Беседа јеромонаха Амфилохија (Радовића) на опијелу оцу Јустину (Поповићу)



Са овог места на коме стојим, Отац Јустин је, као неки нови пророк Јеремија, упућивао тридесет година поруку своме народу, и не само своме народу. Можда сестрама које су овде заједно са њим живеле није увек било довољно јасно оно што им је он говорио и што је са овог места проповедао. И никакво чудо, јер Отац Јустин је њима говорио, али је пред собом имао не само њих, гледао је пред собом целу нацију, имао је пред собом читаву Европу и обраћао се целом свету. А његова реч никада није била празна реч, ни његова мисао – сушичава мисао. И то је један од великиг дарова које је он оставио у наслеђе нашој, богословској мисли, вративши јој живот, и којим је обдарио Богословски факултет, у име кога се опраштам од њега у овом тренутку. Отац Јустин није био мртвац ни у речима, ни у мислима, ни у животу. Све је код њега било огњено. Зато је Догматику назвао “Православном философијом истине“. Истина је за њега била исто што и живот, зато кад и часопис објављује, а објављивао је један од најбољих који су код нас постојали пре рата, он га назива “Хришћански живот“.

Упућивао је, дакле, Отац Јустин своју огњену богонадахнуту реч са овог места нацији којој је припадао и свету у коме је живео. И ја питам вас који сте се сакупили данас овде да одамо последњу пошту овом светом Покојнику, и који ме слушате, питам вас: да ли смо чули његову реч, и да ли ћемо чути и послушати његову поруку? Да нисмо остали глуви за његову поруку, да нећемо остати глуви и непријемчиви за његову благовест? Неће ли се случајно на њему поновити оно што се догодило са његовим Господом кога је благовестио читавог живота? Оно што се догодило Господњим ученицима и мученицима; оно што се одиграло са светим Јованом Златоустим, кога Отац Јустин није случајно толико заволео?

Да ли смо чули његову реч и да ли ћемо послушати његову поруку и угледати се на његов свети пример? Ако је не будемо хтели да чујемо и да је разумемо, он ће нам по својој великој љубави која га је красила опростити, али нам историја и будућност неће опростити. Ако не отворимо на време уши своје и срце своје за поруку овог светог човека, овог светог благовесника вечне истине Христа Богочовека, онда? – онда не само што нећемо бити достојни Оца Јустина, него, заједно са њим, ни свих оних највећих носилаца и стваралаца историје народа коме припадамо.

Драги оче Јустине, испраћамо те данас на вечни починак. Овде, на овој земљи, ти си био изгледа она “срна у изгубљеном рају“, срна за коју си говорио да је она – чуло васионске туге. Испраћамо те и остајемо сиромашнији за једног светитеља. Али ти одлазиш и са собом богатиш Небеску Србију, одлазиш тамо где је Господ твој, коме си верно послужио, тамо где су Његови Апостоли и сви свети изданци из нашег рода, и сви свети.

