a zasto mome djedu u pasoshu koji je izdat 1928 stoji pod nacionalnost crnogorac  (izdat u kraljevini shs,mozda je stamparska greska ili vatikaski falsifikat  :[115]?
samo ti odgovori na ova pitanja pa cemo dalje.ipak bi bio red jer sam ja prvi pita.a jevrema ni ja ne podnosim pa me uopste ne moras poistovjecivat sa njim.
dakle koji se od vladara svojerucno izjasnio kao srbin do petrovica?a ja cu koliko je danas(ako stignem od drugih obaveza navest hronicare koji sem srba pominju i dukljane,hrvate i jos poneke).
ali prvo vasi odgovori.volio bih cuti makar par 

Evo malo po tom pitanju:

1) Stefan Dobroslav I Vojslav, rodonačelnik Vojisavljevića je bio brat po ujaku Jovana Vladimira. Njegov direktni predak (pradeda?) je bio Petar Gojniković Vlastimirović, unuk Vlastimira (koji je dao ime celoj dinastiji Vlastimirovića), koji je pak, potomak kneza nepoznatog imena koji je doveo Srbe na Balkan. Inače, od jednog ogranka Vojisavljevića su iznikli i Nemanjići.

2) A kada je se izjasnio suprotno? Nacionalna svest u srednjem veku nije bila razvijena kao danas, ne verujem da su oni u to vreme osećali potrebu da se nacionalno izjašnjavaju na način na koji to radimo mi sa ovolike istorijske distance. Verujem da je njima mnogo bitnija stvar bila porodična (dinastijska) i plemenska pripadnost i povezanost...

3) Niko, jer postoje osnovane sumnje da su Balšići u to vreme već bili neka vrsta Osmanskih vazala, jer su ladno propustili (pa čak i pomagali) vojsku Lala Šahin Paše u njegovom  sukobu sa Vlatkom Vukovićem 1388. Nemoj sada ovo da protumačiš kako su Balšići bili separatistički nastrojeni zbog svoje nacionalne pripadnosti, pre će biti da su smatrali da su oni zaslužniji da nose titulu "kraljeva Srba" umesto Tvrtka. Tvrtko je sa druge strane bio u vrlo dobim odnosima sa Lazarom, što je stvorilo poprilično haotičnu političku situaciju sa dosta sukoba među nekadašnjim delovima Srpskog carstva...

4) Brda puta 

5) Tako je se ratovalo u to vreme. Nemanja je ratovao tada protiv rođenog nećaka, Mihajla, vladara Zeta...

6) Duklja je bila srpska država, već sam ti objasnio to...

7) Ko kaže da su ratovali više između sebe? Mislim da su se Srbi više mlatili sa Bugarima i Vizantijcima... a, kada i jesu ratovali to je bilo zbog političke ambicije i lične megalomanije... 

Tražio si dokumenta? Navodim samo neka:

De Administrando Imperio
Hronika popa Dukljanina
Razne knjige raznih istoričara, da ih ne nabrajam sada, a ako budeš tražio detaljno, nabrojaću ti ih... 

citiraj mi djelove iz ljetopisa popa dukljanina,de administrando imperio itd koji kazu:
1)da je jovan vladimir rod tim nepoznatim srpskim knezom(s obzirom da pop dulkljanin ih cak povezuje i sa totilom ali nikako sa nekim iz srbije).ako je nepoznat knez ko to navodi da su njegovi potomci doticni
2)tacno.ali se nije izjasnio ni kao srbin
3)bravo.potpuno tacno.i onda kosovski mit treba vise crnogorcima da znaci no srbima.zbog cega?
4)navedi 3
5)zasto to nije uradio ni sa jednom drugom teritorijom koju pokori(bar ne u toj mjeri)?
6)nisi mi uopste objasnio(sem toga ovi srbi iz cg pljuju po duklji i niko je od njih ne priznaje kao takvu.zasto?)
7)bugare i vizantijce racunam u vece sile

ocu da mi citiras dio dokumenta.ne moras tacno kako pise moze i po sjecanju.
a u ljetopisu(hronici) popa dukljanina nidje ne pise da u duklji zive srbi.

Хоћу и ја порше.

Докази се не износе за оно што је општепознато, већ за неке нове теорије које се износе.

daaaa opste prihvaceno kod svih koji su jos u tripu da su jedini nebeski narod 
nema potrebe za raspravom onda jel da?zna se da svi poticu od srba,da su sami faraoni poticali od srba,da je prvobitni coek bio srbin itd.
al bi onda darvin vjerovatno bio u pravu 
ajte zdravo ostajte(mada tu djeste i kako ste nije najzdravije).
pozdrav

Pa normalno. Zar si sumnjao u sve to?

