а са запада Ријечком и Љешанском нахијом.

Племена. Ову нахију састављају племена: Зета, Затријебач, Кучи и Братоножићи.

Планине. У овој су нахији највеће планине: Ком, који је при врху го, а иначе је обрастао густом шумом; заузима велики простор, а висина му износи 2442 метра; Курлај, Жијово, Хум Ораховски, Црна Планина и Маглић.

Равнице. Кроз ову нахију пружа се велика Зетска равница.

Воде. Кроз ову нахију теку ријеке: Морача, која извире испод Јаворја, тече кроз Морачку и Зетску нахију, а увире у Скадарско језеро. Притоке су јој: са лијеве стране Цијевна, Ривница и Мала Ријека, а са десне Цијевна, Рибница и Мала Ријека, а са десне Ситница. Језера су: Горње, Риковац, Бокумирско и Скадарско.

Скадарско је језеро највеће у Црној Гори. Дужина му је од Врањине до Скадра 40 километара, а ширина на некијем мјестима 14; а дубина од 4 до 6 м, а све даље што се иде к западноме бријегу још је већа. Према годишњим временима мијења величину, а воде прима из много ријека. Отиче ријеком Бојаном у Јадранско море.

На овоме језеру дувају вјетрови: даник или источњак са источне стране, а ноћник са сјеверне или сјеверозападне: мурлан са југозападне, а јужњак са јужне; сви су јаки, али је најјачи упор или смута, који удари изненада и чини велике вихорове, те је врло опасан за лађе и лађаре, кад их на води затече.

У језеру се налази разна риба: пастрва, јегуља, крап или шаран, клијен, скобаљ и укљева, којом се води трговина и изван земље. Риба се обично лови: притиском, ошћима, удицама, кошевима и грибом.

Осим лађа по овоме језеру још плове и помањи пароброди, а парабродске су станице: Ријека, Вир, Плавница и Скадар.

Ово језеро припада двјема државама - пола Црној Гори, а пола Турској. Црногорско Скадарско језеро припада трима нашим нахијама: Зетској, Ријечкој и Црмничкој.

У њему су острова: Вранина, Лесендро, Грможур, Ком, Одрињска гора, Плаћ, Морачник и Топал.

Путови. Кроз ову нахију пролази колски пут, који спаја Подгорицу с Ријеком, Спужом, Даниловијем Градом и Плавницом. Водом се може пловити по Скадарскоме језеру, које спаја ову нахију са Скадром, Виром и Ријеком Црнојевића. Још се може пловити по ријеци Зети и Морачи; а коњанички пут је везује с Васојевићском нахијом.

Знатна мјеста. Главно је мјесто у овој нахији Подгорица, која се налази на утоку ријеке Рибнице у Морачу. Оно је највећа варош у Црној Гори. Има око 6000 становника. Новосаграђени дио Подгорице зове се Миркова Варош, у којој је начињен споменик великоме војводи Мирку Петровићу.

У Подгорици су двије православне цркве и једна римокатоличка, неколико џамија, основна мушка и женска школа, мејтеп, окружни и варошки суд, општина, пошта, телеграф и читаоница. Овдје је и сједиште мухамеданског Муфтије. Подгорица је по трговини прво мјесто у држави. Ослобођена је испод Турака 1879. године. Овдје се родио велики српски владар Немања.

Близу Подгорице налази се књажев дворац Крушевац, на десној обали ријеке Мораче. На Морачи је чувени Везиров мост. На утоку ријеке Зете у Морачу налазе се развалине старога града Дукље.

Још су знатна мјеста: Љешкопоље, гдје је била битка између Ђорђа и Станише браће Црнојевића; Српска, гдје су Турци ухватили владику Данила, кад је Зећанима освештавао цркву, 1702. године; Медун, град у племену Кучима, који је освојила наша војска 1876. године; Фундина близу Медуна, гдје је наша војска потукла турску 1876. године; Убли и Затријебач у Кучима, Голубовци у Зети, Пелев-бријег и Брскут у Братоножићима - имају основне школе; Дуга, стари манастир у Братоножићима.

