Uvođenje kamera smanjiće broj prekršaja :: Automobilizam ~ Formula 1 ~ Karting ~ Moto sport

INTERVJU: Stojadin Jovanović, načelnik Uprave saobraćajne policije
Uvođenje kamera smanjiće broj prekršaja
Autor: E.B. | Foto:z. raš | 03.08.2009. - 05:00

Insistiraćemo kod pravosudnih organa da se postupci protiv osumnjičenih za napade na policajce vode efikasnije i da kazne budu primerene počinjenim krivičinim delima i prekršajima, jer je to jedan od način da se suzbiju napadi na saobraćajne policajce, kaže u intervjuu za „Blic” Stojadin Jovanović, načelnik Uprave saobraćajne policije.

Samo u poslednje dve nedelje povređeno je nekoliko policajaca. Saobraćajni policajac Branko Simić i dalje je u životnoj opasnosti nakon što ga je, dok je kontrolisao saobraćaj u Obrenovcu, udario automobil kojim je upravljao pijani Vuko Š. (48).
- Turistička sezona ponovo je povećala broj saobraćajnih nesreća u kojima su mnogi, najčešće mladi ljudi, izgubili živote ili su povređeni. Kontrola na putevima u Srbiji, naročito prema turističkim destinacijama, pojačana je i dala je određene rezultate koji bi u nekim segmentima mogli biti bolji. Pravi pomak u smanjenju broja nesreća, međutim, može da se očekuje tek kada počne da se primenjuje novi Zakon o bezbednosti u saobraćaju. U javnosti je stvorena pogrešna slika da je u Srbiji stanje na putevima katastrofalno, ali podaci govore suprotno i broj poginulih u nesrećama praktično je prepolovljen u odnosu na pre deset godina - kaže Jovanović.

Ipak, gotovo da ne prođe dan a da neko ne nastrada na putevima.
- Tačno je. U poslednjih mesec dana desetine građana je poginulo, i to je veoma loše. Međutim, ja govorim o generalnoj slici o bezbednosti u saobraćaju. Činjenica je da postupamo po zakonu koji je prevaziđen, a da se broj nastradalih smanjuje iz godine u godinu. Recimo, za prvih šest meseci poginulo je 48 osoba manje u odnosu za isti period prošle godine.

Šta konkretno preduzima saobraćajna policija?
- Pre svega, represivne mere, odnosno sankcionisanje prekršaja koji su i najčešći uzroci saobraćajnih nesreća, poput prekoračenja brzine, nebezbednog preticanja i vožnje pod dejstvom alkohola. Bavimo se i preventivnim delovanjem, što je dalo odlične rezultate, naročito u zaštiti dece. Broj mališana koji stradaju u nesrećama je prepolovljen, a smanjen je i broj nastradalih biciklista i traktorista.

Gde niste postigli dovoljno?
- Nismo uspeli da podignemo svest kod motociklista, koji su najugroženiji učesnici u saobraćaju. I pored brojnih akcija, upozorenja i saveta, veliki broj ne poštuje propise i ne nosi zaštitnu kacigu, što je ravno samoubistvu. Ipak, i pored toga, smanjen je broj poginulih i povređenih biciklista, mada bi i sami motociklisti i vozači bicikala sa motorom morali da vode više računa o svojoj bezbednosti.

Zašto saobraćajna policija ne kažnjava divljanje motociklista na putevima, naročito u Beogradu?
- To nije tačno. Policija maksimalno radi na sankcionisanju nesavesnih vozača, ali treba imati u vidu da se kreću velikom brzinom i da je često njihovo zaustavljanje veoma rizično i za policajca i za vozača, pa se ponekad dešava da prođu nekažnjeno. Nedavno smo imali slučaj da je policajac u centru Beograda povređen jer ga je prilikom zaustavljanja motociklista udario, a zatim pobegao.

Kako rešiti taj problem?
- Veliku pomoć predstavljaće uvođenje video-nadzora, prvo na 50 raskrsnica u Beogradu, zatim i u gradovima u unutrašnjosti. Na osnovu video-zapisa o učinjenom prekršaju, vozači će dobijati kazne na kućnu adresu a da ih saobraćajna policija i ne zaustavi. Ipak, ukoliko vozači sami ne shvate kolikom se riziku izlažu opasnom vožnjom, teško da će policijska kazna imati efekta.

