Vaterpolo reprezentacija Srbije :: Kosarka ~ Odbojka ~ Tenis ~ Ostali sportovi

Citat: grobar kv 30. Jul 2011, 17:48:25

Steta, lepo rece Ikodinovic, traljavo odigrasmo ovo prvenstvo, moramo sada da se fokusiramo na nase najbitnije takmicenje OI u Londonu, tu moramo da zablistamo. I da steta sto ne iskoristismo neke sanse sa igracem vise ali jbg.

Види се да се Икодиновић још није опоравио од оног пада... Првенство је добро одиграно, до финала једино смо са Мађарима имали егал утакмицу, остало је било спрдња.

Е сад да прокемнтаришем утакмицу. Имао сам осећај да ће нас Италијани победити. Оно што је свакако пресудило да не победимо, то је друга четвртина коју смо добили резултатом 2:0. Ту четвртину су Италијани катастрофално одиграли, скоро нисам гледао да неко може тако лоше и безидејно да игра целу четвртину. Нису имали ни један озбиљан шут, нажалост ми смо им дали само 2 гола, а морало је да се да макар још један како би им побегли на 2 гола предности, и мислим да би то већ била сасвим друга прича. Наравно као и у целој утакмици, и у другој четвртини смо промашили неколико чистих позиција са играчем више. Некако ми се чини да чим се Тампести мало разбранио да су се наши мало уплашили. Када је био играч више, бар једно 5 пута нам се десило да толико кружи лопта, и да нико од њих не сме да шутне, и да се на крају или упути неки траљав шут, или неки играч блокира, или буде погрешан пас па је пресече италијански играч. Ту сам баш замерио Вањи неколико пута, зато што је он ту морао капитенски да иде, и да шутира, конкретно то су били позиције када је остало једна или две секунде до уласка играча који је искључен и то је последњи тренутак када имамо предност у том нападу, тако да је морао да буде одлучнији, неколико пута је пребацио лопту на бека, и то је већ било касно јер се италијански играч већ вратио у игру.

Тампести одиграо утакмицу живота, бранио је и могуће и немогуће ствари, ако је неко заслужан за ову победу онда је то свакако он.

Још једна ствар која боде очи је и пливање за лопту, играли смо 6 утакмица на првенсту где је пливано 28 пута за лопту(6 утакмица по 4 пливања + 4 продужетка). Ми ако смо од тих 28 пута једно 5 пута узели први лопту. То несме да се дешава репрезентацији која претендује да буде најбоља на шампионату. Морамо да имамо неког брзог ватерполисту који ће моћи да бар узме сваку другу лопту. То нам се ето на пример осветило у финалу, где смо на крају регуларног дела имали два искључења, и да је наш стигао први до лопте у првом продужетку, двојца наших играча би се вратила одмах. Нажалост Италијани су са лакоћом стигли први до лопте, после је само била рутина да се да гол са 2 играча више и то је тај гол који је на крају пресудио, када су продужетци који трају свега 6 минута, свака грешка се плаћа, на крају то лоше пливање нам је дошло главе. Не могу да верујем као бивши ватерполиста да може у тих 15 метара, колико плива сваки да дође до лопте, да је Италијан једно 2 пута био за 1,5 м бржи од нашег, па не плива им Чавић за лопту.

И тако кад се повуче црта, до Мађара одлично, са Мађарском смо имали ту катастрофалну другу четвртину где су нам дали 7(словима: седам) голова са 8 минута, што је скоро немогуће надокнадити када се само у једној четвртини прими 7 голова али ипак смо се великим срцем вратили и на крају победили и доказали да имамо велико срце, и победнички менталитет, када се размишља о тој утакмици ту смо положили испит веровања у себе да можемо да победимо и после толико лоше друге четвртине. И та утакмица је свакако велики плус за нас. У финалу смо нажалост одиграли лоше играча више, што нас је коштало титуле, као и наравно невероватне одбране италијанског голмана.

Све у свему, ово је за мене а и за ову генерацију ако могу да се изразим "споредна" ствар, јер већ сви осим Ћука имају светско злато. Свима је циљ да освојимо толико жељено олимпијско злато. Које смо последњи пут освојили 1988 у Сеулу, и које је за многе генерације од тада па до сада остало сан. Сећамо се сви и оног финала са Мађарима у Атини 2004 када смо водили 3:0, па на крају уз помоћ судија и добром игром Мађара изгубили 8:7. То је велики сан и ове генерације, и треба се сада максимално окренути ка остварењу ток циља. Имамо најквалитетнију репрезентацију и надам се да ћемо се уз добар рад, побољшати још више, како би смо били за копље бољи од свих.