Posle svih ovih naglabanja, samo mi reci da se nisu mozda Vojislavljevici izjasnjavali kao "Crnogorci" kukavce sinji, od kad to datiraju ti podaci o crnogorskom nacionalnom identitetu u srednjevekovnim zemljama srpskih velikasa, ajde to prezentuj, pricas o nekakvom crnogorstvu od davnina, sta sad trebaju Zecani i Zahumljani i Hercegovci da kazu mi nismo Srbi, nesto slicno kao sto rade ovi "novo-dukljani"!?
Kad si vec pomenuo nekakve pisane podatke o nacionalnosti, slucajno sam skoro nasao skolsko svjedocanstvo iz 1886 godine, Osnovna skola kako pise u "Savnicima", a predmeti su sledeci: Srpska istorija, Krasnopis, Srpski jezik, Zakon bozji...mora da su Petrovici promenili identitet svom narodu, je l' ti to izgovor novih Crnogoraca, ma bruka!?

Tvoj "djed" se kazes pisao kao Crnogorac, sto mi je isto sumnjivo, proveri ti to u maticnoj sluzbi, posto se moj "pradjed" pisao kao Srbin i djed' naravno, mozda su to regionalne razlike u Crnoj Gori jebem li ga...jos nesto, na popisu stanovnistva iz 1909 godine preko 90% je bilo Srba, a 0,00% Crnogoraca!
To je pre 1918 i Podgoricke skupstine, na koju pljujete, a dobro je poznato da je zajednicu sa Srbijom i ostalim juznoslovenskim narodima podrzavala velika vecina stanovnistva, da bi sada nekakvi kvazi-istoricari poput Serba Rastodera pisali o zelenasima kao nekakvim "mucenicima"!
Isto tako i na prvom popisu u Kraljevini SHS 1921 godine preko 90% Srba i zamisli opet 0,00% Crnogoraca, koji se prvi put kao nacionalna kategorija "pojavljuju" na popisu iz 1948 godine!
Kad vidim ko vam je prvi doktor crnogorskog jezika - Adnan Cirgic (i to ce uci u istoriju junace) postidim se i ako licno nemam razloga, bespredmetno mi je da se upustam u ovakve polemike, to vredja i cast i inteligenciju i ljudsko dostojanstvo!

da nisu ka srbi?
da je dzoni pretendova na sve juznoslovenske zemlje(nerealno) to i ti moras priznat?samo se sjeti kad je prvi put pomenuo crnojevice i balsice?
90te je bilo 80% crnogoraca pa spade na 40 i kusur.sto ces kad smo takav narod pa obrcemo kako duva 
moj djed nije gleda nikakav interes niti je ima potrebu mada mu to sigurno nije bio +
a potrazi ponesto o bozicnoj pobuni.o chasti onih koji su dali zakletvu kralju i vjerni mu ostali,o onima za koje su platile njeihove porodice jer se nijesu sceli predat domacim otpadnicima koji su istu tu zakletvu pogazili iako su sve stekli od tog kralja kakav god da je bio.oces par textova o tome
da nije adnan doktorira u podgoricu,sarajevo,zagreb,tiranu,pristinu?
a sto se upustas kad ti vrijedja inteligenciju?a ti se bavi necim na tvom nivou.
i neznam svi odje nesto kukate kako je srbija ovo,srbija ono itd a nikako da odete i zaboravite crnu goru!!!
pushtite se tih prica.

zatvorenici bozicnjeg ustanka

Управа
Центр.Касненог Завода
Број 49
Подгорица,13,фебруар 1919. г.

Господину
Госп.Андрији Радовићу
Подгорица

Према наређењу Извршног Народног Одбора од 13. ов. Мј. Број службено,част ми је Вам спровести списак затвореника који се налазе у Центр.Каз Заводу.
Исти су оптужени за учешће у скорашњој побуни.

Управник,
Капетан Р.Петровић,с.р.



СПИСАК ЗАТВОРЕНИКА
У Централном Казненом Заводу у Подгорици



Р.б ИМЕ И ПР. Чин Из којег је мј. Год.

