Manjak struje na Balkanu postaje sve veći problem
Autor: E.B. | 26.11.2007 - 06:01

Balkanskim zemljama će nedostajati 15-20 odsto električne energije ako u narednih nekoliko godina ne izgrade nove elektrane - izjavio je Atanasios Karaćalios, direktor grčkog predstavništva kompanije EFT.

U intervjuu „Enerdži obzerveru“ Karaćalios je naglasio da je situacija sa manjkom struje na Balkanu postala alarmantna posle zatvaranja trećeg i četvrtog bloka bugarske nuklearne elektrane „Kozloduj“ krajem 2006. godine.
Do tada je Bugarska pokrivala 50 odsto manjaka struje u susednim zemljama, a sada može da zadovolji jedva 20 odsto njihovih potreba.
Grčka kao i većina zemalja na Balkanu, istakao je Karaćalios, zavisi od uvoza električne energije. Godišnje uvozi 10 odsto ukupne potrošnje, a EFT je najveći snabdevač, sa više od dva miliona megavat-časova energije, odnosno 51 odsto ukupnog uvoza te zemlje.
Prema njegovim rečima, energetska budućnost je u obnovljivim izvorima energije, ali mnogo više u većem korišćenju uglja.
- Era uglja još nije prošla, ali samo pod uslovom da se koristi u ekološki bezbednim termoelektranama. Takvu termoelektranu EFT upravo gradi u Stanarima kod Doboja, projekat je vredan preko 600 miliona evra, a obezbediće ovoj kompaniji da se sa sopstvenom proizvodnjom struje potvrdi kao siguran snabdevač.

www.blic.co.yu

A sto se nuklearnog otpada tice...
Moze da se lepo razdeli po glavi stanovnika pa svi po jednu kanticu u podrum

Moze i tako ali ja imam drugu ideju. Mozemo lepo da ga prospemo u Jadran! Mi se resimo otpada a hrvatima zeznemo turizam Dolazice im samo dvoglavi Cesi hehehe
Ionako nije  fer da neko zaradjuje rentirajuci pesak i  sunocbran jbg .

Cak ako moji predlozi budu odbijeni... ja sam ZA.
Treba nam atomska elektrana i to je fakat.

Moze i tako ali ja imam drugu ideju. Mozemo lepo da ga prospemo u Jadran! Mi se resimo otpada a hrvatima zeznemo turizam Smiley Dolazice im samo dvoglavi Cesi hehehe

heeeee zamislio sam ovu sliku i umirem od smijeha 

Pa era uglja svakako nije prosla, jer se svetske rezerve racunaju za narednih 300 godina.
Ali se cuva za prelazak na metanol, tehnologija masovne proizvodnje tecnog goriva, jedini koji moze da zadovolji sadasnju infrastrukturu da bi mogli da se koriste naftovodi. U americi se vec koristi uveliko M85, pomesan sa 15% nafte, zbog lakseg paljenja.
Sto se tice radijacije, cudi me da ljudi nemaju osnovno znanje. Duboko ukopavanje u olovnim sanducima je resenje, Otpad se vise ni ne izvozi. To su price ljudi koji ne poznaju materiju.
Takodje sagorevne celije, na vodonik su veoma rasprostranjene sada, ali nema dovoljno platine za elektrode.
Kao sto i vodonik se moze dobijati iskljucivo iz vode, koja je i ona manjkava.

Problem kod nas je sto dok se jajare dogovore da rasprodaju sto ima (nis) niko ne brine o alternativnim izvorima. Jednu jedinu istinu je rekao Djelic, a to je da bi Srbija mogla da bude evropska sila u energetici. ali tu treba jako strucni ljudi i ozboljni politicari. nemamo ni jedno ni drugo. Po sadsnjim kretanjima, zapad ce kupiti koncesije, pa cemo da placamo struju od naseg vetra i voziti kola na biogas od nasih govana.Ali ce taj biogas biti skup kao i nafta.
Problem je u toliko veci sto za par godina cena nafte ce biti bez komentara bar 3 evra po litru. racunajte kolika ce biti hrana?