Поднебље. У овој нахији је поднебље различито; по планинама је хладније, а у равницама топлије - кад нема сјевернога вјетра. У њој се сије понајвише пшеница, кукуруз и јечам, а успијева и дуван и разно поврће и воће. У ријекама се налази чувена пастрва, а у планинама разна дивљач. Од домаћих животиња гаје се: говеда, коњчад, овце и козе. Горе су обрасле разнијем шумскијем дрвећем.

Становништво. У овој нахији становници су све Срби понајвише православне вјере, а има их нешто римокатоличке и мухамеданске. Занима се обично земљорадњом и сточарством, а поред тога, трговином дувана, вина и стоке; баве се и риболовом. Становници имају сасвим подесне и добре услове за живот, које још не умију употребити на своју корист, али се свакијем даном све више и више усавршују. Према другијем нахијама становници ове нахије највише љубе занате, који и један важан основ народног благостања.
 

Брдска нахија

Границе. Ова се нахија налази сјеверно од Зетске а у средини Црне Горе: граничи са сјевера Никшићском нахијом, са истока Морачком и Зетском; са југа Зетском и Катунском и са запада опет Катунском.

Племена. Ова се нахија дијели на два велика племена: Бјелопавлићи и Пипери.

Планине. Највеће су планине у овој нахији: Лебршник, Прекорница, Маганик, Каменик и Броћник, а брда су: Веље и Мало Брдо, гдје су биле многе битке са Турцима.

Равнице. Овом се нахијом пружа дугачка Бјелопавлићска равница као и омање Радовче и Копиље.

Воде. Кроз Бјелопавлићску равницу тече ријека Зета, која извире испод брда Планинице, а постаје у околини Никшића; с десне стране има притоку ријеку Сушицу. Зета утиче код развалина града Дукље у Морачу.

Путови. Кроз ову нахију начињен је колски пут, који је спаја са Зетском и Никшићском

нахијом; има и коњанички, којим се иде у манастир Острог и други преко племена Загарача и Љешанске нахије за Ријеку.

Знатна мјеста. Главно мјесто ове нахије јесте Данилов Град, који се налази на десној обали ријеке Зете, преко које је начињен велики Мирков мост. У вароши је основна школа, општинска управа, телеграф и пошта. Друга је мала варошица Спуж, у коме се налази главна оружница, основна. школа и црква.

Још су знатна мјеста у овој нахији: Острог, гдје се налазе два манастира: горњи и доњи. У горњем се налазе мошти светога Василија, који је тај манастир сазидао. Острог је свето мјесто, гдје се особито о Тројичину дану скупља много поклоника од све три вјероисповиједи српске. У Острогу се био затворио велики војвода Мирко Петровић са двјеста јунака 1852. године од навале турске, која је била одбијена. Од Острога до Спужа било је много бојева 1877. године, који се зову Девет крвавих дана. Ждребаник је манастир кога су сазидали Немањићи. Ћелија Пиперска исто манастир, кога је сазидао калуђер свети Стеван, гдје му се и сад мошти налазе. Мартинићи, гдје је под управом владике Петра I однијета велика побједа над Махмут-пашом Бушатлијом 1796. г.; Маљат у Мартинићима, гдје је био бој са Турцима 1876. г.; Рогами у Пиперима, гдје је наша војска побједила турску 1876. год.; Веље Брдо, Коловоз и Расина Главица знатни су због тога што су се на овим мјестима догађали многи [**] бојеви са Турцима. На Орјој Луци налази се књажев дворац.

Поднебље. У овој нахији поднебље је по планинама хладно, а у равници је доста топло. Земља је добра за обрађивање и сијање свију усјева, поврћа и воћа. Понајвише се сије: кукуруз, пшеница и јечам. Од домаћих животиња држе се говеда, овце, козе, свиње и коњчад. По планинама, које су обрасле густом шумом има доста дивљачи, а у ријекама има доста риба.

Становништво. Народ се у овој нахији занима земљорадњом и сточарством, а при томе и риболовом. Трговином и занатима бави се врло мало, јер још људи нијесу схватили њихову важност. Начин је им живљења неудесан и прост, али се усавршава и побољшава.
 