1. Богић Радовић Пјешад.команд. Бјелопавлића 43
2. Станко Грубач ,, ,, Никшића 50
3. Петар Ломпар Арт.командир Цетиње 38
4. Јован Пламенац ,, ,, Црмница 65
5. Петар Вујовић ,, ,, Никшић 47
6. Марко Мартиновић ,, ,, Цетиње 36
7. Стеван Радовић Инжињ. Команд. Бјелопавлића 39
8. Лука Стаматовић Пјешад.команд. Загарач 46
9. Јошо Јововић ,, ,, Никшића 41
10. Милован Радуловић ,, ,, Комана 36
11. Пуниша Бојовић ,, ,, Жупе Никшићке 42
12. Никола Николић Арт.Капетан Милочани/Никшић/ 41
13. Станиша Николић ,, ,, Озринића 45
14. Јаков Урошевић ,, ,, Кочана 38
15. Савић Батрићевић ,, ,, Бјелопавлића 47
16. Петар Никчевић Пјешад.поручник Стубице 32
17. Јоксим Радовић ,, ,, Бјелопавлића 33
18. Блажо Беговић ,, ,, Загарча 31
19. Никола Марковић ,, ,, Љеш.нах.-Буковала 28
20. Стево Радоњић ,, ,, Комана 36
21. Никола Беговић Арт.п.пор.ст.вој. Загорча 28
22. Лука Вукадиновић ,, ,, ,, ,, ,,,, ,, 37
23. Блажо Вујовић ,, ,, ,, ,, ,, Никшића 35
24. Стеван Радуновић Пјеш.п.пор.нар.вој. Љешан.нах. 58
25. Милош Радуловић ,, ,, ,, ,, ,, Комана 56
26. Ђуран Хајдуковић ,, ,, ,, ,, ,, Црмнице 62
27. Перо Кустудија ,, ,, ,, ,, ,, Никшића 39
28. Јован Кустудија ,, ,, ,, ,, ,, ,, 58
29. Петар Вујовић ,, ,, ,, ,, ,, ,, 40
30. Томица Пековић ,, ,, ,, ,, ,, ,, 53
31. Милош Крушка ,, ,, ,, ,, ,, ,, 64
32. Марко Беговић ,, ,, ,, ,, ,, Комана 65
33. Мило Ђурановић Арт.п.пор.нар.вој. ,, 52
34. Ђуро Марковић Пјеш.п.пор.нар.вој. Загарач 34
35. Милован Секулић ,, ,, ,, ,, ,,
36. Саво Вулетић Министар на расп. Зете 48
37. Ристо Поповић ,, ,, ,, Цетиње 48
38. Марко Ђукановић ,, ,, ,, Никшића 52
39. Михаило Поповић Држ.савјет.у пенз. Цетиње 70
40. Раде Радовић Судија Бјелопавлићи 38
41. Марко Лековић Професор Црмнице 65
42. Ристо Радовић Вој.грађ.чом.5 кл. Бјелопавлића 35
43. Драгутин Радовић Студент ,, 28
44. Саво Пламенац Упр.царинарнице Црмнице 50
45. Филип Радуловић Племен.капетан Комана 52
46. Марко Мијушковић Трговац Котор 45
47. Иван Чукић Учитељ Берана 40
48. Филип Пејовић Облас.судија Никшића 44
49. Саво Кустудија Пред.општине ,, 51
50. Петар Вуковић Свјештеник Комана 62
51. Максим Павићевић Архимандрит Ж.Никшићке 56
52. Зарија Килибарда Писар капетан Бањана 31
53. Блажо Ђурановић Тежак Никшића 30
54. Лука Копривица ,, Бањана 32
55. Стеван Оташевић Пјеш.п.пор.нар.вој. Његуша 53
56. Владо Врбица ,, ,, ,, ,, ,, ,, 33
57. Радонја Митровић ,, ,, ,, ,, ,, Марковине 59
58. Никола Врбица Перјаник Његуша 38
59. Марко Мартиновић ,, Бајица 45
60. Лука ,, Стр.истр.затвора ,, 28
61. Лазар ,, Жандар ,, 27
62. Драго ,, ,, ,, 18
63. Јован Милов ,, ,, ,, 20
64. Филип ,, ,, ,, 35
65. Рашо ,, ,, 50
66. Васо ,, Перјаник ,, 53
67. Јован Крстов ,, Учитељ ,, 27
68. Владимир Гвозденовић Пред.општине. Ћеклића 20
69. Михаило Вицковић ,, ,, ,, 19
70. Спасоје Вицковић Кмет ,, 30
71. Никола Перутовић Пјеш.п.пор.нар.вој. Марковина 48
72. Вукале Рајковић ,, ,, ,, ,, ,,Косијера 36
73. Лука Аџић Учитељ ,, 52
74. Филип Радовић Жандар Косијера 20
75. Ђуро И. Радовић ,, ,, 21
76. Ћиро Г. ,, ,, ,, 21
77. Никола ,, ,, ,, 21
78. Јован Мартиновић ,, Бајица 30
79. Ђуро Бећир Фин.чиновник Његуши 45
80. Милан Бурић Пјеш.п.пор.нар.вој. Заграде 35
81. Јован Јоветић Свјештеник Ћеклића 57
82. Шуљо Побор Тежак Цетиње 53
83. Илија Дубовичанин Арт.водник ,, 60
84. Крсто Вујовић Пјеш.п.пор.нар.вој. Микулића 32
85. Иво Каписода Барјактар Цетиње 45
86. Петар Липовина Учитељ Бјелоша 27
87. Јован Милановић Пјеш.п.пор.нар.вој. Цеклина 55
88. Илија ,, Учитељ приправ. ,, 24
89. Ђуро ,, Кмет ,, 28
90. Саво Пејовић Арт.наредник Љешан.нах. 41
91. Илија Јовићевић Свјештеник Цетиње 49
92. Мирко Вујичић Пјеш.п.пор.нар.вој. Загарча 32
93. Мићо Поповић Тежак Његуша 19
94. Стево Иванишевић Перјаник Цетиња 45
95. Андрија Мирковић Вод.жандарм Никшића 40
96. Саво Јанковић Перјаник Цеклина 47
97. Никола Мићуновић Кмет Чева 37
98. Горчин Вујовић ,, ,, 19
99. Јово Турчиновић Гимназист ,, 18
100.Бошко Радуновић Наредник Љешанске Нахије 33
101.Ђуро Ђуришић Учитељ ,, 37
102.Саво Бојанић Пјеш.п.пор.нар.вој. ,, 48
103.Илија Брновић Пјеш.п.пор.нар.вој. ,, 32
104.Перо Ђуришић Капетан ,, 46
105.Спасоје Абрамовић Тежак Велестова 41
106.Ђуро Милошевић Пјеш.п.пор.нар.вој. Његуша 62
107.Ђуро Костић Плем.капетан Љуботиња 61
108.Ђуро Шоћ Командир ,, 58
109.Марко Шоћ Пош.тел.чинов. ,, 42
110.Стеван Кнежевић Плем.капетан ,, 55
111.Ђоко Дрецун Поручник ,, 32
112.Томо Вујановић ,, ,, 55
113.Перо Вучковић Барјактар ,, 49
114.Вој.Божо Петровић Мин. у пензији Никшић 73
115.Вој.Ђуро Петровић Бригадир ,, 69
116.Марко ,, ,, ,, 61
117.Ристо И.Радуловић Официр Комана 57
118.Митар Ђ.Радоњић ,, ,, 48
119.Петар Шћепановић Тежак Загарача 23
120.Јован Шоћ Цариник Љуботиња 29
121.Нико Вучковић Тежак ,, 28
122.Илија Вучелић ,, Улциња 35
123.Ђон Марика ,, ,, 32
124.Павле Марковић ,, Загарача 33
125.Симо Марковић ,, ,, 27