Černobilj, 20 godina posle
Kijev -- Pre 20 godina dogodila se černobiljska katastrofa, najveća nuklearna katastrofa u istoriji.   Posledice i sada trpi više od 1,5 miliona ljudi koji žive u ozračenoj oblasti. Eksplozija u černobiljskom reaktoru u noći između 25. i 26. aprila 1986. emitovala je 400 puta više radijacije nego atomska bomba bačena na Hirošimu.
Do katastrofe je došlo usled grešaka rukovodilaca nuklearke koji su izvodili eksperiment s radioaktivnim izotopima. Nuklearni fizičar Vladimir Ajdačić kaže da je radijacija bila toliko jaka da je posle četiri nedelje stigla čak i do Amerike.


"Došlo je eksplozije jezgra. To nije bila atomska eksplozija, već čisto hemijska eksplozija, jezgro se praktično raspuklo, a ogromna količina radioaktivnih materija je suknula u atmosferu, više od kilometar u visinu, a vetar je počeo polako da to nosi na sve strane", objašnjava on.   U incidentu je kontaminirano 150.000 kvadratnih kilometara na području Ukrajine, Belorusije i Rusije, zračenju je bilo izloženo najmanje sedam miliona ljudi, od kojih je, prema podacima britanskih naučnika, umrlo ili će umreti između 30.000 i 60.000.
Vladimir Ajdačić kaže da Međunarodna atomska agencija i Ujedinjene nacije ne žele da priznaju da je toliko ljudi stradalo. "Međunarodna atomska agencija, koja je eksponat nuklearnog lobija i nuklearnih kompanija, pokušavala je na sve načine da smanji taj broj, a konačan broj, prema njima, je oko 4.000 stradalih", kaže Ajdačić.


Od bolesti disajnih organa, krvotoka i nervnog sistema obolelo je oko 70.000 ljudi u kontaminiranim zonama, a broj obolelih od raka štitne žlezde porastao je 10 puta od 1986 godine. Stručnjaci smatraju da je nivo radioaktivnog zagađenja toliko visok da će u toj zoni normalan život biti moguć tek za oko 500 godina.
Izvor: B92, kraj citata


Betonski sarkofag oko razrušenog četvrtog bloka centrale, ispod koga leži oko 180 tona radioaktivnog materijala izgrađen je sa procenom da će izdržati oko 30 godina. Stručnjaci, međutim, smatraju da je takva procena preterana.
Vlasti Ukrajine saopštile su da je novac za izgradnju novog "omotača" oko sarkofaga već sakupljen i da bi izgradnja mogla početi već ovog leta. Međunarodni černobiljski fond za izgradnju omotača prikupio je oko milijardu dolara od EU, Grupe 8 i same Ukrajine.
Izvor - Savez ekoloških nevladinih organizacija Srbije i Crne Gore "VOLVOX", kraj citata

Прво да нам изграде а после да шаљу инспекције да случајно не производимо нуклеарно наоружање!!!

bravo prijatelju'' prokuzio '' si to odlicno
hah evo vam ga necete nas vise zajebavati pa nismo mi Iran eee sta vi mislite !!!

Prosle godine pitanje na hrvatskom Milionasu: Kako se zove mesto gde su srbi tokom devedesetih pravili atomsku bombu? Vinca!!!
hahahahaha
To sa konsecijama je istina,vec sam rekao kao u Iraku,kad su shvatili da vise nije nista njihovo i okrenuli list dobili su bombe i okupaciju........................
Znate li da je glavni arhitekta grada Beograda Djordje Bobic 1982. bio u vrhu vlasti koja je proneverila pare za metro i uveo Bgd u 21 vek sa tramvajem,e taj i danas seledi svoje mladalacke snove i kroji nam nove tramvaje............ Tako je i sa energetikom,krajem sedamdesetih postojali planovi za buducnost,a onda dosli ovi sto su sad ponovo na vlasti i imali samo jedan cilj "kako napuniti dzepove".
Sto se tice Cernobila,ja mislim da je to delo spoljneg uticaja,kao kapisla za raspad SSSR,a ne greska. Od toga nije SSSR mogao da se oporavi i ostalo je istorija.

Za odlaganje nuklearnog otpada iz Vince treba izgraditi novu nuklearnu deponiju. Najproblematicnije je sto se ona gradi na samo 20 km od Beograda. I zato je trebalo izdvojiti 25 miliona evra. Zalivanje metalnih buradi sa nuklearnim otpadom u beton da bi bilo sigurno sledecih 1000 godina kako kazu strucnjaci i da ne bi bilo nus pojava radijacije iz njih.

