ma ocekivati u ovakvoj zemlji a pogotovo od roditelja bitno je da su nas skolovali pa sad nemgze sve roditelj u ruke da stavi detetu

inace detetu se daju kocnice dok je mali kasnije nevredi

Nemojte slati vise komentara za redom. Postoji dugme izmeni ako ste nesto zaboravili reci. Postovanjem vise odgovora zaredom tema se samo razvodnjava i smanjuje se preglednost. Za ostala pravila ponasanja pogledajte pravilnik Burek Foruma.

 

Dali su mi i pustili mi sve sto je trebalo. Hvala im. Svako je kovac svoje srece

Hmmmm, znam samo da ne želim biti kao oni... Pa eto pomogli su mi, da znam šta neću...

Zato treba decu od malena tuci , cim pocnu da lice na roditelje ! 

e baš to 

sto se tice kako roditelji uticu na zivotni put, reci cu, blagoslov je imati roditelje u teskim vremenima, naime, moj nerodjeni brat, njegova majka (moja tetka) je imala karcinom, tj. rak dojke, 2 godine se borila, na kraju je preminula, kazu da kad je saznao istrcao iz kuce i plakao na sav glas, smirivali su ga 2 sata... ne zelim da zamislim kako je tesko kada roditelj premine, sjetite se, sta god da su vam uradili, ili vas naljutili, to su i dalje vasi roditelji, oni koji su vam podarili zivot.......

Takodje sam primetio da roditelji navode dete sta ce da zavrsi, npr kazu "ti ces zavrsiti za doktora da ti mama/tata bude ponosna/ponosan" i time vrse pritisak na dijete, i u djetetu se razvija strah da mu se roditelji razocaraju..... takodje iz svega ovoga, roditelji koji su zivjeli u teskim vremenima... pokusavaju da zive svoj zivot preko djece....... nikako mi to nije jasno....

Ali recu vam, svoje roditelje treba voljeti i cijeniti, iako vas nekad iznerviraju, ne mogu se sakriti osjecaji koji su nastali nakon mnogo godina duboke povezanosti..........

Postujte roditelje, budite sretni sto ih imate, neki ih nemaju....

Pozdrav.....

Može li mi neko pojasniti situaciju;
moji roditelji imaju nešto... što mi uvek govori da šta god ja uradim, da nije dobro uradjeno. Šta god to bilo.
To se ponavlja godinama, tako da danas ja više ne izlazim bilo šta ocu da pomognem. Isto je i sa majkom. Bilo čega da se uhvatim da uradim, oni to lično moraju da provere da budu sigurni da li je to dobro uradjeno.
To stvarno vredja. U prenesenom značenju mi govore da sam nesposoban, i da je sve što uradim pogrešno.
Nedavno sam bio kod strica, rodjenog, i njegov sin, moj brat od strica, mi se takodje žalio u vezi ovoga. Evo dva banalna primera:
njih dvojica su popravljali nešto oko gume na traktoru, i moj brat je imao zadatak da zategne šaraf na točku. Uradio je što je jače to mogao, (da se razumemo, nije on klinac, ima 19 godina i nije baš sitan) i odložio alat, ali nije prošao minut, njegov otac je ponovo uzeo alat i proverio koliko je zategnut šaraf.
još banalnije... menjanje pregorele sijalice. Najobičnije sijalice!

Stvarno, ovo traje godinama, i ja više nemam volju bilo šta da radim sa svojim ocem. Ako baš nešto ne može sam, pomognem mu samo onoliko da dopunim njegovu snagu da posao bude uradjen, ni manje ni više, ne iznosim svoje mišljenje, ne progovorim ni reč, i odem, jer znam unapred da šta god počnem biću debil.

Može li mi neko pojasniti zašto nemaju toliko malo poverenja, zašto ne umeju ništa da pohvale? 

pa ja kad bi takvog roditelja imao @vlado ja bi ga likvidirao majke mi.....pa to nema gore nego kad nemas poverenja u svoje dete,onda nemas ni u sebe ,a nisi ni covek......zbog sijalice pxax.....
ja sam jedno vreme slusao roditelje oko skole i svega ostalog....i pao u zivotu na sve nacine....od kako to ne cinim .....pa imam dosta poboljsanja u karijeri.....samo mora da se sledi svoja zamisao i put kojim te srce i mozak vodi.....ako cesh da budesh lekar,pa budi lekar niko ti i ne brani,hteo sam da budem muzicar,a zivot me(splet okolnosti) preokrenuo na elektrotehniku,a kasnije i racunare koje obozavam.....