/Iz spiska Andrije Radovića.-original je ustupljen (1953) Istorijskom Institutu Crne Gore.
BIIT,360

za coeka koji se srbinom izjasnjava a ima je makar obraz da zakletvu ne gazi


General crnogorske vojske Krsto Todorov-Zrnov Popovic, rodjen je 13. septembra 1881. godine u Cucama, a ubijen je u oruzanoj borbi od strane operativne potjerne grupe OZN-e, u noci izmedju 13 i 14. marta 1947. godine u mjestu zvano Bojanje brdo u Cucima. Bio je plemeniti cojski junak, vitez, crnogorski riter jednog herojskog doba, vojskovodja! Cio svoj zivot, kao vojnik, oficir i politicar posvetio je domovini Crnoj Gori, njenom barjaku, pravu, casti i slobodi. Zivio je i poginuo kao crnogorski suverenista. Svojim ideoloskim revolucionarnim protivnicima, koji su ga gonili poslije Drugog svjetskog rata, porucio je: »Svoju sam zazdio svijecu. Predati se ne mogu i necu. Imaju pravo da me ubiju, nemaju pravo da mi sude. Da me zivog uhvate to nece docekati. Svoje stare kosti ostavicu u zemlji za ciju slobodu sam cijeloga zivota krv svoju prolijevao«. I u junackoj smrti bio je slobodan covjek: znao je da bi mu, u slucaju da je uhvacen ziv, bilo sudjeno pred prijekim revolucionarnim sudom gdje bi imao ponizavajuci tretman. Njegov cvrst karakter nije to dopustao i zato je radje izabrao smrt u oruzanoj borbi s goniocima, nego li zatvor i likvidaciju pred streljackim vodom. Sa pogibijom Krsta Zrnova Popovica okoncana je epoha klasicne, stare, konzervativne i herojske Crne Gore. Ona je svakako zalazila i bila na izdisaju, a on je ipak bio njen potonji vitez i paradigmaticni predstavnik, principijelan, do smrti dosljedan i njoj odan.
Krsto Zrnov Popovic bio je ucesnik balkanskih ratova (1912-1913) i prvog svjetskog rata (1914-1916) do pada Crne Gore pod okupaciju Austro-Ugarske. Istaknuti je junak Mojkovacke bitke 6 i 7. januara 1916. godine. Od 1916. do 1918. godine bio je zatocen u austro-ugarskom logoru Boldogason. Po oslobodjenju iz konfinacije vratio se u Crnu Goru. Bio je zestoki protivnik srpske okupacije i aneksije Kraljevine Crne Gore, sprovedene 1918. godine. Krsto Zrnov Popovic bio je vojni vodja Bozicnjeg ustanka januara 1919. godine protiv srpske okupacije i nasilne aneksije Crne Gore, lider Petrovdanskog ustanka jula 1919. godine, podignutog opet protiv srpske vojske, zandarmerije i bjelasa, covjek i oficir koji je bio vrhovni komandant svih crnogorskih komita od 1919. do 1922. godine. Krsto je bio potonji komandant crnogorske vojske u egzilu u Italiji. Pocetkom 1922. godine je emigrirao u Argentinu, u kojoj je boravio do kraja 1929. godine, kada se prebacio u Belgiju, gdje je provodio prognanicke dane sve do 1931. godine. Nakon dobijene amnestije vratio SE u Kraljevinu SHS. Po povratku zivi u Cucima i povremeno u Niksicu: pripadao je opozicionoj i antirezimskoj Crnogorskoj stranci (federalistima). Stranka je bila zabranjena i progonjena pod rezimom diktature kralja Aleksandra Karadjordjevica. Krsto Popovic je bio od pocetka 1942. do druge polovine 1944. godine, kao predstavnik umjerenog krila crnogorskih indipendista, suverenista, na celu crnogorske nacionalne zelenaske vojske, odnosno, »Crnogorske nacionalne komande« i komandnat njene »Lovcenske brigade«, boreci se za crnogorsku drzavnu nezavisnost, odbranu i afirmaciju crnogorske nacionalne posebnosti.
Krsto Zrnov Popovic je, u rangu komandira, a u svojstvu Sefa Staba Crnogorskih trupa u Italiji prvopotpisani autor jednog vojno-politckog dokumenta, imenovanog kao “Naredba”. Naime, u aktu, pozantom kao “Naredba”, donijetog u Gaeti 17. aprila 1919. godine, sa potpisom komandira Krsta Zrnova Popovica, stoji i sljedece:
“Povjesnica ne pamti da je iko ikada kao i ovoga rata dao vise nepristrasnijih i nesebicnih zrtava za istorijska svoja prava od nas Crnogoraca. Citavi svijet priznava nam je to, te se crnogorskom herojstvu i patriotizmu sa postovanjem klanjaju kako veliki tako i mali narodi.
