Đuro Pucar Stari

Đuro Pucar - Stari (1899-1979), društveno-politički radnik FNRJ i NR BiH i narodni heroj Jugoslavije.

Rođen je 13. decembra 1899. godine u selu Ćesići, kod Bosanskog Grahova. Potiče iz siromašne seljačke porodice. Posle završene osnovne škole učio je kovački zanat u Baranji i u Pečuju, u Mađarskoj. Za vreme učenja zanata počeo je da se druži sa radnicima i stupio je u vezu s radničkim pokretom.

Član SKOJ-a postao je 1920, a KPJ 1922. godine. Naročito je bio aktivan u sindikalnim radničkim organizacijama, u kojima je dugo vremena bio sindikalni funkcioner.

Godine 1929. je zbog komunističko-revolucionarne delatnosti od Suda za zaštitu države osuđen na osam godina zatvora. Pošto je na robiji nastavio s partijskim radom među osuđenicima, osuđen je na još dve godine zatvora. Tako da je u zatvorima u Lepoglavi i Sremskoj Mitrovici proveo ukupno deset godina.

Posle izlaska iz zatvora, 1939. godine, Đuro je, po nalogu Partije, ilegalno živeo u Sarajevu i radio u Pokrajinskom komitetu KPJ za Bosnu i Hercegovinu. Policija ga je, ubrzo uhapsila i proterala u rodno mesto. Ali, Đuro se ponovo vretio u Sarajevo i nastavio da živi ilegalno.

Kao delegat partijske organizacije Bosne i Hercegovine, učestvovao je na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ u Zagrebu, oktobra 1940. godine. Zada je izabran za člana Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije.

Vrativši se sa partijske konferencije u Sarajevu, Đuro je sve do početka rata radio na omasovljenju i jačanju partijskih organizacija, kao i na sprovođenju nove politike unutar KPJ.

Jedan je od glavnih organizatora narodnog ustanka u Bosni i Hercegovini. Kada je, 4. jula 1941. godine, CK KPJ, doneo oluku o podizanju ustanka, Đuro je, po nalogu PK KPJ za BiH, otišao u Banjaluku. Tamo je najpre u Oblasnom konitetu KPJ izvršio pripreme za ustanak u Bosanskoj Krajini, a odmah zatim, kada su počele prve organizovane akcije na terenu, otišao iz Banjaluke u partizane, gde je ostao do kraja rata, rukovodeći oružanom borbom naroda Bosanske krajine.

Kao sekretar Oblasnog komiteta KPJ za Bos. krajinu, neprestano je obilazio partijske organizacije i okupljao narod za borbu. Učestvovao je na partijskim savetovanjima na Šehitlucima, kod Banjaluke i na Orlovicama, kod Prijedora.

Tokom čitavog rata Đuro Pucar je bio jedna od najistaknutijih ličnosti u Bos. krajini. organizovao je veliki broj političkih i vojnih savetovanja, stvarao organe narodnooslobodilačke vlasti i učestvovao u mnogim borbama s neprijateljem, tokom ozanzive na Kozaru i na Grmeču.

Bio je član Glavnog štaba NOV i PO Bosne i Hercegovine, potpredsednik ZAVNOBiH-a i član Predsedništva AVNOJ-a.
 
Đuro Pucar, Moša Pijade, Josip Broz Tito, Cana Babović i Edvard Kardelj

Posle oclobođenja, Đuro je, obavljao visoke državne i partijske funkcije u Bosni i Hercegovini:
bio je mnistar bez porfelja u prvoj Vladi BiH,
predsednik Prezidijuma Narodne skupštine NR BiH i potpredsednik Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ od novembra 1946. do septembra 1948. godine,
predsednik Vlade NR BiH i sekretar Centralnog komiteta Komunistčke partije BiH od septembra 1948. do decembra 1953. godine i
predsednik Skupštine NR BiH od decembara 1953. do juna 1963. godine.

Bio je član Izvršnog komiteta Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije i sekretar Izvršnog komiteta Saveza komunista BiH. Član predsedništva Saveznog odbora SSRN Jugoslavije i predsednik Glavnog odbora SSRN BiH.

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i mnogih jugoslovenskih odlikovanja. Ordenom narodnog heroja odlikovan je 11. marta 1953. godine.

Izvor: Wikipedia