Србија је уз Летонију и Естонију најугроженија по питању великог броја кредита узетих у страној валути, пише “Фајненшел тајмс”. Због тога, ММФ препоручује угроженим државама да се одрекну својих валута и усвоје евро. Извештај ММФ-а је стар месец дана, а ситуација се од тада поправила, кажу у Европској комисији. Гуверенер Јелашић тврди да је банкарски систем Србије стабилан.

У поверљивом извештају ММФ-a, у који је “Фајненшел тајмс” имао увид, наводи се да би земље источнe Европе и централноевропске чланице Европске уније требало да се одрекну својих валута и усвоје евро, без да формално постану чланице Еврозоне, претходним испуњавањем строгих услова.

Фонд тврди да би таква “евроизација” била најбољи начин да се реши проблем спољнег дуга тих земља и обнови поверење у њихове посустале валуте.

Србија је уз Летонију и Естонију најугроженија по питању великог броја кредита узетих у страној валути и Фонд прогнозира да би подружнице западних банака у источној Европи у догледном периоду могле да изгубе чак 160 милијарди долара у виду ненаплативих дугова.

Званичници Европске комисије нису желели директно да коментаришу писање „Фајненшел тајмса”, али су истакли да је реч о извештају који је сачињен пре месеца дана, од када се ситуација знатно поправила.

Европска унија је, како тврде у Бриселу, од момента када је ММФ реално израдио тај извештај, до сада урадила доста за средњоевропски регион у борби против финансијске кризе.

Неименовани званичник Европске комисије рекао је да су, у протеклих месец дана, владе ЕУ удвостручиле финансијску помоћ за земље чланице ван зоне евра и то на 50 милијарди евра, а повећали су и издвајања за ММФ, који и сам помаже тим државама.

Политички отпор мерама ММФ-а

Представници Европске комисије и Европске централне банке су отворено против брзе и једностране “евроизације”.

Међутим, „Фајненшел тајмс” у тексту цитира констатацију из извештаја ММФ-а према којој ће, без “евроизације”, поменуте земље бити суочене са потребом за драстичним стабилизационим мерама, против којих постоји “веома жилав политички отпор”.

Само у последњих неколико дана, Украјина и Летонија су одбиле да спроведу неке од договорених реформи са ММФ-ом, док Мађари “муку муче” са формирањем нове владе која би уопште била у стању да имплементира договорене мере са Фондом.

ММФ је израчунао да ће за помоћ овом региону, у који укључује и Турску, у наредне две године бити неопходно чак 186 милијарди долара, од чега ће можда више од половине морати да обезбеде Европска унија и друге институције.

За разлику од Европске уније, која се одлучила на појединачни приступ свакој земљи, Фонд се залаже за регионални политику према региону у којем су, према његовој оцени, неке земље рањивије од других.

“ММФ је у праву када каже да би се још дубља криза у источној Европи неминовно прелила и на Запад. Зато би можда било најбоље да Европска унија ипак издвоји пакет помоћи за читав регион, са или без поменуте евроизације, и то што пре”, констатује “Фајненшел тајмс”.

Преузто са сајта: www.rts.rs

Sto pre to bolje.
Neki se tome protive zbog kvazipatriotskih razloga.
Ne vidim opravdanje zadrzavanja dinara zbog tradicije, i oni koji to pricaju ne znaju nista o ekonomiji.