Pitam se samo kome je pala na pamet "genijalna" ideja da se nuklearni otpad skladisti na 20 kilometara od centra Beograda??
koliki je taj strucnjak i koliko zna dfa misli vodeca garnitura bna drzavnom noivou koja je dala zeleno svetlo za tako nesto???

Veliko spremanje
u Vinči
I.MIĆEVIĆ - A.ŠERER, 26. novembar 2007

EKOLOZI i fizičari neprekidno ukrštaju koplja je li nuklearni otpad u našoj zemlji opasan po okolinu ili ne, čuva li se valjano, ili nismo sasvim bezbedni... Trajno odlagalište nemamo, a iako privremeno, radioaktivni otpad, u Institutu za nuklearne nauke "Vinča" čuva se već gotovo pola veka. Najviše je domaćeg, vinčanskog radioaktivnog materijala, ali tu su smešteni i industrijski i medicinski opasni ostaci iz čitave zemlje.
U "Vinči" je uveliko počela realizacija program VIND, kojim je predviđeno da sav opasni materijal bude smešten u još bolje i bezbednije uslove. Ovaj program predviđa dekomisiju - rastavljanje, dekontaminaciju i čuvanje velikog vinčanskog nuklearnog reaktora koji ne radi još od osamdesetih godina. Upravo bezbedno smeštanje delova reaktora najveći je posao kojim se trenutno bave u "Vinči".
- Materijal je bezbedno smešten u dva hangara. Ali oba ova objekta su popunjena, pa je nedavno započela i gradnja trećeg - objašnjava dr Ilija Plećaš, iz Laboratorije za Zaštitu od zračenja Instituta "Vinča". - Zadatak VIND-a jeste da poboljša čuvanje radioaktivnog materijala. Predstoji prepakivanje i smeštanje u Hangar 3 koji se gradi, kao i njegova prerada.


Čekanje
REŠENjE na duže staze za svaku, pa i našu zemlju je trajno odlagalište za ove opasne materijale. Ona se zidaju ispod zemlje, a burad sa radioaktivnim materijalom, zalivena u beton ili staklo, bezbedna su ovde vekovima.
- Otpad će ostati u Vinči sve dok se ne odredi lokacija za trajno odlagalište negde u Srbiji - smatra dr Plećaš. - Ono nam je preko potrebno. Jer, ovako se radioaktivni otpad gomila 14 kilometara od Beograda. O trajnom skladištu treba da odluči Vlada Srbije. I novac je prepreka za izgradnju.
Stručnjaci kažu kako nam je u zemlji čije su granice sve uže teško naći lokaciju dovoljno udaljenu od naseljenog mesta. Niko ne želi otpad pod svojim prozorom.
Doktor Plećaš kaže kako je većina zemalja u okruženju bar započela gradnju trajnog odlagališta. Ovaj posao još nisu završile Bugarska i Mađarska. Odličan primer je, kaže, Slovačka, koja za šest nuklearnih elektrana ima trajni smeštaj za otpad. Slične objekte zidale su Francuska, Španija, Rusija...
Koliko nam manjka nuklearnih fizičara, još više nam nedostaje novca za brigu o opasnom otpadu. Čuvamo nisko i srednje radioaktivni otpad, ali imamo i neiskorišćeno gorivo koje čeka da bude izvezeno. Da bismo Rusiji, od koje smo ga i uvezli, vratili nuklearno gorivo moramo da potrošimo 30 miliona dolara. Od toga, čak 19 miliona cena je čuvanja goriva, a ostatak će biti potrošen na transport. Najopasniji deo ovog posla je prepakivanje. Kada je prvi kontingent goriva krenuo put Rusije, 2002. godine, pola zemlje bilo je blokirano. I najmanja nepravilnost u prevozu dovela bi do ekološke katastrofe.

