Eve, kao sto sam obecala, saS sve referencama... 

"Optimizam predstavlja predispoziciju za pozitivan stav prema budućim zivotnim dogadjajima. Najcesce se povezuje sa pozitivnim raspolozenjem, efikasnim suocavanjem sa problemima i visokim postignucem (Peterson, 2002). Iako se u poslednje vreme najcesce povezuje sa kognitivnim procesima, kao sto su atribucije, optimizam predstavlja vaznu motivacionu osnovu ponasanja individue (Peterson, 2002). U svetlu evolucionistickih postavki, optimizam ima vaznu ulogu za opstanak vrste i samim tim se moze okarakterisati kao bioloski predisponirana osobina."

Deo iz "Ličnost - metodi i modeli"...

Za mene je optimizam verovanje da će se sva pitanja rešiti na najbolji mogući način.

Pesimizam je verovanje da će sve što može da pođe naopako poći naopako.

Životna energija potilče iz instikta samoodržanja, ne iz iluzija o optimalnom ishodu nekog pojedinačnog nastojanja.

Ali sanjari imaju jednu prednost...A to je da imaju i ovaj, i svet snova   Sanjari su vrlo realni ljudi koji imaju tu sposobnost, samo sto u realan svet zalaze po potrebi...

Ajd pa i da se slozim 

Daj da kazem jednu pametnu  , pa da begam:
radije cu ziveti jedan dan kao optimista, nego sto godina kao pesimista.

OdoK.

Šta se sve neće desiti u noći punog meseca. 

Ne slažem se sa bežanjem u snove. Sahranjivati snove podjednako je teško kao i sahranjivati svoje mrtve, ali snova može biti neograničeno mnogo.

Snovi i bezanje u fantaziju su povremeni izduvni ventili kao i bilo koja fizicka ili bilo kakva druga aktivnost za relaksaciju i izbacivanje psiholoskih toksina 
Sve dok fantazija ne postane patologija i ne preplavi ego sasvim je zdravo. A opet, sta danas ne moze prerasti u bolest?
U snove ne treba bezati, snove treba teziti ostvariti...
Ali, to je vec druga neka pricha koja nema veze sa relacijom optimizam-pesimizam a i bojim se bih bila previse pristrasna u toj raspravi. 

Radije bih proveo 100 godina u istini nego jedan dan u lazi

Zasto misliti da sve moze da krene naopako???? Zasto sebe muciti pitanjima i odgovorima na ta ista pitanja koji su puno pesimizma....? Zasto kada se kroz svet moze ici sa osmehom na licu,vedrih misli,i s misljenjem da nam sutra donosi nesto dobro.......


Ne mogu,ja nikada nisam bila pesimista.... To su mracni ljudi,koji zive za mrak,za tugu,za crne misli...

To,bar za mene,nije ok...

To su mracni ljudi,koji zive za mrak,za tugu,za crne misli...