Васојевићка нахија

Границе. Ова нахија заузима источни дио земљишта Црне Горе, а граничи: са истока Старом Србијом, са сјевера Морачком нахијом и Старом Србијом; са југа Албанијом и Зетском нахијом и са запада Зетском и Морачком.

Племена. Сва Васојевићска нахија броји се као једно велико племе Васојевићи, којих се један дио ослободило испод Турака за вријеме владе књаза Данила I 1854. године; дијели се по земљишту на Лијеву Ријеку, Нахију и Полимље.

Планине. У овој нахији највеће су планине: Ком, који некијем дијелом припада и овој нахији као и Зетској, Сјекирица, Мокра Планина и Зелетим.

Равнице. У овој нахији нема равница, али јој земљиште није кршевито већ је обрасло густијем шумама и травом.

Воде. Кроз ову нахију теку ријеке: Тара и Лим, које имају повише приточица.

Путови. Ову нахију веже с Подгорицом коњанички пут, којим се иде од Полимља преко Андријевице уз ријеку Тару; па преко Вјетрника.

Знатна мјеста. У овој су нахији знатна мјеста: Андријевица, варош на утоку ријеке Злорјечице у Лим; овдје је: окружни суд, варошка управа, црква, основна школа, телеграф и пошта. Бојишта су: Букова Пољана, гдје је била битка 1877. године. Полимље, овдје је била још знатнија битка 1862. и 1879. године; Превија и Бијели Поток знатни су због бојева у години 1877.

Поднебље. У овој је нахији негдје хладно а негдје топло. Земљиште је сасвијем плодно и већијем дијелом може се топити у вријеме суше. Сва поврћа и усјеви добро рађају. Од воћа има највише јабука и шљива. Од домаће животиње гаје се: говеда, коњи, добре овце и козе. У шумама има доста међеда и срна а има и друге дивљачи. Земљиште је обрасло добро разнијем шумскијем дрвећем.

Становништво. Народ се у овој нахији занима земљорадњом и сточарством, а трговина и занати не напредују како би могли. Домаће уређење требало би да је много боље.

 

Морачка нахија

Границе. Морачка нахија лежи сјеверозападно од Васојевићске и граничи: са сјевера Никшићском нахијом и Херцеговином, са истока Старом Србијом и Васојевићском нахијом; са југа Васојевићском, Зетском и Брдском, а са запада Брдском и Никшићском.

Племена. У овој су нахији племена: Доња Морача, Горња Морача, Ровци и Колашин, који чини засебни колашински округ.

Планине. Највеће планине у овој нахији су : Сињавина, најпространија планина у Црној Гори, која се протеже од Дурмитора до извора Таре. У њој су најбоља овчија пасишта и највећи јој је вис Јабланов врх од 2168 метара. Бјеласица, Сомина планина и Лола.

Равнице. У овој нахији је равница: Колашинска висораван. Има још омањих равница, али су врло мале па се не могу ни сврстати у равнице.

Воде. Кроз ову нахију теку ове ријеке: Морача, која навире испод Јаворја планине; Тара, која навире испод Кома. Обије ове ријеке имају више притока. Језера су: Биоградско и Капетаново.

Путови. Ову нахију само коњанички путови спајају са другим. Најглавнији је од Колашина, који иде на Матушево, те је спаја с Андријевицом и Подгорицом.

Знатна мјеста. У овој нахији главно је мјесто Колашин, трговачка варош, која се налази на утоку ријеке Свињаче у Тару. Овдје се налази основна школа, црква, окружни суд, варошка управа, пошта и телеграф. [**]

У Доњој Морачи налази се манастир Морача, којега је сазидао Стеван Вукан Немања 1248. године. У њему се налази основна школа. Изнад манастира истиче извор, који са педесет метара висине пада у Морачу. Ово је најљепши водопад у Црној Гори. Око манастира било је много бојева с Турцима. Знатан је био бој 1877. године, у ком су Турци били страшно потучени. Горња Морача, знатна је, што је у њој била битка 1820. године с Турцима, гдје су непријатељи били потучени. Поље, село у Горњој Морачи с црквом и основном школом. Поља, у колашинском округу, гдје се налази црква и школа. Липово исто у колашинском округу, гдје је била битка 1872. године.

