Uvek su nekako smene generacije i pocinjale od Vimbldona i US opena.
Velike Cetvorke nema vec neko vreme, to je danas, s Nadalovim porazom i onim zavrsnim, tragicnim greskama na mrezi i "Zakonom ozvaniceno".
Djokovic i Mari samo. Maximum 18 meseci, and it's gone, to je to.
Obojica posle toga mogu da uzmu jos po par slemova, tu i tamo (ko Agasi Garos), ali ovo je sad zadnje od kontinuiteta cak i za njih dvojicu - do AUS OPENA 2018, mozda Rolan Garos jos te godine, ali maksimalno do tada.
Nakon toga, kao u zenskom tenisu, jedna decenija novih momaka rodjenih od 91 do 95, 96 - ukrug. Malo jedan, malo drugi, treci … njih 5-6.
A i vreme je za nas sto pratimo tenis od 1980-te, od Borga i Mekinroa - da radimo nesto pametnije sa svojim zivotom. Hvala Djokovicu za sve, bez njega bi zaista sva ta nasa, posmatracka ljubav ka ovom lepom sportu bila apsolutno uzaludna i iscezla bez traga i glasa, kao 'suze na kisi'. Ovako, dao nam je (i daje!) bar neki smisao, ako ga vec nismo sami nasli niti proziveli. Hvala jos jednom, majstore.
(Dejan, 5. septembar 2016 01:57)