Reporter Glasa sa žiteljima Pljevalja dočekao prve nezvanične rezultate izjašnjavanja o državnom statusu

Sjutra ću ja svijetla obraza u Srbiju

Učinilo se na tren da će i krv da padne. Vijorili se crveni barjaci na jednoj i srpske trobojke na drugoj strani. Uskomešala se masa, ali je policija srećom između njih brzo postavila kordon specijalaca

Za jedne je to preksinoć u Pljevljima bila istorijska, za druge, noć tuge i očaja, teške potištenosti. Kada je, nepun sat posle završetka referenduma, preko državne televizije saopštena procena da je za nezavisnost glasalo 56,3 odsto izašlih, devojka u crvenom džemperu, na stepeništu ispred prostorija SNP-a u Pljevljima, zagrcnula se od suza.

- Ne mogu da shvatim ljudi, nije moguće, nije moguće - stala je na sred hodnika i očiju punih suza, na ivici histerije, lice iskrivila u bolnu grimasu. Oko nje, dvadesetak ljudi, svi su u trenu zamukli. Zanemeli od jada.

- Ovo nije normalno, pa ljudi, ovo nije moguće, nije moguće - izbezumljen je stajao na dnu stepenica drugi mladić i otvorenom šakom stezao bradu, sve dok nije pomodrela.

Treći je, neobavešten, unezveren pred tom scenom, pitao okolo šta se desilo.

- Javiše sad na televiziji - rekli su mu samo u opštoj pometnji u kojoj se nije znalo ko kud udara.
- Stanite ljudi, možda to nije tačno, propaganda - hvatali su se drugi, u ćošku za slamku nade.

- U pravu si, kad su prije prebrojali, aman im Bog - skakao je još jedan.
Pola sata ranije, ispred sedišta SNP-a u Pljevljima, sve je izgledalo sasvim drugačije. Stizali su aktivisti sa terena.
- U Rudnici 80 prema 19 za nas - protrčali su neki kroz hodnik, dok je napolju masa onih koji su čekali rezultate bivala sve gušća.

- Čim ovo završimo, Mesiću da se zabrani povratak u Beograd - domunđavali su se neki penzioneri.
- Kom Mesiću? - pitao je jedan, koji nije ukapirao o čemu se radi.

- Ma, Sveti Maroviću, onom što je rasturao našu zajednicu...
- U Borovici 472 prema 131 za nas - stizale su i dalje povoljne vesti, a masa je rasla, raslo je raspoloženje u masi...

- Ima nas dovoljno...
- Ne mogu nam ništa...
- Nemaju šanse...
- Ovde će noćas biti dobro...
U 21.25 masa od nekoliko stotina ljudi okupljenih ispred SNP-a je eksplodirala.

- Predrag Popović obratio se narodu u Podgorici i rekao da ima indicija da je zajednička država sačuvana - jedva svima razjasniše o čemu se radi.
- Sjutra ću ja svijetla obraza u Srbiju - vikala je jedna devojka poneta atmosferom.

- Na RTS-u javljaju da smo dobili - javiše neki.
- Biće, biće srpsko more na obali Crne Gore - zapevali su ispred zgrade mladići u majicama sa porukom - "ne".
I jesu sve vesti, koje su u tim momentima stizale, za okupljene ispred SNP-a bile dobre, ali niko u toj uzavreloj masi ljudi nije stajao miran i spokojan nego su se svi vrteli, vrpoljili, okretali levo i desno, špartali ulicom ispred, nervozni i zamišljeni, kao da su im životi u pitanju i da zavise od vesti koje će tek stići.

Onda, kao da je neko kofu hladne vode sasuo sa prozora dole na masu. Predstavnik Cesida, koji je govorio na televiziji, bio je neumoljiv:
- Za nezavisnost glasalo 56,3 odsto, imamo stabilnu situaciju, ozbiljnijih pomeranja neće biti...

