Данашња Србија често се пореди са вајмарском Немачком. То особито воле да раде они који радикале изједначавају са нацистима. Радикали, наравно, нису нацисти. Али, то не значи да Србија не личи на вајмарску Немачку. Паметан човек, па и цео народ, из тих сличности може штошта да научи.
Прво, сличан је међународни контекст.

Немачка је проглашена главним, па и јединим кривцем за Први светски рат. За казну је цео трошак рата сваљен на њена плећа. За казну јој је одузето 15 одсто територије. Огромном делу немачке јавности и осуда и казна чиниле су се неправедним. Данас знамо да је велики део ратне пропаганде доиста почивао на измишљотинама. Наводно масовно немачко силовање Белгијанки, јавно и по градским трговима, измишљено је како би Енглеска заволела рат. Наводно потапање америчког путничког брода са 2.000 путника измишљено је како би САД уопште заратиле. Немачка се осећала као жртва масовних лажи и безобзирне преваре. Можда је и била.

Друго, немачку економију, оштећену ратом и инфлацијом, покушали су да лече неолибералним мерама. Канцелар Брунинг је 1930. одлучио да послуша савете „међународних експерата” и радикално скреше јавну потрошњу. То је нарочито погодило социјални сектор. Чак су укинути и јавни издаци као помоћ обавезном осигурању за незапослене. Но, уместо обећаног опоравка економије, 1931. и 1932, наставио се економски пад. Неолиберали су објашњавали да само треба бити довољно стрпљив. Али, децу је требало већ данас нахранити. Дошли су избори 1932. Онај ко је Немцима понудио хлеб добио је и њихове гласове. Само су неолиберали били изненађени.

И треће, изборни систем је такође пројектован да изражава „сав плуралитет политичких мишљења”. Чист пропорционални систем омогућио је малим, екстремистичким странкама да уђу у парламент. Укотвивши се у систему, оне су шириле пропаганду, расле и чекале прилику. И леви и десни екстремисти хранили су се узајамном мржњом и страхом од „оних других”. А заједнички су нападали леви и десни центар, својски радећи на уништењу парламентаризма.

Комунисти су, рецимо, оптуживали социјалдемократе да је њихова република „прикривена диктатура капитала”. Њихов лек се састојао у отвореној „диктатури пролетаријата”. Наденули су социјалдемократама име „социсти”. „Социсти, нацисти, све је то исто”, говорили су. Све до 1933. када су научили разлику – у логору. Нацисти су, са своје стране, такође оптуживали либералну и конзервативну десницу да су „мекани”, „попустљиви” и „недовољно национални”. Када су пак они сами узели да показују како изгледа бити „тврд” и „националан”, од Немачке је остала само гомила шута.

Но, какогод, парламентаризам је у Немачкој ипак преживљавао све док су могле да се направе умерењачке владе. Мањинске или већинске, левог или десног центра, ове владе су свагда прављене тако да се крајњаши – комунисти и нацисти – држе подаље од власти. А онда, после новембарских избора 1932, то једноставно, математички, више није било могуће. Комунисти су имали 100 места, нацисти 196, а сви остали 262 мандата. Влада се није могла направити било без комуниста, било без нациста. Фон Папен је изабрао нацисте. Да су центрумаши и СДП могли одабрати комунисте, историја би свакако кренула другим током. Али, вероватно не са другачијим последицама по парламентаризам.

Свако паметан из поређења са вајмарском Немачком може извући поуке. Запад, да пропагандне лажи и мрцварење једног народа не могу донети никакво добро. Неолиберали, да се њихова шок терапија некако одвећ често завршава кобно по пацијента. ДС и ДСС, да ће још дуго морати једни с другима да сарађују. ЛДП, да ако радикалима додељују улогу нациста онда они сами узимају улогу бољшевика. СРС, да националистички реваншизам може довести до губитка још 30 одсто територије и до потпуног националног слома.