Protivu takvog ugleda Crne Gore pripremat je ne od juce nego po odavno atentat i bas su nasli zgodan momenat kad je narod crnogorski ostao bio bez odjece, obuce, bez hrane i oruzja i svega sto je potrebno za zivot; tako im je bio stvoren povoljan teren za ostvarenje svojih sramnih namjera. To su oni od koga smo se imali najmanje bojati, to nije herojski narod Srbije, vec zvanicna Srbija, koji su na stid i sram cijelog naseg plemena nasli dosta izroda u Crnoj Gori placenih novcem da potpisu sramnu smrtnu presudu nasoj vjekovima napacenoj domovini. Mi kao pravi dostojni potomci svojih predaka pokazali smo citavom svijetu kako Crnogorac zna cuvati cast i suverenitet svoje zemlje. Vi ste svojom krvlju u borbi protiv izroda postavili kamen temeljac buducoj Crnoj Gori koja ce biti mnogo veca i u svakom pogledu naprednija nego sto je bila. Vase muke i trud Vladar i domovina nece zaboraviti…
Oni pak nasi crnogorski izdajnici i preletujuci agenti danas politicki iscezavaju, a i u stvari ce nestati, jer kao prodavaoci mora prolivene crnogorske krvi u skoro sest vjekova nece naci nigdje utociste i svak ce ih goniti i na njih pljuvati«.
Komandant ustanika u Crnoj Gori komandir Krsto Zrnov Popovic je u Rimu 8. juna 1920. godine, u jednoj izjavi opisao zlocine srpske vojske i njenih janjicara u Cucima, navodeci i to da su njemu jula 1919. godine »spalili kucu, zenu su mu tukli da kaze dje joj je jedno musko dijete od 4 godine, govoreci da ce da ga zakolju. Dijete je sa djecom bilo poslo podalje od kuce i tako je Marija, zena Krstova, odatle utekla i od tog dana i danas sa sestoto djece krila se po Boki Kotorskoj i po sumama«.
Oruzana borba crnogorskih patriota "Za Pravo, Cast i Slobodu Crne Gore", kao svoju konsekvencu podrazumijevala je i prolijevanje krvi. Eticki horizonti i svjetonazori Krsta Popovica, njegova humanost i prastanje, ucinili su vise nego kodifikovane i obicajne norme ratnog prava, kojih je on volio da se pridrzava, da se, stameno i uporno, sve dok je to bilo moguce, cuva nepotrebnog i suvisnog prolivanja krvi. Postoji sacuvana u narodnoj memoriji i istorijskim spisima prica da je Krsto Zrnov Popovic mirno, sa vrha obliznjeg Prisoja, gledao kako mu gori kuca u Jami Vojvodini, selu u Cucima. Kada su okupacione trupe i bjelaske snage zapalile kucu Krsta Popovica i njegovog brata od strica Djura Drekova (Filipova) Popovica, on nije dozvolio da zedj za kaznom ili osvetom prevlada i da egzekutori tog cina budu pobijeni. Tada je Krsto Popovic svojim borcima rekao: "Necemo pobiti ove izrode zbog dva maca slame i dvije grede. Mrtve glave ne ozivje, a kucu mozes vazda pokrit i stetu namirit. Ovi jadovi nijesu krivi, vec oni koji ih silju da pale i ubijaju. Ovo su napucikani psi. U to cete se uvjeriti kad dolje sidjemo". Kada je Krsto Popovic s vojskom sasao do kuce koja mu je zapaljena, palikuce su munjevitom brzonim pobjegle. Potom Krsto Popovic svojim vojnicima saopsti sljedece: “Ko zlo cini-zlo doceka. Cuvajte se od zla u sebi i tako cete spasiti dusu. Mozemo se mrzjeti, ali nase ljudsko dostojanstvo moramo cuvati. Nije covjek junak koji ubije goreg od sebe, nego je junak ako ubije sebi ravna”.
Kad je rasformirana crnogorska vojska u Italiji i kad su italijanske vlasti donijele odluku da se politicki aktivni Crnogorci protjeraju sa njene teritorije Krsto Popovic je, sa grupom od oko 50 Crnogoraca, zajedno sa, Zivkom Nikcevicem, Vaskom Marojevicem, Markom Matanovicem i drugim vodjama crnogorske emigracije, otisao u Argentinu. Oni su krenuli iz Napulja 18. januara 1922. godine. U Argentinu su stigli 14. februara 1922. godine, nakon skoro jednomjesecne prekookeanske plovidbe brodom. Iz Argentine kolonija crnogorskih emigranata, na celu sa Krstom Popovicem, Zivkom M. Nikcevicem, Vaskom Marojevicem i Markom Matanovicem, odrzavala je stalnu prepisku i komunikaciju sa crnogorskom Vladom u Parizu i Rimu na cijem se celu tada nalazio divizijar Milutin Vucinic.
