Ima nesto u ovome pozitivno.
Nase nuklearne podmornice ce imati gde da toce corbu u svoje reaktore 

Izgradnjom nuklearne elektrane naša zemlja bi dobila jeftinu struju i muke oko skladištenja otpada
Srbija nema potrebe za nuklearkom, a ni kadrove
Autor: T. N. Đ. - R. Ž. M. | 14.11.2007 - 08:30

Srbija bi izgradnjom nuklearne elektrane dobila jeftinu struju, ali i rizik od katastrofe i muke oko skladištenja otpada, a suštinski bi postala samo još jedna od zemalja koje za SAD odrađuju prljav posao, tvrdi Dejan Dimov, ekolog i koautor Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih centrala, koji je SFRJ donela 1989. godine.

Nakon predloga potpredsednika Vlade Božidara Đelića da se preispita moratorijum koji zabranjuje gradnju nuklearki u Srbiji, mistar rudarstva i energetike Aleksandar Popović izjavio je za „Blic“ da gradnje nuklearnih elektrana u Srbiji neće biti.
- Đelićeva izjava je pogrešno protumačena jer je on rekao da moratorijum treba preispitati, a ne ukinuti. Nikada nismo pričali o gradnji ovih elektrana niti se bilo ko interesovao za njihovu izgradnju u Srbiji - rekao je Popović.
Svejedno, priče o nuklearnoj elektrani u Srbiji nisu nove, to je tema razgovora i u Hrvatskoj i i mnogim okolnim zemljama. Dimov smatra da je u pitanju isključivo američki interes.
Primere vidi u Češkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Albaniji, Egiptu, Siriji...
- I to sve zbog oružja, a nikako zbog struje - tvrdi Dimov.
Upravo zato Dimov je i više nego ubeđen da bi se krediti za nuklearku lako obezbedili. Tvrdi da je to jasno kada se sagleda kako su izgledale do sada poznate konstrukcije finansiranja ovih centrala. Navodi da je 95 odsto opreme iz uvoza iz zemalja koje zapošljavaju ponovo svoju nuklearnu industriju.
- Izgradnja traje bar 10 godina. Otplata se obavlja po sistemu da 82 odsto izvoza od proizvodnje nuklearki ide u inostranstvo, onome koga izabere finansijer, a 18 odsto ostaje domaćinu nuklearke. I tako sledećih 20 godina. Radni vek nuklearke je 30 godina. Demontaža podrazumeva da najopasniji, radioaktivni otpad ostane u Srbiji - kaže Dejan Dimov.
- Iskorišćene gorivne šipke, kad se potroše, moraju da se vrate onome ko ih je prodao, kako bi iz njih izvukao potrebne izotope za atomsko oružje, a onda bi ih Srbija morala primiti nazad i skladištiti na svojoj zemlji - kaže Dimov.
On svoj stav bazira i na činjenici da je američki „Vestinghaus“ za sve poslove izgradnje nuklearki u trećem svetu, morao pred kongresnom komisijom Senata da opravdava sredstva data za korupciju pojedinih ljudi u vladama zemalja gde su gradili nuklearke.
Čemu nuklearka u Srbiji? Amerika je posle incidenta na ostrvu Tri milje 1979. godine, obustavila svaku izgradnju čak i započetih nuklearki, a do danas nije izgradila nove. Ona je, s druge strane spremna, kao i ostale zemlje koje prave nuklearke, da drugima odobri kredit za takvu nemenu. Pa kad bi se Srbija i priključila ovoj grupi zemalja, postavlja se pitanje gde bi Srbija skladištila radioaktivni otpad.
Jednostavno, niko još nije dao rešenje za skladištenje a da se okolina trajno ne uništi. O nesrećama i razmerama tragedije sve su rekli Rusi koji su priznali da je Černobilj odneo 1.200.000 ljudi. Sagledavajući ova upozorenja, nemačka vlada i Udruženje industrijalaca odlučili su da 2025. godine zatvore i poslednju nuklearku. Danska i Švedska su takođe donele odluku o zatvaranju svojih nuklearki do 2015. godine.
Jožef Čomor, naučni savetnik iz Vinče, koji je učestvovao u realizaciji  državng projektu bivše SFRJ o izgradnji nuklearke, moratorijum smatra nazadnim. On tvrdi da je Srbija podjednako ugrožena od susednih nuklearnih elektrana u Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj kao i kada bi imala nuklearku u centru Beograda. Zato ne vidi problem zašto Srbija ne bi imala sopstvenu elektranu i uočava ogromnu dobit, koja je svojevremeno pravdala i veliki državni projekt bivše SFRJ, koji je osamdesetih godina izradio Institut u Vinči sa „Energoinvestom“.
Tim planom je planirana izgradnja nuklearne elektrane na obalama Dunava, na desetak kilometara od Kostolca i kod Vinče. Za taj projekat bilo je potrebno od tri do pet milijardi dolara, što je po planu trebalo da se obezbedi pomoću kredita.
- Bio je to državni projekat zasnovan na ideji da je rizik koji tehnologija sa sobom nosi prihvatljiv sa stanovišta jeftine energije. Tada je SFRJ imala potencijal, finansijski i tehnološki da samostalno iznese ovaj projekat - kaže Čomor.
Ovaj naučnik danas nije ubeđen da bi Srbija sopstvenim snagama, tehnologijom, znanjem i finansijama bila spremna za takav poduhvat.
- Ako bismo se upustili u taj posao, bili bismo osuđeni na uvoz tehnologije - kaže Čomor.
Drugi sagovornici „Blica“ smatraju da Srbija nema potrebe za nuklearkom, a ni kadrova za taj projekat.
- Naša zemlja ima dovoljno uglja za najmanje još tri decenije, ima veoma mnogo neiskorišćenog hidropotencijala i veoma mnogo neiskorišćenih obnovljivih izvora energije. Iz tih razloga Srbiji nije potrebna nuklearna elektrana još najmanje 50 godina, pa čak i pod pretpostavkom da nas čeka i godišnji privredni rast koji bi iznenadio i Riplija - kaže urednica energetskog sajta „Enerdžiobzerver“ Sijka Pistolova.
Prema njenim rečima, mi nemamo ni novca ni dovoljno kadrova za nuklearke.
- Za normalno upravljanje nuklearkom potrebna je ekipa od 300 do 400 ljudi, a za stvaranje takvog tima treba od 10 do 15 godina - kaže ona i dodaje da moratorijum na istraživanje i izgradnju nuklearki smanjio interesovanje mladih da se školuju za rad na ovim postrojenjima.