Ona devojka je zaplakala. Neki momci lica su prekrili šakama u neverici.
- Kako smo ovo mogli da dozvolimo...
Onda je eksplodirala ulica na drugoj strani trga, iza obližnjeg parka. Zasvirale su trube, zapištale sirene. Desetine i desetine kola, punih razdraganog sveta i u svakim kolima crvena zastava sa crnogorskim grbom...

- E viva, e viva, e viva Montenegro... - zagrmelo je iz kolone.
Na trgu kod opštine svi redom ljubili su se u obraze.
- Srećna ti Crna Gora
- I tebe nek je srećna...
- Dočekasmo nezavisnu...
- Dočekasmo...

Dvojica mladića visili su sa potpornog zida iznad ulice, sa konzervama "nikšićkog"...
- Ovo su naši prvi trenuci u nezavisnoj Crnoj Gori, dede da nas slikaš, a mi tebe čestitamo nezavisnu Srbiju - vikali su mi odozgo.

Tren kasnije, ponovo je zagrmelo i kod SNP-a.
- Srbija, Srbija, Srbija...
Zavijorila se i srpska trobojka. Dole su vikali - Montenegro, gore, preko trga - Srbija, Srbija...
- Ovo nije Montenegro, već je ovo srpsko leglo - zapevali su iznad trga.

U jednom trenutku, oni odozgo i oni odozdo umalo nisu došli jedni do drugih... Jurnuli jedni na druge... Učinilo se na trenutak da će u Pljevljima krv da padne. Vijorili su se u pomrčini crveni barjaci na jednoj strani, srpske trobojke na drugoj, uskomešala se masa... Sreća te je policija bila blizu. Između jednih i drugih brzo je stavljen kordon specijalaca.
Ostalo je to tako preksinoć u istorijskoj noći u Pljevljima narednih nekoliko sati. Gore, pristalice zajednice sa Srbijom, dole oni za nezavisnu Crnu Goru, između njih policija.

Kraj kordona stajali su mladić i devojka. Gledali sve to komešanje...
- Evo, srce me boli, ali - možda je bolje ovako, kad onako nije išlo - pokušavao je da bude trezven onaj momak, a glas mu je drhtao, grlo se steglo, samo što nije zaplakao, onde, nasred trga.

Posle ponoći, u kafani u centru, neki su pljuvali televizor.
- Eno ih, pozvali odma' Hrvate i Slovence, od njih traže priznanje države. Srbiju zaboravili...
Za drugim stolom još su se preračunavali i gajili nadu.

- Sad javiše, naši prebrojali sve glasove i našli da je za Mila glasalo 54,6 odsto...
- Ko zna šta će sutra biti...
- Da mi, ipak, sačekamo šta će Lipka na kraju rećiÖ - tešili su se u kafani, u istorijskoj noći u Pljevljima, za neke punoj tuge i bola... Majsko jutro svanulo je juče ujutru u Pljevljima kao i prekjuče. Vedro i blago. U kafani u centru još su čekali Františeka Lipku i njegove rezultate, nadali se da će reći ono što bi svi oni voleli da čuju. Kao da se ono vode što je prošle noći oteklo niz reku, dole ispod grada može vratiti...


Izvor: Glas Javnosti \ Tekst i foto Z. Šaponjić

U Tivtu, dan posle referenduma, glasači iz crnogorske dijaspore sabiraju utiske

Na glasanje i kafu, pa nazad u beli svet

Napadna tišina, koja prosto izaziva zebnju, vladala je na ulicama Tivta jutro posle istorijskog glasanja u Crnoj Gori. Sa lica prolaznika jasno se moglo pročitati kojoj opciji pripadaju - jednima osmeh nije silazio sa lica, a drugi niti su želeli, niti su mogli da sakriju tugu. Jučerašnji dan će za mnoge ostati upamćen i po tome što su se posle 20 i više godina susreli sa nekadašnjim prijateljima. Na "postreferendumskoj kafi" našli su se Tivćani raštrkani po svetu, od kojih mnogi ne pamte kada su poslednji put kročili na tlo "svoje Crne Gore". Prepoznavali su se školski drugovi koji sada žive u Americi, Berlinu, Beču, Londonu... Bilo je i onih koji nisu imali koga da prepoznaju jer su se samo rodili na obali Jadrana, i to tako davno da im je generacija odavno "na onom svetu'. Svi oni došli su da kažu "da" jer ko bi bio pozvaniji od njih da odredi da li je Crnoj Gori bolje sa Srbijom.
      

