Варање у мушком гену

Нобични виновник вероломства је, најпре, откривен међу глодарима, а потом и међу људима. Да ли смо на поузданом трагу да сазнамо зашто су једни мушкарци жени одани до гроба, а други нису?


Неверни тајни агент

Ако имате трзавице у браку, једноставно оптужите мушки ген. Научници су, управо, обелоданили да је све до сада прикривани виновник за преваре наследна јединица са ознаком AVPR1. Хоће ли се то мушкарцима у бракоразводној парници узимати као олакшавајућа околност?

Налик ливадским волухарицама које настањују Северну Америку, једни нису за доживотни брак с једном женом, а други су – попут лабуда – до смрти верни изабраници својег срца. Дотични кривац, једноставно, утиче на пријемник (рецептор) у мозгу што управља лучењем хормона вазопресина који (делује на срце и мокраћне путеве) подстиче испољавање оданости међу половима.

Када су пре неколико година мужјацима мишоликих крзнених глодара, веома склоним неверству, убризгали додатне умношке (копије) поменутог гена, очас су их преобратили у преријске сроднике који време, углавном, проводе с једном женком и младунцима. Слична чаролија опажена је код мајмуна – шимнази и бонобоа.

Постоји ли таква једноставна биолошка склопка код људи?

Или један или оба

Хасе Валум из Института Каролинска у Стокхолму (Шведска) предводио је истраживачку дружину која је наследну јединицу AVPR1 издвојила код 500 парова одраслих близанаца истог пола – сви су живели у озакоњеној или дивљој брачној заједници најмање пет година – и њихових супружниц(к)а, рођених од 1944. до 1971. Један вид био је нарочито заступљен; око 40 одсто мушких глава имало је или један или оба вида (стручно казано: алел) гена, познатог као 334.

Иако није могуће једноставно поистовећење с преријским волухарицама, чини се да алел 344 има исти учинак и у устаљењу људских веза, ако је судити према разговорима и упитницима. Испитивање је укључило својеврсну лествицу којом се самеравају наклоност и приврженост, попут одговора на питања „Колико често пољубите своју изабраницу(ка)” и „Колико сте често заједно на истим задацима изван породице”.

Скор је знатно нижи код мушкараца који носе или једно или два издања (верзија) алела 344 него код оних који их немају, што је образложено у чувеном часопису „Proceedings of National Academy of Sciences”. Код жена ништа сродно није примећено.

Упадљивији су одговори на питања мушких учесника који су претходне године доживели брачне несугласице или су се суочили с разводом. Више од једне трећине с два алела 344 изјаснило се потврдно, а само 15 одсто без иједног. И што је занимљиво: 32 посто с двојцем није било венчано, у поређењу са 17 постотакак који нису имали ниједан.

Оцене сапутница су, углавном, сагласне проценама сапутника који су их написали.

Важи ли за Џемса Бонда?

Помаља се закључак да је такво понашање наследно, јер су научници бавећи се само близнацима били у прилици да раздвоје утицај наслеђа и околине. И тако су открили да се око 28 процената може приписати прецима, што је у складу с проучавањима која су процењивала колико су гени уплетени у брачно задовољство и развод. Лари Јанг са Универзитета Ејмори (САД), који је са сарадницима још 2005. обелоданио повезаност вазопресина и привржености код волухарица (часопис „Science”), сматра да налаз мора да буде потврђен у следећој провери, наглашавајући да су се мождани склопови уобличили веома рано у сисарској еволуцији и да су хиљадама година очували битну улогу у друштвеном животу и глодара и људи.

Генетичар Сајмон Истил с Националног универзитета у Канбери (Аустралија) додаје да је уплив описаног гена, вероватно, већи него што показује ово истраживање.

Ми нисмо трагали за коренима неверства, објашњава Хасе Валум, усредсредили смо се да проверимо колико су чврсте споне мушкараца са својим сапутницама. Од самог почетка га је копкало: зашто је једна врста волухарица одана, а друга није? И запитао се: да ли исти ген делује и на људе? После свега шведски научник упозорава да се налаз не сме користити за предвиђање будућих брачних односа.

Следећи за проучавање су неожењени мушкарци. Да ли ћемо, можда, више сазнати зашто је тајни агент Џемс Бонд толико вероломан?

Станко Стојиљковић

Izvor: Politika

ja jesam govno od coveka i debil i sve ostalo,ali da varam necu nikad,to je ispod mog nivoa...

Vreme ce pokazati....

Šta će vreme pokazati? 

Jos je mlad da bi rekao da nikad nece varati...

Dobro, jeste, ali to bi onda značilo da iko ko je mlad nema pravo da se izjasni, jer će možda/jednoga dana/'kad dođeš u moje godine' promeniti mišljenje. I sama sam se mnogo puta izjasnila po pitanju nečega, pa kasnije promenila stav, što ne znači da se o onom prethodnom nisam trebala izjasniti.

Naravno da ima pravo da se izjasni...zato sam i napisao ,,vreme ce pokazati,,   

Elem, nadajmo se da ipak neće. 