Transport
NA transport ka ruskom podzemnom skladištu na Uralu čeka 8.000 gorivnih elemenata. Njihovo prebacivanje počeće naredne godine. Čitav posao oko slanja goriva, dekomisije reaktora i bezbednog skladištenja otpada podržava Međunarodna agencija za nuklearnu energiju iz Beča. Kako bi se gorivo izvezlo što pre, pomaže i američki nevladin sektor. Jer, Vinča i gorivo koje se u njoj još čuva, prema tvrdnjama pojedinih stručnjaka, mogli bi da budu zanimljivi teroristima.
U ovom institutu čuva se sve za šta se proceni da ima povišen nivo radioaktivnosti. Tako se u jednom od hangara i dalje skladište zalihe mleka u prahu, koje su zaplanjeno pre nekoliko godina, jer je utvrđen povišen stepen radioaktivnosti.
A, celokupni otpad koji se čuva u "Vinči" domaćeg je porekla(gorivo nije otpad). Nema tu ni ostataka iz bivših republika, kaže dr Plećaš. Uvoz radioaktivnog materijala strogo je zabranjen. I ono što proizvedemo moramo sami da skladištimo. Prema međunarodnim propisima, samo gorivo, istrošeno i neiskorišćeno, ne samo da možemo, nego moramo da vratimo zemlji iz koje smo ga uvezli. Proizvođači nuklearnog goriva dužni su da ga skladište.


SKLADIŠTA ZA IZDAVANjE
STRAH da će se sav nuklearni otpad iz Evrope useliti u Srbiju, delile su i ostale zemlje u tranziciji, smatrajući da je uvoz ovakvog otpada uslov priključenja Evropskoj uniji. Ipak, sa najvećom količinom nulklearnog otpada se trguje, i to u najrazvijenijim državama sveta. Tako su Amerikanci isplanirali skladište kapaciteta od sto hiljada tona u Nevadi. U Rusiji se intenzivno govori o mogućnosti uvoza nuklearnog otpada, na čemu bi ova zemlja mogla da zaradi oko 20 milijardi dolara.


RIZIČNO PREPAKIVANjE
U HANGARIMA u "Vinči" nalazi se osam hiljada buradi od po dvesta litara nisko i srednje radioaktivnog otpada skidanog sa radioaktivnih gromobrana, medicinskih aparata, industrijskih postrojenja... Ove supstance ostaju radioaktivne i po nekoliko stotina godina. Prema tvrdnji zaposlenih u Vinči, i ovako privremeno upakovane, ne ugrožavaju stanovništvo čak ni u slučaju požara ili zemljotresa, ali je problem u tome što ova burad imaju ograničeno trajanje, a njihovo prepakivanje je prilično rizično.


EPRUVETE SEJU OTROV

Srbija nema spalionice za odlaganje medicinskog otpada, niti postrojenja za njegovo pravilno skladištenje, a samo Klinički centar Srbije mesečno proizvede oko 150 tona, od čega sa infektivnog odeljenja potiče oko 127 tona.
Iako ne postoje precizni podaci, u najnovijem "Pregledu stanja životne sredine u Srbiji", koji je objavila Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu, procenjuje se da je godišnja količina opasnog industrijskog i medicinskog otpada 460.000 tona. Zabeleženo je i da nema fabrika za spaljivanje otpada, niti se on koristi kao alternativno gorivo. U istom izveštaju je zabeleženo da je, prema nacionalnoj strategiji zaštite životne sredine, godišnja šteta od neodgovarajućeg manipulisanja otpadom između 98 i 276 miliona evra (između 0,4 i 1,1 odsto bruto nacionalnog proizvoda).
- Klinike su najveći „proizvođači“ različitih vrsta medicinskog otpada, i u njima se najviše stvara infektivni, potencijalno infektivni, patoanatomski i radiološki otpad - kaže Radmila Šerović, šef odseka za upravljanje medicinskim, biološkim i ostalim vrstama otpada u Ministarstvu zaštite životne sredine. - Zbog nepostojanja postrojenja za tretman hemijskog i farmaceutskog otpada, kao i deponija, ove opasne vrste otpada se izvoze na odlaganje u zemlje EU, preko ovlašćenih preduzeća, uz dozvolu Ministarstva ekologije.
Da li naše zdravstvene ustanove pravilno upravljaju medicinskim otpadom ili građani, možda, imaju razloga za oprez?
- Dok se ne izgradi potrebna infrastruktura za tretman opasnog otpada, propisano zapakovan i obeležen materijal odlaže se na jasno označeno mesto namenjeno odlaganju opasnog otpada unutar samih medicinskih ustanova koje su ga proizvele - pojašnjava Radmila Šerović.
Naša sagovornica najavljuje da će najkasnije do 31. marta iduće godine Republičkoj agenciji za zaštitu životne sredine bolnice morati da prijave koliko su tačno otpada napravile u prethodnoj godini.