А сви заједно треба да схватимо да постоји једна тачка после које се Вајмарска Република неминовно сурвава у Трећи Рајх. И колико год да нас међународне бирократе и неодговорни амбасадори гурају ка тој тачки, на нама је да се својски потрудимо и Србију одгурамо од ње. Јер, ако дотерају Србију до тамо, господа ће једноставно рећи: „Упс!” и сести у авион. А ми ћемо са својом децом остати да овде живимо и да одговарамо на питање – да ли се и Србији морао догодити Вајмар?

Политички аналитичар
Слободан Антонић
Политиka

[Edit by SerbianFighter: Pisanje teksta velikim slovima [ALLCAPS] zabranjeno Pravilnikom Burek Foruma. Koristite blagodeti formatiranja teksta ako zelite nesto naglasiti!]

Dobro bre hoce li neko reci jel ima istine u ovome ili nema 
Ja mislim da ima 

Nekako ima zajedničkih, ali i mnogo različitih mesta na koja ću ukazati.

-Vajmarska Nemačka bila je bogata, Srbija je siromašna.
-Vajmarska Nemačka pala je u hiperinflaciju posle rata, mi smo istu videli tokom rata i ne verujem da bi se neko usudio da je ponovo progura.
-Vajmarska Nemačka imala je ogroman broj stanovnika koji su bili prevashodno industrijski radnici. U Srbiji sada nema mnogo industrije. Uglavnom je propala. Zato nema ni socijalista kako onih crvenih tako ni onih crnih (setimo se da su nemački nacisti u stvari nili nacional socijalisti).
-Vajmarska Nemačka je u rat ušla zbog osvajanja rudnih bogatstava Poljske i Alzas-Lorena, izlaska na toplo more i ujedinjenja Nemaca. Rat u ex Yu izbi je sa ciljem razjedinjenja, a Srbija je imala cilj zadržavanja prethodnog statusa.

- vajmarska nemachka svakako nije bila bogata - bilo je bogat jedan uzak krug ljudi koji su to ostvarili na shtetu ostalih (ko je rekao DS  )
- hiperinflacija je u nemachkoj bila posle rata ,a ne 30'ih kad je hitler doshao na vlast.
- tachno je da je nemachka imala vishe stanovnika nego srbija ,ali u danashnje vreme moderne ratne tehnike to nije toliko vazno.
- i srbija i vajmarska nemachka su imali ogroman broj nezaposlenog gradskog stanovnishtva .
- nemachka je u rat ushla da povrati svoje izgubljene teritorije - dobar razlog i za srbiju 


sve u svemu , bice svashta 

Само једна ствар која спречава поређење: менталитет!

ne bih bash rekao , vrlo je interesantno kako je lako disciplinovati srbe pravim metodama 

Оне којима је јединственост народа у опијању по кафанама и "невероватном ноћном животу"? Оне којима не знају да се окупају пре поласка у град? Оне који се у историји никада нису ујединили како треба пред једним циљем? Оне који су гинули ко зечеви у пропалим ратовима...

Meni je ipak fascinantno politicko poredjenje izmedju Vajmarske Nemacke i Srbije.
Jedino sto bi LDP mogao da stvaim u polozaj komunista. Radikali standardno zauzumaju ekstremnu desnicu.
Plus obecavanja o boljem zivotu: hleb 3 din. i bice ovde med i mleko kad mi dodjemo.

Zna se kako je Nemacka izasla iz tog rata, jos manja i jos vise ponizena

pa vidish , i hitler je pocheo sa govorima po kafanama (pivnicama)  . takodje ,nemci su bili razjidinjeni sve do bizmarka (druga polovina 19.veka) ...

И ја сам мислио некада да смо способни за неки велики бум типа Немачке доласком Хитлера на власт...али одавно сам се пробудио из тог сна...

Ми једноставно нисмо исти народи...

И нажалост мислим да српски народ пропада и нестаје... (ала сам песимиста вечерас)