SVAĐE ZBOG ŠAHOVNICE

Neposredno pošto je CEMI objavio preliminarne rezultate, tivatske ulice su zakrčili automobili okićeni crnogorskim zastavama. Atmosfera je bila usijana do maksimuma, a kolone vozila su konstantno prolazile pored mesta gde su se, očekujući rezultate, okupile pristalice unitarističkog bloka. Srećom, većih incidenata nije bilo, a izuzetno "gusto" bilo je u trenutku kada je pored zgrade Opštinskog štaba Bloka za zajedničku državu prošla kolona koju je predvodio beli "golf", iz koga se vijorila ogromna šahovnica. To je izazvalo revolt pristalica zajedničke države, ali su stariji uspeli su da ubede mlađe kolege da ne odgovaraju na provokacije. Vrlo brzo pristalice zajedničke države otišle su kućama, a suverenisti su do dugo u noć slavili pobedu.
      
   
   

- Radim u jednom hotelu, nije loše. Došao sam na nekoliko dana da se malo odmorim i da glasam. I moja Kerol se baš obradovala kad sam joj rekao da smo dobili državu. Nikada nije bila u Crnoj Gori, ali joj je baš drago - pričao je, uz kafu, trojici drugova gospodin u svečanom odelu, koji se još 80-ih godina prošlog veka otisnuo preko bare.

- Samo da prođe s mirom. Stra' me šta će biti. Uzeli su nam državu, ne daj bože, da nam sad dirnu u crkvu. Nadam se da neće, inače moglo bi biti svega. Nije njima vjerovati. Pa tol'ke pare proćerdaše na silne avionske karte... Crna Goro, crnja no što jesi. O tebi odlučiše oni što su davnih dana zaboravili da postojiš - pitao je i sam odgovarao stariji čovek.

Među malobrojnim posetiocima tivatskih kafića vladala je različita atmosfera. "Pobednici" ili su izbegavali da govore o rezultatima referenduma ili su poluglasno komentarisali "rađanje nove države". Nasuprot njima "poražena strana" je komentarisala "dobro pripremljenu krađu" uz komentar "na ovome se neće završiti". Ni jedni ni drugi nijednom rečju nisu pomenuli dešavanja u gradu tokom noći, posle objavljivanja rezultata - verovatno zbog straha da ne otvore Pandorinu kutiju.


Izvor: Glas Javnosti \ N. Ćaćić

Podgoričani na Trgu slobode dočekali zoru

Slavlje uz trube i pištolje

Sa bine montirane ispred ulaza u zgradu vlade čule se crnogorske narodne pesme "Ivanova korita" i "Kralj Nikola na umoru blagosilja Crnu Goru"

Pištaljke, trube, sirene, ali pre svega pesme zaorile su se Podgoricom samo nekoliko minuta pošto su objavljeni prvi nezvanični rezultati referenduma o državno-pravnom statusu Crne Gore.

Pristalice Bloka za nezavisnu Crnu Goru, kada su saznali da njihova opcija ima prednost, nagrnule su u centar Podgorice, na Trg slobode. Duga kolona automobila, iz kojih su se vijorile crvene zastave sa zlatnim orlom, prolazila je centralnim podgoričkim ulicama, a okupljeni su kao jedan pevali "E viva, e viva Montenegro".