Korupcija
- Cena za reaktor se kretala do 800 MW, između 75 i 80 miliona dolara za lobiste u vladama tih zemalja. Poznato je da je Markos dobio 80 miliona dolara. Za gradnju elektrane u Krškom isplaćeno je 72 miliona dolara, i to u zagrebačkom hotelu „Esplanada“. Lista od 102 imena korumpiranih ljudi u bivšoj SFRJ, koji su lobirali za tu stvar, predata je bivšem saveznom sekretaru unutrašnjih poslova Čulafiću. Tako američki „Vestinghaus“ dobija poreske olakšice i, pri tom, ne bude kažnjen. To rade i sve ostale lobi grupe ne bi li zaposlile svoju nuklearnu industriju i dobile materijal za atomsko oružje - kaže Dejan Dimov.

Černobilj kao upozorenje
Najveća nuklearna katastrofa dogodila se u Černobilju kod Kijeva. Eksplodiralo grafitno jezgro u jednom od reaktora. Raspršena je radijacija iznad istočne Evrope, Skandinavije, a kasnije i zapadne Evrope. Do danas se ne zna tačan broj nastradalih.

Izvor: Blic

14.11.2007, PIROT
Izvor: PRESS
TESLINIM STOPAMA
Piroćanac Jovan Minić (44) napravio mikro-hidrocentralu na Staroj planini, kapaciteta 230.000 kilovat-sati godišnje


Dug period otplate... Jovan Minić  očekuje da će mu se uloženi novac vratiti tek za 15 do 20 godina



Bivši poštanski radnik Jovan Minić (44) iz Pirota napustio je siguran posao i izgradio mikro-hidrocentralu u svom rodnom selu Balta Berilovac, podno Babinog zuba na Staroj planini. Ideju mu je dao prijatelj koji je pre nekoliko godina sličan objekat napravio na Crnovrškoj reci.

Jovan je od oca nasledio mašinsku radionicu, u kojoj je, uz pomoć prijatelja Božidara Jovanovića, napravio turbinu za hidrocentralu.

- Problema oko izgradnje objekta nisam imao, ali mi je zato za pribavljanje dokumentacije trebalo više od tri godine. Tome je najviše doprinela dobro poznata činovnička neažurnost, kako na lokalnom, tako i na republičkom nivou.