Ja se izjašnjavam kao verna osoba, ali za muške stvarno mislim da ako žive odvojeni od kuće trebaju da budu jaka i stabilna ličnost da ne bi prevarili svoju patnerku, a toga ima malo, jer većina je odgajana ispod majčine suknje i retko se osamostaljuje kad je vreme da skonta neke vrednosti u životu kao što su porodica, sigurnost koju ona pruža i drug, tj životni saputnik-patner!
Retkost je naći nekog s kim možeš da deliš nedaće,materijalne stvari, strasti i hedonizme, da otvoreno pričaš o problemima i željama za budućnost i imaš bezgraničnu podršku!
A sve to možeš jednom prevarom da poljuljaš i rasturiš...zato i ima više kockara muškaraca nego žena....

Hormones converge for couples in love

Men in love have lower levels of the male sex hormone, whereas testosterone rises in love-struck women

Men are from Mars and women from Venus - except when they are in love. During this intense period, men and women become more like each other than at any other time.

We already know that falling in love is a bit like going crazy. Donatella Marazziti of the University of Pisa in Italy showed in 1999 that levels of the neurotransmitter serotonin, which has a calming effect, dip below normal in those who say they are in love as well as in people with obsessive compulsive disorder. Both groups spend inordinate amounts of time obsessing about something or someone (New Scientist print edition, 31 July 1999).

Now Marazziti has looked at the hormonal changes that occur in people who are in love. Her team measured the blood levels of several key hormones in 12 men and 12 women who said they had fallen in love within the past six months. The researchers compared these hormone levels to those in 24 other volunteers who were either single or in stable long-term relationships.

The first finding was that both men and women in love have considerably higher levels of the stress hormone cortisol, indicating that courtship can be somewhat stressful. "But the most intriguing finding is related to testosterone," says Marazziti.

Split the difference

Men who were in love had lower levels of the male sex hormone testosterone - linked to aggression and sex drive - than the other men. Love-struck women, in contrast, had higher levels of testosterone than their counterparts, the team will report in Psychoneuroendocrinology.

"Men, in some way, had become more like women, and women had become like men," says Marazziti. "It's as if nature wants to eliminate what can be different in men and women, because it's more important to survive [and mate] at this stage."

But is falling in love really responsible for these changes? Andreas Bartels of University College London points out that the hormonal changes could just be a result of increased sexual activity. "There's a high degree of affection, but there's also, without any doubt, extremely high sexual activity," he says.

Marazziti thinks that this explanation is unlikely, however, because in her study those in the control group were having sex just as often as those in the "in love" group.

Love is blind

What is more, other studies suggest that testosterone levels in men rise as sexual activity increases (New Scientist, 27 November 1999). So if the hormonal changes were just the result of sex, testosterone levels would be expected to increase in men, rather than fall.

Converging levels of testosterone may not be the only thing that helps a man and woman overcome their differences. Other research has shown that falling in love really does make us blind to our partner's faults.

Bartels's team has found that when people look at their lovers, the neural circuits that are normally associated with critical social assessment of other people are suppressed (Neuroimage, vol 21, p 1155).

But the blissful state that is romantic love does not last. When Marazziti retested the same people one or two years later, when they said they were no longer madly in love, their hormone levels had returned to normal.


LOVE KILLS SLOWLY if u ask me...Blame gens AND hormons 

Rekao bih da ovo istrazivanje baca malo drugachju senku na stvar.

Prjemchivo je ,uopshte, samo objashnjenje da priroda sAma rebalansom, inache normalnog nivoa, "mushkih" i "zenskih" hormona izjednachva "razlike" izmedju polova.Ali shta se deshava kada to blazeno zaljubljeno stanje izbledi(naravno samo u gore objashnjenjom bohemijskom hormonalnom  kontekstu).Hormoni se vratjau u svoje normalno stanje i shta onda ostaje kao vezivno tkivo tog odnosa.Vreme provedeno zajedno?Proradi moral?

Shta je to shto uchini jednu vezu...da traje?!

Da li nam sama priroda organizma govori da smo spremni  posle tog,hajde "inicijatvnog perioda",  da krenemo "dalje" ,osetjamo li da treba krenuti dalje?Da  li  ta tajna spiritualna veza ,zaista, obitava u nashim propadajutjim telima,koja nije uslovljena hormonma(genima) i na drugachji ,mozda, dogmatski  nachn biva ostvarena ljubavlju vezuje i traje?

Ako govoromo o zrelim odraslm osobama i varanju(prevari),nekako vishe volim iste sebi da objasnm kao odsustvo ili siromashtvo duha...posmatranja pitanja suhtne postojanja sa stanovishta neke vishse svesti.Ma kolko opravdano zgledale nauchno odjashnjene pojave,hotjemo li se pomiriti sa chovekom koji,mozda, nije daleko evolurao od zivotnje koja je bio,pripisati prevaru animalnim potrebama,genetici,opravdati se,prepustiti ,'istrazivati" ili......?

Temptations vol. 7.99 beta tester ...?!Anyone?1