Ne znam kako je sa drugim uvazenim clanicama foruma,ali kod mene je situacija skoro ocajna! Znate mozda onaj osecaj kad se trudite,i trudite...i sve je,kao,ok!do neke nove zivotne obaveze. "Cerko,zavrsi skolicu", "Cerko,zavrsi gimnaziju", "Cerko,zavrsi fakultet", "Cerko,dobro se udaj"...
I sve je islo sjajno. Zavrsih skolu,gimnaziju,evo i fax je pri kraju,i moj najdrazi tata je tako ponosan! A i meni je drago ,i zbog mene,i zbog njega.
A onda se pojavio ON! i oborio me s nogu. Doslovce! Sve njegovo mi se dopada,i on sam mi se dopada,i super nam ide... ali,nije ovo bajka sa 'epy endom. Bar jos nije ispricana. Mom dragom fali samo jedna krupna sitnica koja meni uopste ne smeta,ali je  ista visoooko na tatinoj listi pozeljnih osobina "potencijalnog mladozenje"!
Ljudi,sta da radim? Pomagajte! Da slusam svoje srce i razocaram tatu(koga zaista jako,jako volim),ili da poslusam razum i tako izgubim najdraze bice na svetu?

Pa, uvek mozes da budes tatina princeza i da se ponasas kako tata kaze... Ili da budes odrasla osoba i uzmes zivot u svoje ruke...

mene...baš interesuje kakva to krupna sitnica fali tvom dečku,po mišljenju cijenjenog tate?
mislim da je to bitno da znamo,da bi mogli i da ti odgovorimo.

verovatno nije dovoljno obrazovan kako bi tvoj taja želeo?
ili je materijalno nedovoljno obezbeđen za njegovu ćeru?

roditelji nekad čine medveđe usluge....
iz najboljih namera, normalno
ali su ipak medveđe

Можда би требала да се запиташ да ли би то што твом тати данас смета могло да сутра засмета и теби.

zato sam i zapitala šta je razlog što njen tata ne voli njega.
čudo jedno...ali se dešava da neki roditelji imaju i dobar instinkt.

Pa da, na to i mislim.

Sitnice koje zivot znace... 

Оца воли и поштуј. Свакако није злонамеран.

Одлуке, које се тичу твог живота, доноси сама. Никако не тражи мужјака према туђем, па ни према очевом, укусу. Ако осећаш да је тај прави - разумно је послушати срце.

Колико схватам ти би да се удаш. Ако је тако, размисли добро (без обзира на оца), покушај да донесеш праву одлуку јер како одлучиш, тако ће ти бити. 

Наравно да одлуке о сопственом животу треба да доносиш сама, нико то не спори, само мислим да би било веома паметно да добро поразмислиш о тој ствари коју твој отац замера твом изабранику. Да ли си сигурна да отац није у праву?
Ако јеси, само напред, не дозволи да те ишта омете у намери да будеш срећна.