Поднебље. У овој је нахији поднебље по планинама врло студено, а око ријеке Мораче топлије и блаже. Планине су обрасле: бором, јасеном, дубом и другим дрвећем. Домаће се животиње држи много, а од дивљачи има: срна, дивокоза, међеда, дивљих вепрова, вукова и другијех. Од воћа успијева јабука, шљива, орах и крушка. Сију се разни усјеви и поврћа.

Становништво. Народ се у овој нахији занима највише сточарством и земљорадњом, а понешто и трговином. Као и по другијем некијем нахијама тако и у овој људи живе неуређено, премда имају добре услове за живљење. Кад би ова нахија имала добре занатлије, а особито дрвођеље, народ би се много користио, пошто има изобиља шуме.
 

Никшићка нахија

Границе. Ова нахија захвата сјеверни дио Црне Горе, а граничи: са сјевера Херцеговином; са истока Брдском и Морачком нахијом; са југа Брдском и Катунском, а са запада Херцеговином.

Племена. У овој су нахији племена: Никшићска жупа, Луково, Дробњаци, Ускоци, Језера, Шаранци, Пива, Бањани, Рудине, Голија и Трепча.

Планине. У овој су нахији највише планине: Дурмитор, највиша између свију црногорских планина, а заузима велики дио простора између Пиве и Таре. Највиши му је врх Боботов Кук висок 2485 метара; Пирлитор, Сињавина, Јаворје, Голија, Сомина, Његош, Дуга, Војник и Волујак.

Равнице. Најглавнија је равница у овој нахији Никшићко и Жупско поље. Висоравни су: Језеро, Горанско, Пивске Планине, Брезна, Црквице, Сињавина и Лукавица.

Воде. Кроз ову нахију тече ријека Пива, која постаје од: Тушине, Буковице и Комарнице; Зета, која тече кроз Никшићко поље, понире више, а извире ниже Планинице, а језера су: Црно, Рибље, Зелено, Крупац и Трновско. Пива и Тара се састављају код Шћепан-поља и чине ријеку Дрину, која почиње од наше границе тећи.

Путови. Ова је нахија спојена - од Никшића - колскијем путем с Брдском нахијом; коњаничка пута има и три: један иде преко Грахова, други преко Лукова, Дробњака, Језера, покрај Пирлитора за Тару и трећи уз Дугу за Гацко.

Знатна мјеста. Главно је мјесто у овој нахији варош Никшић, који се зове и Оногошт. У њему је управа цијеле нахије, окружи суд, варошка управа, црква, основна мушка и женска школа, читаоница, пошта и телеграф. У Горњем никшићком пољу налази се пилара за израђивање дасака а у Доњем - Царев Мост на ријеци Зети посвећен рускоме цару Александру III. Никшић је ослобођен испод Турака 1877. године. У овој су нахији још двије мале варошице: Шавник покрај ријеке Шавника, и Жабљак у Језерима - имају основне школе, пошту и телеграф. Горанско, Црквице и Велимје - имају такођер основне школе, а Горанско и Велимје још и телеграф.

У овој су нахији шест манастира: Косијерево, манастир у коме се налазе мошти светога Арсенија; Пивски; Добриловина у Шаранцима, који су градили Немањићи; Бијела и Подмалинско у Дробњацима и Жупски манастир.

Дуга, велики кланац, у коме су се много пута тукли Срби са Турцима; у њој су биле јаке турске тврђаве. Вучи до у племену Бањанима, најзнатније бојиште у овој нахији, гдје су Турци били страшно потучени 1876. године од наше војске, коју је лично предводио и битком управљао Књаз Никола I.

Млетичак у Дробњацима, гдје је погинуо Смаил-ага Ченгић 1840. године. Борова Глава близу Млетичка, гдје је био жестоки бој с Турцима.

Поднебље. У овој нахији поднебље је врло хладно. Од усјева сије се: пшеница, раж, јечам, елда, кукуруз и дуги. Воћа има само у топлијем крајевима ове нахије. Планине су обрасле разнијем дрвећем, као: бором, јелом, смрчом, буквом, муликом, дубом, цером, јасеном и другијем. У истима може се наћи: међеда, дивљих вепрова, вукова, срна и дивокоза, а од домаћих су на гласу: овце, говеда и коњи.

