Увек оптимиста

А. П. 26.02.2008.

Сви имамо у себи потенцијал за велика достигнућа у животу и могућност да будемо оно што пожелимо. Али, постоји један фактор који одређује шта ће се од свега тога заиста и догодити, а шта неће - то је став који поседујемо. Став одређује наша будућа очекивања, шта желимо од живота и шта смо спремни да урадимо како бисмо имали живот какав желимо.

Ако је ваш став према послу такав да нисте спремни да урадите ништа ван описа свог радног места, можда ћете се осећати задовољно јер сте "превеслали" шефа, али у том случају не би било паметно да се надате било каквом унапређењу. Уколико уђете у неку емоционалну везу са ставом "ја никада нисам имао довољно среће у љубави", ваш негативан начин размишљања ће више од свега утицати на развој и потенцијални опстанак везе. Без обзира на то да ли је реч о послу или љубави, уколико проблемима прилазите са ставом "зашто се ово увек мени дешава", врло је вероватно да ћете на тај начин привући не само проблеме већ и да ћете се тешко суочавати с њима онда када за суочавање буде дошло право време.

Другим речима, све то не мора да се дешава уколико се одлучите за оптимистичан став. Сећате се, то је оно што је супротно песимизму. Ако не очекујете проблеме, не само да ћете их због тога мање искусити већ ћете, када се они једном ипак буду појавили, пре и лакше наћи решење за њих, тако да ћете уз мало потреса убрзо моћи да се вратите у нормалу. С позитивним начином размишљања радујете се свакодневним приликама које вам се пружају. Ако откријете шта желите да постигнете у животу, направите планове и предузмите све како бисте их на крају успешно остварили. Тако ћете се најпре наћи на трагу свог идеалног живота, а идеалан живот пре свега захтева што мање тмурних мисли. Оне вас сигурно неће довести у пријатну ситуацију.

Извор: Крстарица

Pesimisti su ipak u pravu! Čaša je napola prazna

Priznajte jednom zauvek da vi to ne možete i slobodno zaboravite na priručnike za samopomoć! Naravno, knjiga američkog neuropsihologa Paula Pearsalla 'The Last Self-Help Book You'll Ever Need' je izuzetak!

Jeste li znali da optimizam može biti loš po vaše srce, a da se pozitivno razmišljanje može vrlo lako pretvoriti u svoju čistu suprotnost i toliko izmrcvariti čovjeka da ovaj ozbiljno zauvek bude osuđen nositi onu čuvenu košulju s vezivanjem na leđima? E, u takve prognoze, i puno puno gore, uverava nas jeretik samopomoći, psiholog s Havaja Paul Pearsall. Naravno da se ne može jednom običnom knjigom izbrisati sve ono što nam je Oprah Winfrey uz pomoć svojih dežurnih stručnjaka utuvila u glavu, a brazilski pisac Paul Coelho zapečatio rečenicama tipa "Samo morate nešto jako želeti i to će vam se ispuniti!".

Umesto da se obuče u crno odijelo i počne da maše belom zastavom, Pearsall se potrudio da potvrdi svoje teze psihološkim studijama i, naravno, vlastitim iskustvom. Prie 16 godina Paul je oboleo od raka, a lekari su mu istog trena nakon što su mu saopštili tužnu vest natrpali krevet knjigama pozitivnog razmišljanja tvrdeći da će tako puno brže ozdraviti. No, umesto da mu bude bolje, Paul se osećao sve više pod stresom. Em mora savladati strah od smrti, em mora glumiti hrabrog pacijenta. Na kraju mu je sve to došlo do grla pa je digao ruke i rekao: Predajem se!