- Ovo je strašno. Ne mogu vjerovat' - sa oduševljenjem, ali i nevericom na licu dobacio je jedan mladić u prolazu.
Nekoliko devojaka, doteranih kao da su upravo izašle sa revije nekog svetskog dizajnera, užurbano se kretalo ka Vladi Crne Gore i stalno požurivale jedna drugu, sve plašeći se da će, ako ne požure, propustiti najbolji provod te večeri.

- Ajde, Marija, brže to malo - uzvikivala je jedna.
- Što ti je, jadna. Na štiklama sam. Ne mogu tako brzo - branila se druga.

I pored sve žurbe, nekoliko puta su morale da zastanu kako da bi prijateljima čestitale pobedu. Mladi koji su izašli da proslave pobedu uzvikivali su "Milo kralju" i "Imamo državu", dok su stariji, nešto suzdržanije, u manjim grupama i uz razgovor proslavljali osamostaljenje Crne Gore.

Najveselije je ipak bilo ispred zgrade Vlade Crne Gore, gde se nalazi i štab Bloka za nezavisnu Crnu Goru. Sa bine, koja je montirana na platou ispred ulaza u vladu, mogle su se čuti crnogorske narodne pesme "Ivanova korita", "Kralj Nikola na umoru blagosilja Crnu Goru" i niz drugih.

A, između pesama, slavljenici su najčešće skandirali "Živela Crna Gora" i to na italijanskom jeziku. Slavlje je nastavljeno u centru grada, gde je ispred nekoliko kafića koji su rešili da rade cele noći, treštala muzika. Momci i devojke su se pozdravljali, čestitali jedni drugima i mahali zastavama. Bilo je, naravno, i pucnjave, koja je u ovim krajevima više stvar folklora. Pucale su petarde, ali je praštalo i iz pištolja i automatskog oružja. I tako do zore.


Izvor: Blic \ B. Vukčević

Pristalice Bloka za nezavisnu državu juče slavile ispred dvora kralja Nikole na Cetinju

I Crnogorci ispekoše vola

Uz ražanj, potoke piva i pucnjavu, svi su bili veseli. Mladi, pomalo pripiti, u jednom trenutku zapevali "Oprosti mi draga mati, došlo vreme Srbe klati", na šta su stariji odmah reagovali i smirili ih

Cetinje je preksinoć pocrvenelo od hiljada crvenih majica, kačketa, šalova i crnogorskih zastava, koje su se vijorile u čast pobede Bloka za nezavisnu državu.Na putu ka drevnoj crnogorskoj prestonici još od ranog popodneva otegla se kilometarska kolona. Činilo se da ovaj mali, istorijom protkan grad neće moći da primi one koji su iz raznih krajeva Crne Gore pohrlili da baš tu proslave nezavisnost.

A na Cetinju kao na vašaru. Uz pečenog vola, koji se okretao na ražnju ispred dvora kralja Nikole, potoke piva i zaglušujuću buku vatrenog oružja - svi su bili veseli. Možda opijeni slatkim ukusom pobede, ali i dejstvom alkohola, okupljeni su se ljubili, pozdravljali i jedni drugima čestitali državnost.

Na stolovima, koji su bili postavljeni na trgu ispred dvora, moglo se naći sve što vam duša zaište. Od tradicionalnih jela, sira i pršute do parčića od onog, prethodno ispečenog vola. Muzika je treštala iz svakog kafića, mešala se sa onom koju je puštao organizator na glavnoj bini, ali i sa hiljadama glasova koji su se trudili da nadjačaju muziku i jedni druge. Glavni hitovi, uz crnogorske narodne, bile su evrovizijske pesme grupe "No nejm".

- E, brate, nek' nam je srećna država. Nek' nam je srećna i dugovečna - moglo se čuti na svakom koraku.
Ako ne možeš da ih pobediš...