Становништво. Народ се у овој нахији занима особито сточарством и земљорадњом, а понешто и трговином домаће животиње, вуне и дувана. Људи су развијени и здрави, али им није начин живота још уређен како би требало и колико би могли.

 

Кратки преглед Књажевине Црне Горе

Границе. Видјели смо, да свака нахија има своје границе, које је дијеле од других нахија; тако исто и наша домовина Црна Гора има своје границе, које је дијеле од другијех српских покрајина. Са сјевера граничи ријеком Таром, која је раздваја од Херцеговине; са истока Старом Србијом; са југа: Албанијом, Јадранскијем морем и Боком Которском и са запада Херцеговином, Боком Которском и Јадранскијем морем.

Граница јој иде: почевши од ушћа ријеке Бојане, уз исту ријеку до извора њене приточице Међуреча. Одавде у правцу сјевероисточноме иде на острово Топал Горицу - у Скадарскоме језеру, одавде на Говеђи Брод, па на Ржанички Мост; даље прелазећи преко ријеке Цијевне иде иза кућа Омер-Божовића, а од њих на Градиште више Какаришке Горе. Одавде иде врховима и брдима с десне стране ријеке Цијевне на гору Соком од њега на језеро Рикавац и гору Планиницу; а одавде кривудасто на Виситор и Мокру планину. Сад се граница савија на сјеверо-западну страну и иде на гору Планиницу и Црвену Стијену, преко ријеке Лима, крајем села Виницке на планину Турију, а одавде преко ријеке Јеловице на Шишко језеро; даље иде на село Мојковац, па низ ријеку Тару све до Шћепан-поља на утоку Пиве у Тару. Сад се наставља преко Маглића, Волујака, Лебршника на Орлину, па на Троглав, крајем брда Вардара и вароши Билеће, даље ријеком Требишњицом на Илијино Брдо, одавде иде кривудасто на гору Вучији Зуб и Двреник; а одавде висовима изнад Боке Которске до Штировника, а одавде право на југ до ријеке Жељезнице, па њом истом до Јадранског мора, а одавде морем до ушћа ријеке Бојане, одакле смо и кренули.

Дужина границе, свуда у наоколо цијеле државе, износи око 600 километара; а величина државе на 10000 квадратних километара.

Подјела. Црна Гора се дијели на 10 нахија, које се зову: Катунска, Ријечка, Црмничка, Приморска, Љешанска, Зетска, Брдска, Васојевићка, Морачка и Никшићка. Нахије се дијеле на племена, а племена на братства. Ова племенска подјела између свију Словена, још се задржава, само код нас Срба у Црној Гори.

Покрај ове старинске подјеле постоји и новија подјела нахија на капетаније, а овијех на општине.

Планине. Црна Гора је сасвим брдовита држава. Највеће су јој планине: Ловћен, Ком, Дурмитор, Сињавина, Планиница, Јаворје, Суторман, Румија, Пусти Лисац, Гарач, Ставор, Војник, Лебршник, Волујак и Маглић. Неке су од ових планина обрасле густом шумом, а неке су сасвим голе.

Равнице. У Црној Гори су равнице: Зетска, Бјелопавлићска, Улцињска, Никшићска и висораван Језерска. Поља су: Граховско, Цеклинско, Брезна и Црмничко.

Воде.

Воде. Ријеке у Црној Гори нијесу велике, а повеће су: Морача, Зета, Црнојевића, Бојана, Лим, Пива и Тара. Неке су од овијех пловне а неке нијесу. Језера су повећа: Скадарско, Горње, Црно, Рибље, Вражије, Биоградско, Шас и Зогај. Осим ријека и језера има и море Јадранско.

Пристаништа. Црна Гора има на мору Јадранскоме четири пристаништа: Бар, Валдинос, Улцињ, Књагиња Милена и свети Никола на ушћу ријеке Бојане.