I za živo čudo - preživeo je! I shvatio da su u stvarnom životu stvari puno komplikovanje i da je ta ego-ideologija 'Ti to možeš!' vrlo nehumana, budući da u sebi sadrži i drugu stranu medalje, koja kaže 'Jao si ga tebi ako ne uspeš!'. Na primer, možete vi verovati koliko želite u svoje sposobnosti, no što kada uspeh zavisi o puno više parametara koje jedva da možete promeniti, kao što su temperament, talent, sreća ili slučaj? I što nam je onda činiti? Ništa? E, baš to, savetuje ovaj Havajčanin. Verujemo da takav pogled na svet koji se ne vrti oko pojedinca već oko mirnog života sa drugima može pasti na pamet samo čoveku koji oko vrata ima suknjicu od lišća, venac od cvijeća i koji pije Bamboochu!


U 11 koraka do male sreće! Paul Pearsall poručuje: "Budite realni! Jer vi to zaslužujete!"

1. Budite pesimist! Manje ćete se umoriti! To nam je stanje uma nekako prirodno. Zar mislite da bi naši preci preživeli da tokom evolucije nisu razvili tu vrstu negativnog razmišljanja i očekivanja da će im neko zabiti nož u leđa kada to najmanje očekuju?

2. Ne verujte sebi previše! Ma koliko bili sposobni, činjenica je da ne možete baš sve apsolutno sami. U suprotnom, mislite da bi brdo dolazilo Muhamedu?

3. Ruke gore i recite 'Predaja!' Priznajemo, ponekad ustrajati na jednoj stvari može samo budala koja nije u stanju videti koliko je šansi upravo prošlo pored nje!

4. Budite tužni! Ko se stalno prisiljava biti ushićen i na silu sretan ograničava svoje prirodne sposobnosti kreativnog ili kritičnog mišljenja!

5. Izgubite nadu! Studije su upravo pokazale da nada ne pomaže bržem ozdravljenju, kao što nije istina ni to da ste sami krivi ako obolite od nekih opakih bolesti.

6. Pa nisu loše ni srebrna ni bronzana medalja! Ne znamo bi li ovakav stav spasio misice od histeričnog plača, no nama običnim smrtnicima je i više nego koristan!

7. Jer vi to ne zaslužujete! Samo totalni idioti i sumnjivi tipovi koji obično sede u zatvoru očekuju da zaslužuju ogromnu sreću. Prihvatite činjenicu da je sreća okrugla!

8. Priznajte, vaša porodica  je disfunkcionalna! Pa šta? Kao da se na poslu ne morate svaki dan družiti s ekscentricima i luzerima...

9. Zaboravite na dijetu! Zar nije jednostavnije živeti po sledećem pravilu: manje se brinite, manje jedite, više se krećite!

10. Priznajte godine! Što god vi radili - injekcije botoxa, lifting... - budite sigurni da sila teža pobeđuje, jer ćemo svi jednoga dana postati stari i naborani. Zašto ne biste uživali u činjenici da biti svakim danom sve stariji znači da nećete morati umreti mladi?

11. Prestanite se brinuti da ne iskorištavate sav potencijal! Istini u oči, vi verovatno ni nemate više potencijala nego što ga trenutno pokazujete. Sve ostalo će vas samo sve više bacati u depresiju i komu, a onda vam zaista niti jedna knjiga o samopomoći neće pomoći!

Zdravi i lepi

Sto ne volem pesimiste...

Dobrobiti pesimizma pojavile su se za vrijeme pleistocena, epohe ledenog doba.

Čovjekovo emotivno ustrojstvo oblikovano je tijekom tisuća godina klimatskih katastrofa: valova vrućine, hladnoće, suša i poplava, obilja i iznenadne oskudice. Naši preci iz pleistocena trebali su se svakodnevno brinuti o budućnosti, vedre dane shvaćati kao uvod u oštru zimu. Mi smo naslijedili mozak tih naših predaka, a tako i njihovu sposobnost da mračnu stranu vidimo prije nego svijetlu.

