Zaposleni u Urgentnom centru suočeni s rizikom
Pacijenti s bombom u džepu

Ekipa lekara istrčava iz kola Hitne pomoći. Unosi u Urgentni centar pacijenta čije se stanje pogoršava iz minuta u minut. Nakon što je bomba eksplodirala u njegovoj ruci tokom mafijaškog obračuna, život mu visi o koncu.

Uključuju ga na aparat za reanimaciju. U tom momentu iz njegovog džepa ispada još jedna bomba sa osiguračem izvađenim dopola. Haos i panika.

Ovaj dan u Urgentnom centru dobro pamte. Ali, to je samo jedna od bezbroj teških situacija sa kojima se suočava 1.200 zaposlenih u ovoj ustanovi. Tada se, srećom, sve dobro završilo. Zahvaljujući prisebnosti jednog od lekara, pacijenti i zaposleni hitno su evakuisani i pozvana je policija. Međutim, sve je moglo da se završi i tragično, sa fatalnim posledicama.

- Urgentno zbrinjavamo pacijente koji nam stižu sa različitih strana. Ne znamo ko nam dolazi tog trenutka, a moramo odmah ukazati pomoć, koja je nekada i borba za život. Tu smo izloženi velikom riziku. Nešto od onoga što nam se događalo pre 15 godina, nažalost, prati nas još uvek. Raznorazni oblici kriminogenog ponašanja i ljudi iz te sfere života su, takođe, naši pacijenti. Iz tog razloga životi naših radnika su nekada u opasnosti - priča za „Blic“ prof. dr Brana Stefanović, direktor Urgentnog centra.

Pre mesec dana u Urgentnom centru ponovila se slična situacija. Obračun bandi, koji je počeo negde na periferiji Beograda, nastavljen je u Urgentnom centru. Lekari su ranjene prevezli do Centra, ali su ih oni koji nisu bili povređeni pratili. Kada su stigli do Urgentnog, počeli su da razbijaju sve što im je palo šaka. Demolirali su ulaz u prijemno odeljenju, potom stacionar, a na kraju su pokušali da uđu i u operacioni blok.

- Imamo službu obezbeđenja, ali to nisu ljudi sa prevelikim ovlašćenjima. U takvim momentima, oni nas ne mogu zaštititi - kaže direktor.

I tada je odreagovala policija, ali dok oni nisu došli, određeni broj zdravstenih radnika i pacijenata bio je u priličnoj opasnosti.

- Susrećemo se sa agresivnim, nelečenim psihijatriskim bolesnicima, narkomanima - ali ono što nas najviše pogađa je to što se ne osećamo dovoljno zaštićeno u esnafskom smislu. Objektivno, rad u ovakvoj ustanovi je mnogo specifičniji i stresniji nego u nekim drugim, mirnijim ustanovama - ističe dr Stefanović.

U toku jednog dana u Urgentnom centru pregleda se 700 pacijenata u različitim ambulantama. Uradi se 250 pregleda na ultrazvuku, 100 pregleda na skeneru i oko 5.000 pojedinačnih laboratoriskih analiza. Godišnje se uradi između pet i sedam hiljada operativnih zahvata.

- Prevazišli smo kapacitete. Kuća je zamišljena da bude Centar za grad. Međutim, davno smo prerasli okvire grada. Primamo pacijente iz cele zemlje - ističe dr Stefanović.

Osim sa problemom bezbednosti, lekari se suočavaju i sa nizom sistemskih problema, kao što je organizacija urgentne službe.

- Počeli smo razgovore sa odgovarajućim institucijama pokušavajući da smanjimo broj pacijenata, koji ne treba da budu zbrinuti u Urgentnom centru nužno. Često nam dolaze ljudi koji mogu da se zbrinu i u domu zdravlja. Primera radi, povredi se neko na Bežanijskoj kosi. On ne odlazi u KBC „Bežanijska kosa“ ili u Zemun, nego sve to prođe i dođe pravo na Urgentni centar. Tražimo da se izvrši celishodnija raspodela urgentnih pacijenata. Ne bežimo mi od posla, ali ovde treba prevashodno da se zbrinjavaju najteži slučajevi. Ostali nas zagušuju, tako da ni kadrovski ni prostorno ne možemo da se usredsredimo na najteže bolesnike - precizira dr Stefanović.

Sonja Todorović

    Visoka stopa smrtnosti

    Od ukupnog broja umrlih u Urgentnom centru, u prvih 24 sata umre 16 odsto pacijenata. To su oni kojima nije moglo da se pomogne. U prvih 48 sati umre blizu 50 odsto. To su pacijenti sa najtežim povredama ili sa najtežim komplikacijama. Zbog toga ova kuća ima veću smrtnost nego druge ustanove. Ali, tu ima i terminalnih malignih stanja, koja su operisana u drugim ustanovama, zapuštenih socijalnih slučajeva, alkoholičara i nelečenih hroničnih bolesnika u dubokoj starosti... Takve pacijente niko ne želi da prihvati, a mi ne možemo da ih vratimo tamo odakle su došli, objašnjava dr Stefanović.


Izvor: Blic