Kilovati će poteći i iz stare vodenice

Jovan Minić planira da izgradi još jedan sličan objekat, i to u vodenici staroj 200 godina, koju je sagradio njegov čukundeda.
- Nastojaću da što više sačuvam autentični ambijent ove građevine. Osim što će u njoj na drevni način moći da se melju žito i kukuruz, vodenica će proizvoditi i struju, a predstavljaće i pravu turističku atrakciju - najavljuje Minić.


U Evropskoj uniji ovaj posao spada u veoma unosne, pre svega zbog činjenice da se električna energija proizvodi na ekološki način. Kod nas, nažalost, to nije slučaj jer država nije pokazala nikakvo interesovanje da pomogne ljudima koji žele da se upuste u ovaj posao - kaže Minić.

Prema njegovim rečima, za otplatu jedne ovakve investicije u Srbiji potrebno je između 15 i 20 godina.

- Dug period otplate i niska cena struje razlozi su što se za ovaj posao opredeljuje jako malo ljudi. Uprkos tome, postavio sam još jednu turbinu, koja je takođe napravljena u mojoj radionici, pomoću koje ću proizvodnju struje od 230.000 kilovat-sati godišnje povećati za oko 50 odsto.
=====================================================================
Zar nije bolje ovakvih nekoliko stotina ( a da nimalo ne prreterujem) no jedna NE?
neko po svaku cenu mora da uzme "dar" od amera i kompenzaciju za Kosovo A i B.

ovo je mnogo bolje od bilo kakve NE(mada ni ovo nije bezopasno po ekosistem)

samo da drzava to omoguci.

kazem, ima par ljudi, ambicioznih, koji se razumeju pa prave.
to ne znaci da drzava nma to gleda sa odobravanjem.
da je EPSov cilj da se u izgradnju krene, bilo bi ti potrebno 3 dana da sve sredis a ne 3 godine.
zamiosli jos da dojde investitor i kaze:
ja bih u ovom selu da uvedem moju struju preko hidroelektrane koju cu da izgradim.
ovi u EPS-u bi ga pogledali, okrenuli se i uz smeh otisli.

nasa drzava je nezainteresovana.
dovoljno ti je to sto u celom BG-u nema mesta gde mozes da kupis solarni kolektor malih dimenzija(ne za grejanje vode)

(ako ima, javite obavezno, ja to trazim vec duze vreme)

Nuklearke su hteli da nam uvale i pocetkom osamdesetih godina,odnosno odmah posle Titove smrti. Tada su politicari izmislili nestasice struje,bile velike restrikcije. . . . . . . . . . . . /vecina posetilaca ovog foruma tada nije bila rodjena/. A,sve da bi pridobili javno mnjenje za izgradnju nuklearke. Ako pogledamo da su danas na vlasti deca bas tih komunjara iz stambolicevog rezima sa pocetka osamdesetih /koja ja sad nazivam zutim komunjarama/,postaje jasno o cemu se radi i u ovoj danasnjoj prici o nuklearkama.
Samo treba jos napomenuti da je Hrvatska pre par godina najavila izgradnju nuklearke pored Vukovara na Dunavu. Centralu bi izgradili nemackim kapitalom i kompletna proizvodnja bi isla u izvoz ka EU. Ako tome dodam da Srbija deli Dunav sa Hrvatima,znaci mi treba da im za to damo dozvolu! Ali mi moramo da promenimo nase zakone i dozvoli izgradnje nuklearki na nasim prostorima da bi i oni mogli da izgrade svoju na nasim prostorima.

zaboravljas samo da su se ti roditelji svoje dece odrekli 100 puta.

poenta je da cemo biti okruzeni i da nista ne mozemo.
dakle, svi ce zaradjivati a mi ne, a bicemo u istoj opasnosti kao i da mi imamo 10 nuklearnih.

o tome se radi.

Опасност сигурно није иста...

А и није питање ко колико зарађује најбитније у животу...

da, to je kao fora iz nadrealista: "ova voda nije radioaktivna, ona je samo malo radioaktivna"!
daj f..., zar i ti?

Не, ја не мислим да је вода радиоактивна него се плашим несреће сличне Чернобиљу...

Ако се већ десила значи да је могућа...

То би била катастрофа а ми имамо још извора енергије које нисмо ни пробали...