Evolucijom se nije promijenio naš pleistoceni mozak. Iz njega izviru trzaji pesimizma: uspjeh je prolazan, opasnost vreba iza svakog ugla, tragedija smo čeka da se dogodi, optimizam je neumjerna oholost koju će bogovi kazniti.

Takav način razmišljanja je točno odražavao surovu stvarnost ledenog doba, međutim danas takav način razmišljanja možemo smatrati zaostatkom pleistocena. Poljoprivreda, zatim tehnološki skok tijekom industrijske revolucije omogućili su ljudima da više ne budu toliko izloženi milosti i nemilosti naredne oštre zime.

Više se ne događa da dvoje od troje djece umre prije navršene prve godine života. Žena više nema razloga očekivati da će umrijeti za vrijeme poroda. Nema više masovne gladi nakon dugotrajne zime ili suše. Naravno, moderan život ima obilje prijetnji i tragedija: zločine, AIDS, razvode, opasnosti nuklearnog rata, upropaštavanje ekosustava. Ali tek kada bismo namjerno izmanipulirali statistike na najnegativniji mogući način moglo bi izgledati da je moderan život na zapadu i blizu katastrofičnosti ledenog doba koje je oblikovalo naš mozak. I zato se slobodno može reći kako je uporni unutarnji glas pesimizma zaostali rudiment iz tih vremena, jer on to i jest.

To ne znači da se bezbrižno trebamo prepuštati užitcima. Ali to znači da imamo pravo na više optimizma nego što ga po svojoj prirodi osjećamo.
 
Izvor: Naučeni optimizam, Martin E.P. Seligman
Covermagazin

Samo treba biti realan... prema sebi, drugima i situaciji. Uvek. Realan i iskren. To moze mnogo da kosta, ali kada se sve podvuce to je najbolje.
Treba se nadati, ali se ne zanositi time jer ako dozvolite svakoj sitnici da vas dize u nebesa, pad ce biti mnogo bolniji nego sa zemlje.

There is no sadder sight than a young pessimist, except an old optimist.
Author: Mark Twain

The optimist proclaims that we live in the best of all possible worlds; and the pessimist fears this is true.
Author: James Branch Cabell

An optimist is a guy who has never had much experience.
Author: Don Marquis

Ako je neko normalan i razuman.. pa na optimizam i pesimizam ne gleda paranoicno... pesimizam je u takvoj situaciji daleko korisniji.. jer ti omogucava da budes spreman na sve negativne stvari koje ti se u nekoj situaciji mogu desiti.. za dobre stvari covek ne treba da se priprema.. u tome treba spontano uzivati.
To sto neko vidi lose stvari ne znaci da nece pokusati, dati sve od sebe da ih resi, promeni i sl. Ne znaci da ce se predati. Znaci samo da ce u eventualnu borbu sa time uci pripremljeniji.

Nije preterano retko... ovde je cak i popularno.. da kada se neka sitnica uradi kako treba krecu da se raspredaju teorije kako nas niko ne moze zaustaviti..
Banalan primer jer mi se ne pise o tome sad traktat... Kada smo uz bledu igru zavrsili kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u Nemackoj, svi su govorili kako smo nepobedivi.. kako idemo kao potajni favorit za titulu... kako smo prosli to i oni koji fudbal ne vole znaju..

“Optimist: Day-dreamer more elegantly spelled” Mark Twain

Dokle god je sve umereno sasvim je ok.. ali ne razumem potrebu da neko uzdize optimiste i spusta pesimiste..
U situaciji koja je losa.. ako si stabilna licnost.. saznanje da ona moze da se pogorsa i spremnost na borbu sa nacinima na koje se to moze desiti, daleko je bitnija od verovanja da ce biti bolje..

Why Intelligent People Tend To Be Unhappy

Tražite dobro u svemu

Ponekad je vrlo teško vidjeti nešto dobro u ljudima, situacijama ili mjestima koja nisu točno po našem ukusu.

