U tom slučaju, curice, nemaš zbog čega da brineš.

Tako znaci...?
Vi mislite da,sada kad ste upuceni u detalje,ovo vise nije neki problem? Pa dobro onda cu se i ja malo opustiti,i da ti sebi oduska...Nek se lopta smiri,pa cu videti...Uostalom,nikud ja ne idem,niti mi se zuri Ko sto mi neko od vas rece-mladi smo i on i ja,ima vremena za krupne korake u zivotu...
Samo sam htela da budem sigurna da nisam jedina koja misli da je sopstven izbor "zivotnog druga",pa makar to ne bilo po volji nasih oceva,ispravna stvar i da u tome nema niceg loseg.
A verujem da nisam jedina sa takvim problemom Ako vas ima jos sa ovakvim,ili slicnim problemom,pisite! Recite mi kako se vi borite sa njim,mozda izvucem jos neki dobar savet???
pozZ

pre 14 dana sam izgubila oca koji mi je bio sve .Imao je infarkt i za tren me je napustio .Majka me je napustila imala sam samo njega.Braca vode svoje zivote drugacije su to primili.ja sam udata imam svoj zivot ali ipak  osecam se da nema vise nikog  ko mi je pruzao bezrezervnu podrsku.Sada kada nemam na koga da se oslonim i kome da se pohvalim a i pozalim osecam se napusteno.Moj otac je imao veliki uticaj  na mene ali ipak oduvek sam sama preuzimala stvari u svoje ruke nisam bila maza  ali bila sam njegov zivot.Toliko od mene.Mislim da je tema super  ali i moj bol je velika

Bas mi je zao sasano 

Ima,kako nema? Dok ne zasnuje svoju novu porodicu,sada su joj porodica roditelji,braca,sestre...
 
@village girl
Sto se tice stava tvog tate,smatram da nije u pravu!!!
Ljudi se ne cene po diplomama,niti to ista ynaci.
Onaj ko je dipl. yanci da je imao sansu,prepoynao je kao sebi odogvarajucu i iskoristio je,to nema veze sa ostalim osobinama...
Ima masa ljudi koji su Dr ,Mr ,Prof.,ali su kompletne budale(sto bi Seselj rekao),cak ih ima i polupismenih. Da,da,imaju zavrsen fakultet,ali nemaju osnovnu skolu (uslovno receno).
Ako je to taj razlog sto se tata buni,onda mozes biti mirna i slusati svoje srce,a ne tatu 

Vidim da vas ima puno devojaka kojima je otac veliki uzor i podrska u zivotu. Meni licno je puno puta pomogao kad sam bila u najvecim dilemama,i uvek bi se njegov savet pokazao vrednim. Zato mi je sada stalo da me podrzi,jer je za mene ovo vrlo vazna odluka i njegovo razumevanje bi mi puno znacilo. Zao mi je devojke koja je izgubila oca,mogu samo da pretpostavim koliko joj je tesko
Ali,ko sto Balasevic kaze:"...biras jednom u zivotu,sad bogatu,il sirotu,to ne bira pamet nego srce!"
Ja sam svog momka izabrala srcem,i do sada se nisam pokajala...a nadam se da necu nikad! Sve sto zelim je da i tata vidi sve te dobre osobine koje sam ja u njemu videla,i da ga prihvati od srca,a ne samo meni za ljubav!
PozZ svima

Otac je otac, ali majka je majka... 

Uzmi stvar u svoje ruke a tata ce shvatiti da si ti sada svoj covek i da sama donosis svoje odluke

Majka je majka, sve je to ok...jedinica sam i živim sama sa njom. Pre 4 godine mi je otac preminuo posle tri godine teške i mučne bolesti i bilo je jako teško gledati ga kako se muči i lagano nestaje.
On mi je bio autoritet, svaka njegova reč (ma koliko mi u tom trenutku zvučala pogrešno i protiv mojih stavova), imala je svoju težinu...bio je veliki čovek i šaljivdžija, i sve osobine sam nasledila od njega, i na to sam ponosna.
Kada me je napustio, čini mi se da sam izgubila deo sebe. Teško sam to podnela, agresijom i raznim sr...njima sam izbacivala sav taj bes i očaj iz sebe.
Evo, tek posle 4 godine sam se pomirila da ga nema i polako učim da živim sa tim.
Radujte se što imate roditelje, ma kako vam ponekad išli na živce, jer će vam jednog dana i to nedostajati.
Bless!

Ljudi...sve vas volim!
Hvala vam svima koji mi pisete. Znate kako se kaze:"Covek se uci dok je ziv"...i..."Pametnije su dve glave od jedne". A tek koliko su sve nase glave pametnije od moje?!
pozZ