Patriota... napises li jos jedan dupli post, letis sa foruma 24-72h... 

Zato što u srpskom jeziku postoji glasovna promena po imenu jednačenje suglasnika po zvučnosti i što se reči koje se završavaju na ski, ški i čki pišu malim slovom!



Uobičajeno mišljenje o "srpskim esesovcima" u školskom priručniku menja se sugestijom da su ljotićevci samo "bili optuživani" za širenje nacizma a da su zapravo imali nameru "da ožive nacionalnu svest"

Parola o "dva srpska antifašistička pokreta" u obrazovnim ustanovama na mala vrata menja se u novu: u parolu o "tri srpske vojske", koje su navodno postojale u Drugom svetskom ratu. U "Ravnogorskoj čitanci", štampanoj 2005. godine kao "priručnik profesorima istorije", odnosno "pomoćni udžbenik đacima", trećom srpskom vojskom, uz partizane i četnike, proglašeni su ljotićevci, koji su opisani biranim rečima: "Iako malobrojna, (ova vojska) predstavljala je čvrstu vojnu formaciju, s osobenim kodeksom časti i poštovanja..." Uobičajeno mišljenje da su ljotićevci bili "srpski esesovci" ovde se menja sugestijom da su oni samo "bili optuživani" za širenje nacizma, a da su zapravo imali nameru "da ožive nacionalnu svest". S druge strane, profesori i đaci lišeni su i najelementarnijih informacija poput one da su se ljotićevci nalazili u sastavu okupacionih trupa.

Uticaj obrazovnog sistema na širenje neonacizma ostavićemo za drugu priliku, a ovde ćemo se pozabaviti pitanjem: ko su bili ljotićevci?

Naziv formacije potiče od Dimitrija Ljotića, osnivača i predsednika Jugoslovenskog narodnog pokreta "Zbor". Uoči rata, "Zbor" je bio u vezi sa nemačkim nacistima, a zastupao je i ideje italijanskih fašista (ukidanje stranaka i obrazovanje parlamenta od predstavnika pojedinih staleža). Na izborima 1935. i 1938. godine Zbor osvaja svega po jedan posto, odnosno po oko 30.000 glasova, u celoj zemlji, tj. računajući i Hrvatsku, gde je imao izvestan broj pristalica. To je bilo nedovoljno za ulazak u parlament.

Po okupaciji aprila 1941. godine, Nemci zabranjuju rad svim političkim strankama i pokretima, osim Zboru i Komunističkoj partiji Jugoslavije (koju će progoniti posle 22. juna). Već od leta 1941. Dimitrije Ljotić od političkog marginalca postaje jedna od najuticajnijih političkih ličnosti na nemačkoj okupacionoj zoni u Srbiji.

U poverljivom izveštaju od 7. marta 1943. godine, komandant nemačkih trupa u Srbiji, general Paul Bader, pisao je o ljotićevcima sledeće:

"Pokret Zbor predstavlja jednu vrstu nacionalsocijalističke partije, koju je, kratko vreme po preuzimanju vlasti u Rajhu (od strane Hitlera - prim aut), formirao izvesni Ljotić i vodi je do sada. Njena načela su: borba protiv slobodnih zidara, protiv Jevreja, protiv komunista, protiv zapadnjačkog kapitalizma... Svrha SDK je u iskorišćavanju (od strane Nemaca - prim. aut) onih snaga srpskog naroda koje u ideološkom smislu stoje najbliže nacionalsocijalizmu... Dobrovoljci su jedine srpske snage koje se mogu istovremeno angažovati i protiv komunista i Draže Mihailovića".

"Srpski dobrovoljački korpus" - to je bio zvaničan naziv ljotićevske paravojne formacije. Korpus je osnovan krajem 1941. godine. Leta 1943. imao je 3.200, a u jesen te godine 8.000 ljudi, što je bio maksimum. Ovo brojno stanje postignuto je nasilnim mobilizacijama, posle kojih su usledila masovna dezerterstva. Ljotiću je ostalo oko 4.000 ljudi, koji su, prema Hitlerovoj naredbi od 20. oktobra 1944. godine, poslati "za osiguranje granica Hrvatske u rejonu Istre". Kasnije su ljotićevci prebačeni u Sloveniju, odakle se delom povlače s Nemcima u Austriju, a delom s četnicima u Italiju. Po kapituaciji Nemačke, Englezi su ljotićevce iz Austrije isporučili komunistima, koji su ih streljali u Sloveniji. Ljotićevci, koji su kraj rata dočekali u Italiji, rasuli su se po emigraciji, ali im je prvo odredište bila Nemačka. Kao i svi drugi nemački vojnici - jer, ljotićevci su bili srpski dobrovoljci u nemačkoj vojsci - i ljotićevci su posle rata imali pravo na nemačke vojne penzije.

