Cudi me da mu nisu dali spomenicu.Pa kako je zavrsio? kad je umro? kazem ima grob u Smederevu.
Dakle jedini neprijatelj je bio Draza i Nedic.

Погинуо у саобраћајној несрећи.

Кажу да му је возач имао зајебану диоптрију.

poginuo je u sloveniji gde je isao na neki sastanak tako sto se auto sa njim i njegovim vozace survao. vozac je preziveo ali kasnije su ga streljali komunisti!

inace, ljoticevci su prelazili i u partizane. cak je jedan ex ljoticevac, a kasnije partizan dogurao i do toga da pise istorijske knjige u kome iznosi brdo lazi i izmisljotina. naravno, pljuje drazu a uzdize ljoticevce i komuniste!

100%...kao sto je presao i taj ljoticev vozac

ja sam se precizno izrazio! procitaj jos jednom recenicu!
borivoje karapandzic je covek o kome sam pisao!

omg ...opusti se

cime se vi bavite

A koje je to godine poginuo? Znaci ljotocevci posle partizani?
Znaci protiv drzave.

ma jok, jedan deo je presao i u partizane ali mislim da je vecina pobijena.
najveca greska ljotica jeste sto je formirao tu formaciju. iz razloga sto je ona bila pod direktnom komandom nemaca dok je on bio ministar. nemci su je koristili za razbijanje jvo i komunistickih bandi!
ljoticevci su svojim dojavama o saradnji sa jvo poslali mnogo ljudi u smrt!

bili su odlicno naoruzani i opremljeni, ali nasuprot tome uvek su gubili bitke od odlicno vojno potkovane jvo i komunistickih bandi!

ma ne lupaj gluuposti . bash bi draza ovo uradio da je ljotic ubijao cetnike :

Dana 22. aprila Dimitrije Ljotić dobio je telegram od Momčila Đujića da patrijarh Gavrilo i episkop Nikolaj žele da se sastanu sa njime. Automobil je tada bilo vrlo teško naći, pa je Ljotić na put krenuo tek 23. aprila, u dva sata po podne, prema Gorici. U automobilu su bila četvorica putnika, dok je Ljotić sedeo pozadi. Vozač automobila Ratko Živadinović imao je veoma loš vid (dioptrija minus jedanaest) pa je u toku putovanja nekoliko puta udarao kolima o krajeve puta. Ljotić ga je više puta kao u šali opominjao, da pazi kako vozi, jer je njegova glava "isuviše meka". Naime, on je često puta glavom udarao o krov kola, pa je ćutao i trpeo. Kada je sumrak već pao i malo toga se na putu videlo, zaustavila ih je jedna slovenačka vojna patrola u Ajdovščini. Napred je izašao jedan Slovenac, poručnik, i putnici su izašli iz automobila. Kada je Slovenac prepoznao Ljotića, upitao ga je: "Gospodine Predsedniče, kuda Vi ovako u noći putujete?" Ljotić mu je odgovorio: "Sine, putujem sa zadatkom!" Poručnik mu je odgovorio: "Žalim gospodine Predsedniče, ali Vi nećete večeras ići dalje jer je ostali deo terena pod kontrolom partizana, već prenoćite kod nas pa sutra rano mi ćemo poslati patrole napred". Na to mu je Ljotić odgovorio: "Sine moj! Ja imam zadatak, a Ti moraš znati, da se zadatak u ratu mora izvršiti pa makar i da se pogine!" Tako je odlučeno da se putovanje nastavi. Od mesta gde ih je slovenačka patrola ostavila, vozili su se nekih deset minuta, a onda se dogodila nesreća. Automobil je naleteo na most, koji je od polovine bio porušen, survao se u provaliju, koja nije bila dublja od dva do tri metra. U ovoj nesreći Dimitrije Ljotić je poginuo na licu mesta. Sutradan, u zoru, pokojni Ljotić je prebačen u Goricu, gde je obavljena sahrana uz činodejstvo patrijarha Gavrila i episkopa Nikolaja Velimirovića. Prvi venac položen na njegov grob bio je od Dragoljuba Mihailovića. Sahranom u Gorici ispunjena je želja Dimitrija Ljotića da njegovo telo počiva u rodnoj grudi, na teritoriji Jugoslavije.

Dimitrije Mita Ljotic, ima nadgrobni psomenik na groblju u Smederevu, ja sam svojim ocima to video.
Sada gde pociva, to ne bih mogao.