U ime grupe “crnogorskih ustasa”, kako su se potpisivali, koji se nalaze u Argentini, Krsto Popovic, Zivko Nikcevic, Marko Matanovic i Vasko Marojevic 9. oktobra 1922. poslali su izjavu solidaranosti s crnogorskom kraljevskom vladom u izganstvu, u kojoj se izrazava odanost kraljici Mileni, te osudjuju postupci Jovana S. Plamenca.
Predsjedniku crnogorske Vlade u egzilu divizijaru Milutinu M. Vucinicu, Krsto Popovic, Zivko Nikcevic, Marko Matanovic i Vasko Marojevic 28. maja 1922. godine iz Buenos Airesa napisali su pismo “Bjezi mi kugu s ognjista mila”, u kojemu govore o svojoj izgnanickoj sudbini u Argentini, kao i o vijestima koje dobijaju u vezi sa Crnom Gorom, te planiranim akcijama koje namjeravaju preduzeti za crnogorsku stvar, itd. U tome pismu Krsto Popovic I njegovi saborci isticu i ovo: »Cim smo ovamo stigli prva nam je briga bila ta, da Crnogorce u potankostima o svemu obavjestimo o pravom stanju stvari i da im ulijemo duh, da nikad ne gube nadu, te sa zajednickom slogom, ljubavlju i izdrzljivoscu da cemo sigurno doci do sjajne nase pobjede... Memorandum Hrvatskog Bloka izazvao je kod ovdasnjh Hrvata veoma dobar utisak. Skoro svi Hrvati privrzeni su tome bloku, te iznose u "Jugoslovensku drzavu" da je ta ideja opravdana i da svi Hrvati treba da mu poklone paznju. Od kada su Hrvati saznali za ovaj memorandum, sve se vise odbijaju od pristalica srbijanskih i sami se grupisu. Dalje, ovdje skoro kruzili su glasovi kroz novine da se Hrvatska odvojila od Srbije i da je sastavljena hrvatska vlada, pod predsjednistvom g.S.Radica. Bas onoga dana kada je ta notica izasla u novinama – Hrvati su prekinuli rad gdje je god koji bio, te su toga dana manifestovali po Buenos Airesu. Njihovom odusevljenju nije bilo kraja. I nasi su ucestvovali u njihovo veselje i pice placali. Taj cin hrvatski veoma je nas oveselio i okurazio, nadajuci se da ce i crnogorski narod to vec jednom uciniti i osvjestiti se. Ako on – narod – nece nama ce iz inostranstva kada se prikupimo i priblizimo lakse doci do nase pobjede . Poslije ove vijesti nista nijesmo mogli saznati, iako neprestano pitamo sta se cini u Hrvatskoj. Ali svakojako ni mi ni Hrvati ne mislimo da ce taj cin tako olako proci Srbiju, a za hrvatski blok, sto tako ne bi ucinio bez sigurnog uspjeha .
Iza nasega udarca kojega smo dali Srbiji u sred srca, ovaj je hrvatski drugi udar te mislimo da je vec prskao onaj kazan koji je poceo vreti od onoga nasega slavnoga dana – 21.decembra 1918 .god – kada smo Srbiji dali otpozdrav tanadima iz pusaka koji i danas zvijucu po onim nasim gorama i brdima, - i kad smo jos rekli :"Bjezi mi kugo s ognjista mila". Sa velikijem zadovoljstvom mozemo vas pozitivno izvijestiti da kod velike mase ovamosnjih Crnogoraca stoji moral na visinu. Pravi su patrioti i slozni su izdrzati sve muke i patnje za postignice nase pravedne stvari. Iako su u tudjini i udaljeni od svoje otadzbine, ipak drze se kao pravi Crnogorci i bore se protivu svakoga onoga ko nasrce na cast i pravo Crne Gore.. Sva Argentina da je nasa ne mili nam se, ne bismo imali mira i pokoja dok izvojujemo slobodu. Sve su nam misli tamo uprte. Iako smo fizicki od Vas udaljeni preko velikijeh i dubokijeh mora kao i od Vasijeh kolega i ostalijeh crnogorskijeh patriota, ipak smo duhovno svakog casa s vama i gotovi smo da zajednicki podnosimo i zlo i dobro. Svi uposte nestrpljivo ocekujemo onaj cas kada cete nas pozvati pod nasu nepobjedivu slavnu zastavu. Ne bi smo dosli inokosni, vjerujte nam, no bi krenulo na hiljade«.
U Argentini je Krsto Popovic kao politicki emigrant ostao do druge polovine 1929. godine. Krsto Popovic je zelio da napusti Argentinu i da predje u Rusiju ili neku drugu evrospku zemlju, ali to nije bilo relano moguce izvesti, sto se jasno vidi u pismu generalu dr Antu Gvozdenovicu, predsjendiku crnogorske Vlade u egilu u Rimu, od 15. maja 1924. godine.

