Ponekad krije superiornog coveka, cesce nezrelog. Misli se na ljude koji su usamljeni u sebe kad su i u drustvu, a ne silom prilika izolovani od drustva. Psiholozi ukazuju na lose detinjstvo, lose roditelje i traume koje su doticni doziveli zbog cega im se psiha povukla (da bi se odbranila), tesko im je uspostaviti kontakt sa okolinom ne zato sto ne zele nego zato sto su apaticni. Neki kasnije postaju samotnjaci, ali su bez psihickih problema za razliku od prvih i mogu da se uklope gde god zele samo ako zele. Zanimaju me vasi komentari o ovoj temi kao i da li mozda poznajete ili vidjate neke takve ljude.

Данас бити усамљен = абнормално ненормалан.

no comment

BAs sam skoro citao tekst de je usamljenost bolest broj 1 modernog doba i to uglavnom u tkzv razvijenom zapadu. Brojevi koji ukazuju na usamljenost kao izvor depresije, samoubistava kod tinejdzera, neozenjenih i neudatih ljudi su zaista neverovatni. Problem se nece smanjivati u buducnosti vec ce postojati jos izrazeniji.

Tesko je pohvatati sve uzroke - ja krivim moderno zapadno drustvo koje je takozvanu "privatnost" izdigla na pijedastal i stiti je svim mogucim zakonima i pravilima. Sa jedne strane to je dobro ali sa druge strane to razvija drustvo koje se bazira na veoma bolesnim reperima gde su ljudi uplaseni komunikacije sa drugim ljudima jer su tako istrnirani od malena. Tesko je videti (bar ovde gde ja zivim) decu koja se igraju na ulici. Previse su cuvani od roditelja koji se uvek plase od pedofila, narkomana, babaroga ili ne znam ni ja koga. Deca su izolovana sa vrlo malo komunikacije sa vrshnjacima ali i sa roditeljima koji rade do kasno. Pretvaraju se u asocijalna bica nesposobna za normalnu socijalizaciju. Ono sto je zanimljivo i alarmantno da novi trendovi u managementu velikih korporacija zele da zaposljavaju vishe asocijalnih "freakova" jer je njihova produktivnost i do 30% veca nego normalno psihicki razvijenih ljudskih osoba. Freakovi ne komuniciraju nisakim tokom posla, nemaju nikakvih obaveza kod kuce jer retko imaju porodicu ili prijatelje, mogu da rade duze nego bilo ko drugi. Chovek se time pretvara u mashinu - robota - zombija - koji radi-spava-jede i dise ali ustvari nije ziv.

Individualizam je nesto sto je strasno korisno jer razvija ljudiski ego i njegovu sposobnost razvijanja svesti o sebi i svetu oko sebe. Ali ako se desava van drustva onda postaje virus koji unistava chovekov ego u negativnom smislu jer chovek bez kontakta sa drugima gubi repere svog licnog razvoja a bez repera, stagnira i propada emotivno i psihicki.

kad si blizu groblja mozes da se osecas tako...

Zanimljivo.
Pitanje je da li su ti ljudi zaista "freakovi" ili mozda tako najbolje funkcionisu, usamljeni. Mozda bi bili "ok" u pravom drustvu za njih.

Svejedno su asocijalne osobe ..

@Luke

Za mene licno nisu freakovi i znam ne jednog coveka sa tim karakteristikama. Problem je sto se oni osecaju uplasenim i nesigurnim u bilo kakvom drustvu. I ja sam prvo mislio da je problem u extroventnim ljudima koji pokusavaju da glume drugu krajnost - da budu "super cool" i da pricaju sa svima i da uvek dominiraju u drustvu. Takvi likovi su takodje emotivni "freakovi" jer glume socijalnost ali su ustvari vishe usamljeni nego cutljivci. Ususkani su u svoj ego-manijacki trip tipa " ja sam najlepsi najpametniji i imam nabolju ribu" ali su u sustini kao licnosti prazni ko suplje bure. takvi likovi obicno maltretiraju i kinje cutljivce jer kroz to dobijaju na vrednosti u socijalnom okruzenju - postaju veliki i mocni (naravno samo u njihovim ocima i ocima ljudi kao sto su oni). Medjutim nije u njima problem - cutljivci jednostavno ne zele druge ljude oko sebe ili su uplaeni od eventualnih osuda njihovog ponasanja koji drugi ljudi upucuju ka njima. Oni zele drustvo ali su uplaseni od drustva i to ih cini jos vecim "freakovima" jer drugi ljudi osecaju strah i grade odbojnost prema takvim ljudima. Ako ih drustvo postepeno prihvata i daje im dovoljno prostora i vremena da se razviju kao individue u drustvu, to moze da im pomogne da se izdvoje iz usamljenosti. Najveci problem je da oni shvate i vide dobru stranu usamljenosti i da je iskoriste na najbolji nacin i da steknu samopouzdanje i veru u sebe. 


Stvar funkcionisanja u usamljenosti je isto veoma zanimljiva. Pricao sam jednom prilikom o tome ovde na bureku. Strasno je vazno za svakog coveka da provede jedan deo svog zivota sam sa sobom. Ne mora da bude pustinja - dovoljno je da zivi sam. To je veoma bitno za proces samo-upoznavanja i emotivnog odrastanja. Medjutim preko odredjene granice samoca postaje linija manjeg otpora. Sve je strasno jednostavno kada ne zavisis od nikoga i niko ne zavisi od tebe. Ali tada zivot pocinje da stagnira i da se gasi. Postaje automatska radnja bez promene i dinamike. Dinamika nastaje usled interakcije sa ljudima. Znaci biti sam do mere kada se oseti komfor - a onda pokusati vratiti se u socijalne krugove i traziti izazove u emotivnoj komunikaciji sa drugim ljudima. 

Jako glup komentar s obzirom na tvoje godine.

@Luke Jackson
Po mojoj proceni ima 3 vrste usamljenosti:
1. Covek ne zeli da bude sam, ali je usamljen iz razloga sto se ne oseca sigurno u ljudskom drustvu, pa ga i izbegava.
2. Ima ljudi koji se jednostavno osecau dobro kad su sami i otudjeni, za njih vazi epitet da su cudni. Za mene to je blag oblik autizma (uzmi npr. Ivana iz Velikog Brata).
3. Covek koji je boem Oseca se izuzetno dobro u svojoj kozi. Dosta vremena provodi sam, ne drzi ga mesto a ni drustvo. Ali gde god dodje ima sposobnost da se uklopi jer zraci pozitivnom energijom.

Мислим да се свако понекад осети усамљеним.