Острва. Црна Гора има и острва, али су сасвим малена, а главнија су: Вранина, Ком, Лесендро и Грможур, ова су сва у Скадарском језеру и Стари Улцињ у Јадранскоме мору.

Путови. Кроз Црну Гору начињен је колски пут, који спаја сва главнија мјеста у унутрашњости државе: Цетиње, Ријеку, Подгорицу, Спуж, Данилов Град, Никшић, Плавницу, Вир и Бар; а има и коњаничких путова, који спајају нахије, села и племена. Може се пловити по ријеци Црнојевића и по Зети; по Скадарскоме језеру и Јадранскоме мору, које спаја воденим путем Црну Гору са осталим свјетским државама.

Знатна мјеста. У Црној Гори главне су вароши: Цетиње, престоница Црне Горе; Ријека, Вир, Бар, Улцињ, Подгорица, Спуж, Данилов Град, Андријевица, Колашин и Никшић.

Још су знатна мјеста: Његуши, родно мјесто наше владајуће породице Петровић-Његош. Даље: Љешкопоље, Царев-Лаз, Крусе, Трњине, Граховац, Вучији-до, Дуга, Фундина, Крстац, сва ратна бојишта, гдје су Турци били страшно потучени од Црногораца.

Поднебље. У Црној Гори је поднебље двојако, по планинским мјестима на сјеверу зими је сасвим хладно, а на југу покрај Јадранскога мора, Скадарскога језера и неких ријека доста је топло и умјерено. Љети је по планинама пријатно хладно, а покрај мора и неких ријека сувише вруће. У Црној Гори дувају разни вјетрови: грбин са запада, горњак са сјевера, источњак и јужњак. Земљиште је доста кршевито, али има и равница, у којима могу успијевати сви усјеви, воћа и поврћа. Неке су планине и предјели обрасли густом шумом а има их доста који су сасвим голи. Гаји се позната домаћа стока, као: говеда, овце, козе, свиње, коњи, магарад и мазге. У шуми има разне дивљачи, а у ријекама и језерима разне рибе.

Народ. У Црној Гори живе све сами чисти и прави Срби, који говоре српским језиком, а има их око 300000 становника. Већином су православне вјере, а има нешто мало римокатоличке и мухамеданске вјере, али треба знати да смо сви српскога поријекла и српске народности. Народ се обично занима земљорадњом и сточарством, а понешто риболовом и трговином; а занатима сасвим мало, који су као најважнији услови за живљење и извори за напредак и благостање.

Школе. У Црној Гори мора свако дијете, ма које вјере било, свршити основну школу, која се учи четири године. Осим основних школа, мушких и женских има у држави још: полугимназија, богословско-учитељска школа, виша женска школа, и војничка школа.

Војска. У Црној Гори је војска народна, а главни јој је заповједник Књаз. Сваки наш држављанин мора бити војник, да брани своју домовину кад буде потреба и кад рече Владар. Ништа није љепше него бити војник - бранич своје миле домовине.

Управа. Црном Гором влада Књаз Никола I, из славне српске породице Петровић-Његош. Помоћници су му: државни савјет и министри. Министарства има пет: Унутрашњих дјела, Просвјете, Правде, Спољашњих дјела, Војно и Финансије. Под министарство унутрашњих дјела спада још управа Поморства и Грађевина.

Да би се народу дијелила правда како треба, установљени су судови свуда по држави: по селима кметови, по племенима капетани, а по неким већим мјестима окружни судови, и велики суд на Цетињу.

Православном Црквом управља - Митрополит; римокатоличком - Прабискуп, а мухамеданском - Муфтија. Сва три управљају у договору са владом црногорском.

Цијелу државну управу руководи и управља Књаз Господар.

Осим Црне Горе има још српских земаља, у којима живе наша браћа Срби. Неки су, као ми слободни, а неки нијесу, него су под туђином.

Сваки Србин у Црној Гори дужан је познати и љубити своју цјелокупну домовину - све српске земље, у којима живе наша ослобођена и неослобођена браћа Срби. Ниједан Србин и Српкиња, ма које вјере били, не смију пожалити ни живот за општу српску слободу, добро и благостање. Треба да је брат мио, које вјере био, јер тешко брату без брата.