Radovalo se na Cetinju i veselilo i staro i mlado. Čini se da je, ipak, najviše bilo omladine. Ona je, nekako ostrašćeno ušla u celu priču o nezavisnosti. Stariji su bili suzdržaniji i u komentarima i u načinu proslavljana državnosti. A mladi, pod dejstvom alkohola, uzvikivali su i nacionalističke parole, može se reći, pune neobjašnjive mržnje prema srpskom narodu.

- Oprosti mi draga mati, došlo vreme Srbe klati - vikala je grupa mladića i devojaka za jednim stolom. Nekoliko pribranih starijih ljudi upozoravalo ih je da su Srbi, ipak, njihova braća, iste vere i da nije lepo što pevaju takve pesme. Da li postiđeni ili iz nekog drugog razloga ovakve parole se do jutra više nisu čule.

Bilo je na proslavi i onih koji su glasali za zajedničku državu.
- Evo, vidiš li ovoga momka. On ti je glasa za zajedničku državu. Ali, evo ga ođe s nama - priča mladić u gomili, zadirkujući, ali istovremeno grleći svog druga.
- Jeste. Glasa' sam za zajedničku državu, ali što ću sad. Moram da živim u ovoj zemlji i s prijateljima sam došao da slavim. Ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se - pravdao se ovaj.

Jedva živi do kuće
Čitave porodice odevene u crvene majice Bloka za nezavisnost sa zaokruženim "da" na grudima tiskale su se kako bi na bini videle svog vođu Mila Đukanovića i čuli šta će im poručiti. A Milo ko Milo. Suzdržan, sa jedva vidljivim osmehom na licu, otpozdravlja masi, koja frenetično urla "Milo kralju", " Imamo državu", "E, viva, Montenegro".

- Viđi ga kako je lijep, zgodan i visok - objašnjava sredovečna gospođa svojoj rođaci koja je, sudeći po naglasku, na referendum stigla negde iz belog sveta.
- E, jes', boga mi. Majka ga imala - odgovara joj ova, dok oko postavljenih stolova nekoliko prijatelja diskutuje kako će Crna Gora sada biti novi Monte Karlo. Malo, malo, pa neko izvadi pištolj i ceo šaržer isprazni u vazduh. Bilo je i automatskog oružja, tek da se ne zaboravi da je i Crna Gora na Balkanu. I tako sve do ranih jutarnjih časova. A po završetku proslave, na izlazu iz Cetinja - krkljanac. Ali to, inače temperamentnim crnogorskim vozačima kao da nije ni najmanje smetalo. Naravno, alkohol je uradio svoje, pa je bilo i nekoliko sudara i izletanja s puta. Trebalo je stići živ do kuće. Ukratko, još jedna burna noć puna emocija.


Izvor: Glas Javnosti \ Boško Vukčević

jesu ovo neke medjunacionalne provokacije?podrivanje netrepeljivosti i povecavanje tenzija?stidite se... 
  pa nek slave ljudi...treba i mi da slavimo a ne da ih gledamo ko krave u sarena vrata.       

ma ko ih sisa,  srbija do tokija    :srbija:

@dreamy child

To je novinski izvestaj..

Generalno gledano.. ljudi vole da budu obavesteni.. 

PEKLI VOLA NA CETINJU

CETINJE - Crnogorski suverenisti sinoć su u vašarskoj atmosferi, uz pečenog vola, potoke piva, pucnjavu i popularnu muziku, u staroj crnogorskoj prestonici proslavili referendumsku pobedu. Više od desetak hiljada pristalica nezavisnosti pozdravili su crnogorski premijer Milo Đukanović, predsednik parlamenta Ranko Krivokapić, gradonačelnik Cetinja Milan Janković i u skupovima suverenista nezaobilazna muzička grupa No nejm. Đukanović je pozvao lidere crnogorske opozicije da "ne osporavaju ono što se ne može osporiti" i prihvate odluku građana na referendumu.


Izvor: Kurir / (U. K.)

sto bi ''reko'' pokojni Arkan: I don't give a *uck

Zivela Srbija i zivela Crna Gora,neka narod zivi zivot.