U tome pismu, koje je odgovor na jedno Gvozdenovicevo ranije upuceno pismo od 1. februara 1924. godine, Krsto Popovic navodi:
“ Gospodine Predsjednice,
Primio sam Vase pismo od 1. febr. tek. god. i dobro razumio.
Ja i kad bih mogao pored svega ostalog, ne bih svog samog pasosa, niti u Rusiju niti pak i u koju drugu drzavu iz ove poci; posto kao sto znate naseg politickog predstavnika ovdje nemamo, koji bi odnosni pasos mogao ovjeriti na osnovu cega, razumije se, ni mjesne drzavne vlasti i zato su svi ovamosnji iz okvira danasnje Jugoslavije prinudjeni obracati se njihovom konzulatu ovdje.
Lako bi bilo moguce da za nas Crnogorce ne samo za inostranstvo vec i za unutrasnost ove republike bude ograniceno kretanje, koji ne bi imao pasos potvrdjen od svojih i ovih vlasti.
Usljed navedenog, kao i usljed vaznijih razloga Vam poznatih a posto se Crna Gora stvarno nalazi u ratu sa Srbijom od okupacije 1918. god., moje je misljenje da se radi na tome (ako to vec nije pocelo) da se pomocu Ruske vlade njihovom politickom zastupniku u Jugoslaviji povjeri zastita Crnogorskog naroda, isto tako i ostalim Ruskim predstavnicima da se nalaze Crnogorci narocito u dvije Amerike, tijem bi se unekoliko u isto vrijeme ometao ma kakav eventualni sporazum izmedju Rusije i Srbije nasto treba raditi.
Sto se tice naseg posla ovdje i pored neumornog rada jos nijesmo uspjeli stvoriti ma kakvu javnu organizaciju, jer ne mozemo doci do sredstava posto je ovse radnicki zivot upravo skitacki. Da bih sto bolje mogao raditi makar iz Rusije ako ne drukce, a ono pomocu Bugarskih i Makedonskih organizacija, stoga sam Vam i pisao ranije o mom polasku za Rusiju, te za sve navedeno vjerujem u Vasu aktivnost.
Dobro biste ucinjeli, ako se moze, da nam posaljete slova Cirilicna i ostalo potrebno za stampu, da bi se u svoje vrijeme mogao izdavati jedan list sto bi imao znatnu vaznost, jer ovdje to ne mozemo nabaviti.
U ostalom Primite G- ne Predsjednice
izraz osobitog postovanja.
Krsto Popovic”.