Испраћајући те за Небеску Србију, у тузи за тобом, једино те молимо: Поздрави тамо старца Симеона Мироточивог и замоли га да нам опрости што свете границе српских земаља, њихове духовне границе и духовне темеље, не чувамо. Поздрави тамо светитеља Саву, његовог сина и творца наше нације и културе, и кажи му да се не просвећујемо његовом Просветом и да нисмо сачували хитон Цркве светосавске непоцепан: Римски војници су коцку бацили да не би поцепали нешивени хитон Господњи, а ми изгледа да смо гори од римских војника. Поздрави горе и светог великомученика Косовског Лазара и кажи му да се кандило вере гаси на Косову његовом. Поздрави и светог Василија чудотворца Острошког код кога си ишао и пред њим заједно са њим плакао пред родом својим. Заједно са њим поздрави и светог Петра Цетињског мученика. И кажи им оно што они знају, да народ њихов за кога су себе принели Богу, гаси кандила вере у њиховој Црној Гори. Кажи им то, Оче Свети, да има храмова које су они градили и за које су гинули, претворених у штале за стоку, да има чак и опогањених храмова! Кажи им да има гробова оних који су пали за крст часни и слободу златну – скрнављених, на којима нема нико да запали свећу. Кажи Небеској светој Србији и оно најстрашније, оно због чега си тако дубоко туговао и патио, заливајући свето ово тло својим светим сузама: кажи им да се гаси света вера у деци српској! У нашој школи убија се Бог! На нашем универзитету на коме си ти предавао, распињу Христа! Из наше просвете избацују Светог Саву, њеног творца! Све их поздрави, Оче Јустине, и заједно са њима замоли Господа њиховог и Господа твога, да нам опрости, јер не знамо шта радимо! Ти си бар ратовао и трку свршио! Ако неко од оних који прођоше и живеше на овој земљи може да понови оне апостолске речи, онда си несумљиво ти тај: “Добар рат ратовах и трку сврших!“ Зато помози и нама твојим светим молитвама и својим заступништвом пред престолом Господа Славе: да се покајемо,  да схватимо и да испуњавамо твој аманет и твоју поруку! Да подражавамо твој живот! Да будемо благовесници твоје вере и твоје просвете. Да се поново вратимо путевима Светог Саве и Светог Симеона Немање и Светог великомученика Косовског Лазара и Светог Петра Цетињског и Василија Острошког чудотворца и путевима свих Светих богоугодника! Моли се Богу за нас! Моли се Богу за цео свет и за овај народ да пронађе свој пут, као што си га ти пронашао, да поново нађе душу своју, као што си ти нашао своју душу! Да поново пронађе срце свог срца, Христа Богочовека, као што си га ти пронашао! Да би онда и ми сви могли славити заједно с тобом, Оца и Сина и Светог Духа, сада и увек и кроза све векове, амин.

Пренето са...

Oво је свакако радосна вијест за све православне хришћане. Стварно мислим да нема простора за злобу када си поменути светитељи у питању.

Преподобни Свети Отац Јустин-Ћелијиски,на Савиндан,лета Господњег 1966.;манастир Ћелије

Прослављен празник Преподобног Оца Јустина Ћелијског

15. јун 2010 - 8:47

У манастиру Ћелије, код Ваљева, у понедељак 14/1. јуна 2010. године, свечано је прослављен празник Преподобног Оца Јустина Ћелијског, први пут од како је, на овогодишњем редовном пролећном заседању, Свети Архијерејски Сабор СПЦ једногласно одлучио да се име Преподобног Авве унесе у Диптихе Светих Православне Цркве.

   

У присиству преко хиљаду верника из свих крајева Србије служена је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Високопреосвећени Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије. Саслуживали су Њихова Преосвештенства господа Епископи ваљевски Милутин, зворничко-тузлански Василије, бачки Иринеј, шумадијски Јован, осијечко-пољски Лукијан, врањски Пахомије, канадски Георгије и будумљанско-никшићки Јоаникије, као и бројни архимадрити и свештеномонаси из грчке и руске цркве, свештенослужитељи из Епархије ваљевске и осталих епархија из отаџбине и расејања.

               

Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је, у својој беседи, истакао да све што је нови равноапостолни Јустин Ћелијски написао, протумачио и учинио у свом овоземаљском животу сведочи име Христово и благосиља Бога Оца и Онога кога је Он послао и у коме нас је изабрао.