U pravilu se usredotočimo na stvari koje ne volimo u našem životu i svu snagu usmjerimo na mijenjanje. Naravno, nema ništa loše u tome što želimo život okrenuti na bolje, ali problem se pojavljuje ako svijet oko sebe promatramo isključivo na taj način.

Zaboravljamo da postoji i opcija prihvatiti i jesti sve ono što se nalazi na našem tanjuru bez prigovaranja i izbirljivosti. Ponekad ljudi imaju dosta toga u životu zbog čega bi trebali biti sretni, ali se koncentriraju isključivo na ono što je potrebno mijenjati i što im se ne sviđa.

Kako biste povećali životno zadovoljstvo morate, ako je potrebno i namjerno tražiti dobre stvari, te se usredotočiti na njih.

Koncept ovakve ideje je modernim ljudima teško prihvatiti jer im se čini kao da se od njih traži da ne napreduju i ne mijenjaju ništa u svome životu.

Ipak, pokušajte prihvatiti svoj život takav kakav je bez ikakve želje da išta mijenjate. Možda će vam trebati mnogo napora za to, ali probajte bar na trenutak, jer tek u takvim momentima možete istinski uživati u pravoj životnoj ljepoti. Ako produžite takav osjećaj neko vrijeme uvidjet ćete da vam život ne stagnira i da se stvari ipak mijenjaju, ali u svoje prirodno vrijeme bez ikakvog forsiranja. Ako ipak postoje neke stvari koje trebate nužno mijenjati, prihvatite li ih prvo, preokret će biti lakši, a vi ćete imati dovoljno energije i volje za suočavanje.

 U našoj, ciljno orijentiranoj kulturi, ne volimo vjerovati u smirenost, te se trudimo što više toga učiniti. Ali takva tendencija nas osljepljuje za dobre stvari koje imamo u životu i dobrotu koja leži skrivena negdje u dubini svega što nam se događa.

Zbog toga bar na trenutak zaboravite na negativnu percepciju i pokušajte vidjeti nešto dobro u svemu što vas okružuje. Isključite mozak i gledajte iz srca s većim razumijevanjem.

Duhovni učitelji oduvijek su pokazivali na srce kao središte naše svijesti, a nedavno su i zapadni znanstvenici pronašli određene dokaze koji idu u prilog ovoj tvrdnji. Ispada da srce ima svoj centar živčanog sistema, koji nije pod direktnom kontrolom mozga.

Pristupiti svijetu otvorenog srca znači da otvarate vrata većoj svijesti od svog vlastitog ega. Možda vam se čini kako je ovakav pristup dosta kompliciran, ali vrlo je jednostavno preći na ovakav način razmišljanja. Dovoljno je samo uključiti srce i isključiti mozak u pojedinim situacijama. S nešto vježbe, to ćete moći napraviti uvijek. Ako otvorite svoje srce, to vas možda može učiniti ranjivijima i nježnijima, ali to samo znači da ćete biti strpljiviji, suosjećajniji i da ćete ljubav pružati svojim najbližima bezuvjetno.

Izvor: Covermagazin

Ne vole ni oni tebe 
Najbolje je biti realista.

Optimizam kao i pesimizam može biti stimulativan ili destimulativan. U oba slučaja kad je destimulativan ne valja. Ne može se izlečiti bolesnik optimizmom bez terapije kao što se ne može ni položiti ispit odustajanjem zbog pesimizma. Ali umereni pesimizam može da natera studenta da bolje pripremi ispit, a optimizam pacijenta da se bolje oseća tokom lečenja.

Ja sam pesimista realista i meni je ok. Ne zelim da zivim u balonu sapunice kao mnogi optimisti koji vicu "Bice Bolje, Bice Bolje" To je isprazno i lazes sam sebe.

Slažem se, da bi bilo bolje moraš guzicu da odereš i još da pobediš tri malera. Ali ipak treba se boriti.