Iz Belgije je crnogorski politiicki emigrant, brigadir Marko Vucerakovic organizovao 1929. godine prebacivanje porodice crnogorskog brigadira Krsta Zrnova Popovica, koji je u Belgiju dosao iz Argentine.
Na zauzimanje brigadira Marka Vucerakovica, Vlada provincije Lijez (Belgija) 6 Odjeljak, Pasoska sluzba, izdala je brigadiru Krstu Popovic dokument 18. oktobra 1929. godine u kojemu se navodi da mu je omoguceno boraviti u Kraljevini Belgiji »bez ogranicenja trajanja«, te da mu ta »putna dozvola daje mu za pravo upisa u nacionalni registar i daje mu pravo na licnu kartu«. Kad je stigao u Belgiju Krsto Popovic je morao regulisati svoje boraviste. Za njega je jemcio emigrant Marko Vucerakovic, Krstov saborac i prijatelj.
U vrijeme kad je kroz crnogorske planine od jnauara 1919. godine odjekivao ustanicki pucanj i kad su se vodile gerilske borbe portiv srpskih okupatora crnogorski rodoljubi s puskom u ruci pjevali su pjesme Krstu Popovicu i njegovim borcima.

Jedna od najpoznatijih komitskih pjesama glasila je ovako:
»Ko to nocas kroz Cetinje prodje/
Krsto Zrnov i komitske vodje/
Ako prodjes kroz Niksicke Zupe/
Sresces tamo ustanicke trupe/
A pred njima vojskvovodju cvrsta /
djenerala Popovica Krsta«.

A kad je u obracunu sa Krstom Zrnovim Popovicem marta 1947. godine poginuo mladi oficir Rako Mugosa, na sahrani je njegova Majka tuzila ovako:
»Rekoh li ti sine Rako/
Krsto Zrnov nije svako/
Nije Krsto sto mu zbore/
No je Vitez Crne Gore/
Lakse cete zalit Majka/
jer pogibe od junaka«.