Da li je pojačana kontrola saobraćajne policije na deonicama na kojima je najveći broj saobraćajnih nesreća, na primer, crne tačke kod Ljubovije, gde su se dogodile dve teške nesreće u samo dva dana?
- Naravno. Policija vrši analize na mesečnom i godišnjem nivou na kojim deonicama je povećan broj nesreća, u kom vremenskom periodu se nesreće događaju i koji su njihovi uzroci. Na osnovu toga postavljamo patrole i kontrolišemo. Recimo, ukoliko je za neki prevoj karakteristično nebezbedno preticanje, policija u tom vremenskom periodu kontroliše taj deo puta.

Pojedini stručnjaci smatraju da saobraćajni policajci stoje na mestima na kojima to nije neophodno i da najčešće naplaćuju kazne koje ne ugrožavaju bezbednost u saobraćaju kako bi ispunili normu. Kako to komentarišete?
- Moram da kažem da se u javnosti često iznose netačni podaci i paušalne ocene. Policija radi planski i nijedan saobraćajni policajac nije slučajno postavljen na nekoj raskrsnici. Čuo sam kritike da policija toleriše nevezivanje sigurnosnih pojaseva, a samo u prošloj godini za to delo smo imali 240.000 podnetih prijava. Tačno je da je jedan broj tih kazni napisan umesto težih prekršaja, ali taj broj je zanemarljiv. Prebacuju nam, takođe što kažnjavamo nepropisno prestrojavanje, a od 31.000 saobraćajnih nesreća, u prošloj godini čak 9.267 uzrokovao je upravo ovaj prekršaj.

Presretači na ulicama

Neprilagođena brzina uzrok je više od trećine saobraćajnih nesreća. Kakve su rezultate dali novi radari i automobili presretači?
- Uvođenje laserskih radara dalo je veoma pozitivne rezultate. Njihova prednost je to što poseduju fotografiju ili video-zapis kao dokaz, a to garantuje dve stvari - policajac će morati da kazni svakog vozača koji je napravio prekršaj i samim tim neće biti u mogućnosti da primi mito.
Pojava automobila presretača na putevima uticala je na vozače da poštuju ograničenja, naročito na autoputu.

Poslednja istraživanja pokazala su da samo jedan odsto puteva u Srbiji ima najvišu ocenu kvaliteta? Kako procenjujete stanje puteva u našoj zemlji?
- Činjenica je da se u proteklih nekoliko godina mnogo uradilo na poboljšanju kvaliteta puteva. Problem je što je više novca ulagano u kolovoze, a manje u opremu puteva, zaštitne ograde, trotoare u naseljenim mestima i u signalizaciju. Time je stvorena mogućnost da se brže vozi, pa je veći i rizik od težih posledica.

Kako sprečiti nesreće koje izazivaju strani vozači?
- Ima vozača koji su naviknuti na poštovanje propisa. Međutim, postoji kategorija vozača, naročito sa Bliskog istoka, koja ima manji nivo svesti o važnosti bezbedne vožnje od naših vozača. Razlog za to je što u našu zemlju ulaze posle velikog broja pređenih kilometara, zbog čega im popušta koncentracija. Osim toga, dešava se da izazovu nesreću pokušavajući da nadoknade vreme izgubljeno dugim čekanjem na graničnim prelazima.

Policajci neće imati direktan kontakt s novcem

Jedna od glavnih primedbi na novi Zakon o bezbednosti u saobraćaju jeste da otvara vrata korupciji. Kako će se kontrolisati policajci na terenu?
- Policajci neće imati direktan kontakt s novcem, već će vozači koji naprave prekršaj dobijati uplatnice i kazne plaćati u bankama ili pošti u roku od osam dana. Osim toga, kao i do sada, prolaziće kroz četvorostruki sistem kontrole, i to od starešine koji će znati sa koliko novca je krenuo na teren, od Službe za suzbijanje opšteg kriminaliteta, koja postoji u svakoj policijskoj upravi, zatim od Uprave saobraćajne policije, a kontrolu će vršiti i Unutrašnja kontrola MUP. Pre nekoliko dana jedan naš pripadnik ostao je bez posla jer je primio mito od 1.000 dinara.

Izvor: Blic