Sve do napuštanja Srbije, Ljotićev korpus nije se nalazio na jednom mestu, već su Nemci njegove delove uključivali u sastav svojih i bugarskih jedinica, prema potrebi. A ljotićevci su im pre svega bili potrebni kao poznavaoci lokalnih prilika - da označe koga treba streljati ili odvesti u logor. Ljotićev lični sekretar, Zoran Vulović, vodio je tzv. Sektor C, osnovan radi prijavljivanja "pristalica Draže Mihailovića". Vulović je 11. novembra 1941. potpisao prijavu na osnovu koje je Gestapo uhapsio ravnogorskog omladinca dr Vojina Andrića, najmlađeg doktora nauka u zemlji.

Februara 1944. ljotićevci su predali Gestapou spisak od čak 7.630 najuglednijih Dražinih pristalica i saradnika, što je najveće poznato cinkarenje u istoriji Srba. Po ovoj prijavi, Nemci su izveli do tada najveće hapšenje u Beogradu i bližoj okolini. Među ostalima, s još desetoricom saradnika, streljan je i predratni novinar "Politike" Miodrag Inđić, jedan od najboljih Dražinih predratnih prijatelja.

Što se tiče ratovanja, borbena vrednost ljotićevaca bila je mala, iz više razloga: za oficire su proglašavali istaknute partijce, retko su napuštali kasarne i nisu imali bazu u narodu. Sve velike borbe oni su izgubili. Najveća borba, u kojoj je učestvovalo oko 800 ljotićevaca, odigrala se 26. i 27. avgusta 1943. godine kod Stopanje s četnicima Rasinskog korpusa. Ljotićevci su imali najmanje 157, a četnici 12 poginulih. Druga po veličini bila je borba vođena 23. septembra 1943. kod Seče Reke: ljotićevci su imali 38, Nemci osam, a četnici Kosjerićke brigade četiri poginula vojnika. U borbama na drumu Arilje - Požega 11. i 12. avgusta 1943. poginulo je 27 ljotićevaca, uz simbolične gubitke četničke Dragačevske brigade. Ljotićevci su prertpeli težak poraz i u operaciji "Hajka" protiv Gorske kraljeve garde, jer je Kalabić naredio proboj obruča na njihovim, a ne nemačkim položajima. "Razbijeni su da ni dva nisu zajedno", izveštavao je o ljotićevcima iz okoline Topole Kalabić Dražu 2. marta 1944.

Najveću borbu protiv komunista ljotićevci su vodili 31. marta 1944. Bataljonu od 650 ljotićevaca Nemci su tada poverili čuvanje jednog mosta na Ibru. Izdržali su do zore kada su se povukli pa su Nemci na njihovo mesto poslali Bugare. Te noći poginulo je sedam ljotićevaca, i to su njihovi najveći gubici u jednoj borbi protiv komunista.

Ne opterećujići se dokumentima, ljotićevci su posle rata pisali o sebi i svojima kao o najboljoj formaciji koja je ikada postojala i koja je pobeđivala sve redom.

Ljotićevci 21. oktobra 1941.

U poslednje vreme, komunistički mit o 21. oktobru isprepleten je s ljotićevskim mitom, koji glasi: partizani ne samo što su na drumu Kragujevac - Gornji Milanovac mučki ubili 10 nemačkih vojnika, nego su pri tom njihove leševe zverski unakazili. Fotografije ovih leševa Nemci su navodno pokazali Draži, na pregovorima u selu Divci 11. novembra 1941, a potom ih je lično Hitler pokazao Milanu Nediću. Ljotićevci su navodno sve učinili da ublaže nemački bes i uspeli su da spasu veliki broj građana.