„Сви његови записи, чак и из доба младости, сведоче његову дубоку и непоколебиву веру, његово познање Живога Бога јављенога у Христу Господу, и све што је чинио и мислио, до последњега свог издисаја на Благовести, све је то једна чудесна песма, чудесна поема, најлепша песма испевана на овом светосавском језику, песма о Христу Богочовеку. Богочовек је за њега био и остао све и сва! Пресвета Тројица била је зеница његовог бића. Трудио се, до последњег издисаја, да свети, незазорни и непорочни живот буде мера и освећење његовог живота. У свему је Господ научио Оца Јустина да види, осећа и доживљава велику и свету тајну Божијега дејства, присуства и стваралачке силе. Сваки народ добија понеког великог човека у својој старијој и новијој историји. Нас, као народ Божји који је постављен на овим просторима да доноси плодове свога постојања, Господ је у овим распетим временима обдарио са многим часним и честитим људима, али, међу свима њима, посебно место заузимају Свети Отац Николај Охридски, Жички, Лелићски и свеправославни и новојављени светитељ и просветитељ Отац Јустин Ћелијски, чије се име прочуло широм света, јер су данас, овде, заједно са нама, и наша браћа из других праволсавних народа", закључио је Митрополит Амфилохије и препоручио свима вернима да из Ћелија са собом понесу лепоту лика Авве Јустина и приме његово сведочење Христа Господа, изражавајући наду да ће се у будућим временима све више верних сабирати око ћивота Светога старца Јустина Ћелијскога и Светог лелићског пророка, боговидца и тајновидца Николаја Охридског и Жичког.

Будући да је ове године под истим датумом обједињено празновање Оца Јустина, обележавање Дана Епархије ваљевске и литургијско прослављење 4. Сабора Православних народних хришћанских заједница, присутном верујућем народу се обратио и епископ домаћин, Његово Преосвештенство Владика ваљевски Г. Милутин. Захваливши Богу што је послао Светог Оца Јустина да нам, како је нагласио, преко њега покаже какви и ми овде на земљи треба да будемо, као и Светом Архијерејском Сабору СПЦ што је у мају унео име Оца Јустина у Календар светих, Преосвећени Епископ ваљевски Г. Милутин је истакао да је Бог Оца Јустина прослављао још од његовог рођења и да он већ тридесет година, од блаженог упокојења, чудотвори у овом светом месту - Ћелијама. Владика Милутин је искористио прилику да похвали ревност досадашњих приложника нове тропрестоне цркве, посвећене Светом Сави, Светом Јустину Философу и Преподобној Марији Египћанки, и позвао све људе добре воље да и убудуће наставе да помажу ово богоугодно дело, како би се, уз благослов Божји, на јесен или у пролеће, након вађења из земље, свете мошти Авве Јустина положиле у цркву која се гради по његовој тестаментној жељи.

   

Свечана литија је одржана од места служења Свете Литургије до гроба Аве Јустина где је преломљен славски колач и освећено жито. Затим је Преосвећени Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије се осврнуо на свето и богоугодно дело молитвеног подвига Преподобног старца Ћелијског. Епископ Јоаникије је подсетио на жртву живу и благоухану овога дивнога светитеља Господу Богу Сведржитељу, који се тиме уподобљавао Христу Спаситељу, са Њиме се сједињујући. Владика је окупљенима око Аввиног светог гроба поручио да заблагодаре Богу што га је подарио нашем православном српском роду и целој васељени, називајући га светилником, Божјим угодником, подвижником, богословом, философом, песником, духовним оцем и препородитељем рода нашега.

Свечаности у Ћелијама, поред многобројног верујућег народа, присуствовао је градоначалник Ваљева Зоран Јаковљевић са сарадницима, председник Скупштине града Ваљева Горан Лучић, представници војске, полиције, јавних установа и институција и бројне друге угледне званице и гости. У културно-уметничком делу програма наступио је познати српски мултиинструменталиста Слободан Тркуља.

У порти ћелијског манастира многи верујући су остали да касних поподневних сати прослављајући свето име Оца Јустина и клањајући се његовом светом гробу на коме су се, како говоре сведочења, догађала бројна исцељења оних који су у Ћелијама потражили молитвену утеху и помоћ светитеља који је, још за свога овоземаљскога живота, био оличење бескрајнога богољубља и човекољубља, оличеног у образу Богочовека Христа, коме је и посветио цео свој богоугоди живот.

Александар Максимовић
Инфо-служба Епархије ваљевске