Istina je, dakle, da je 10 Nemaca poginulo od četnika, a da leševi nisu bili unakaženi. To, inače, i nije bilo moguće jer su Nemci svoje poginule i ranjene odmah stavljali u kamione i odvozili dalje. Zapisnik sa sastanka u selu Divci je poznat i u njemu nema ni reči o unakazivanju vojnika. Isto tako ni u zapisnicima s oba sastanka Nedića i Hitlera. Najzad, slike poginulih nemačkih vojnika su sačuvane i na njima se jasno vidi da leševi nisu unakaženi.

Ljotićevcu su izmislili ovu priču da bi skrenuli pažnju sa svoje uloge, koja je bila mračna. Oni su zajedno s Nemcima hapsili građane za streljanje, a najpre su odveli sveštenike, Dražine organizatore u ovom delu Šumadije. Spasavanje o kome ljotićevci govore zapravo je bilo zamena podobnih za nepodobne. O spasavanju bi moglo biti govora da je smanjena propisana kvota za streljanje, što se nije desilo. Zapravo, ljotićevci su povećali broj streljanih jer su prilikom hapšenja u selu Badnjevac bez razloga ubili dva civila, koja nisu uvršćena u kvotu od 2.300. Načelnik štaba Šumadijskih četničkih odreda, poručnik Dragan Sotirović, optužuje u svojim memoarima ljotićevce da su oni naterali Nemce da doslovno sprovedu odmazdu stotinu za jednoga, pa čak i da je prebace, imajući u vidu streljanja od 19. i 20. oktobra. U Kruševcu, Šapcu, Kraljevu i drugim gradovima, u kojima je u borbama protiv četnika poginulo više nemačkih vojnika nego na drumu Kragujevac - Gornji Milanovac, ova odmazda nije doslovno sprovedena i tamo je streljano manje građana nego u Kragujevcu. A ljotićevci su se u vreme streljanja u jesen 1941. nalazili samo u Kragujevcu.


Izvor: Press

Patrijota, žalosna je Srbija u kojoj neko može podržavati, nekažnjeno , takvog monstruma , kao što je bio Ljotić. To što je Ljotić džabalebario za vreme rata pod zaštitom Nemaca, ti normalno opravdavaš. Pre svega predlažem moderatorim , da ovu temu skinu, jer vređa ljudsko dostojanstvo . Dokle se u pinjati i dokazivati da je zlikovac zlikovac i da je Hitler ubicak. Ako je neko pored svih nastojanja njegove okoline posatao monstrum, ne znači da ga zbog postojanja još par hiljda monstruma sličnih njemu treba tetošiti i dokazivati mu da je zemlja okrugla.

 barem je jedno tachno navedeno - broj streljanih u kragujevcu je bio 2300 ,a ne 7000 kako su dosada tvrdili komunisti . iako je i to i dalje mnogo i premnogo - postavlja se pitanje : kome je odgovaralo da za desetak nemachkih rezervista strada toliko srba ? . takodje se postavlja pitanje : koliko bi srba josh stradalo da nije bilo nedica i ljotica  ?

  i na kraju ,ali mozda i najvaznije pitanje je : koliko su srba ubili nemci ,a koliko komunisti pri kraju i posle rata ? . da li je mozda tih 7000 u kragujevcu (i hiljade po drugim mestima) u stvari tachan broj ako se uzmu u obzir komunistichki zlocini ?  

U Kragujevcu nije niko streljan , svi su se samozapalili. Ispašće na kraju da su komunisti streljali i u Kragujevu i ...... Aušvicu. Bf firer uskače po potrebi.

А је л'то комунистички злочини оправдавају немачке?  

Strašno je da danas neko uopšte spominje Ljotića, on ni u svoje vrijeme nije imao gotovo nikakvu podršku u narodu.

Imao je među budalama, kao i danas.

naravno da ne opravdavaju . ipak , danas ljotica § nedica optuzuju za izdaju oni koji su poubijali stotine hiljada srba , razorili drzavu ,podelili srpski narod ....  komunistichkom licemerju nema granica .

Četničko Ljotićevskom licemerju nije bilo granica od 1941-1945. Stotine hiljada Srba, zar nisi preterao? Kako neko osta živ, kod tolikog ubijanja? Državu je razorio kralj Aleksandar , svojom genijalnom vladavinom.