Deki44 -mislim da nisam shvatio sta zelis da mi kazes ?Bojis se )?

Slobodno porazgovaraj malo sa nama nece niko da te pojede

Једноставно знам.

ajde!.....sreca=nedostatak straha?

Jao... jao.. znam odgovor na ovo...
Matrix mixovan sa teorijom "mi smo samo san koji sanja bog"... ne mogu da se setim imena tog filosofa... 

@Downloader

I dalje mi nisi odgovorio na pitanje mada si vec stigao da me oblepis nalepnicama sopstvenih mentalnih projekcija. Ajd da preformulisem - pitao sam kako znas (akcenat na ovo "znas") da ti ne spavas - ili da budem dramaticniji - kako znas da si ziv?

Da li ides onom Dekartovom - mislim dakle postojim? Ako je misao sustina tvog postojanja to znaci da ce sa tvojom fizickom smrcu umreti i tvoja sustina jer sa tvojim telom umire i misaoni proces. Sto znaci da je po tome - covek temporalno bice. Znaci rodimo se umremo - a pre i posle toga nema nicega. Samim tim to znaci da je tvoja smrt samo pitanje vremena - danas sutra ili kroz 70 godina - na kraju smrt kao neminovnost postaje tvoja jedina realnost - jer ako verujes da je misao tvoja sustina to je isto kao da verujes da je smrt tvoja sustina. Ipak i sam ces priznati da ima neceg mnogo dublljeg u nama nego haoticne buka misaonog procesa koji iscrpljuje i poslednju trunku snage iz nas. To nesto duboko u tebi sto te tera da dolazis na ovaj forum i uopste razmisljas o ovakvim temama je ta ista snaga i svesnost koja postoji mnogo dublje ispod yvojim misli koje dolaze i prolaze. Svaki put kada pocnes da razmisljas stani i za trenutak se zapitaj "ko sad razmislja" - primetices dualnost sopstvenog bica - postaces svestan misaonog procesa ali isto tako i tisine u tebi koja je svesna misaonog procesa. E tada se zapitaj sta je zivo od ta dva - misao koja ce nestati sledeceg sekunda ili tisina koja obitava vecno u tebi.

  Ovom starom pričom nadovezaću se na jako dobar gornji post.Dakle,evo:

 Jedan učitelj veštine gadjanja lukom i strelom bio je poznat i kao učitelj života.
 Jednoga dana njegov najbolji učenik učestvovao je na takmičenju i tri puta za redom pogodio u centar mete.Svi su oduševljeno aplaudirali i komplimenti su pljuštali sa svih strana,kako za učenika tako i za učitelja.
 Medjutim,učitelj kao da nije bio polaskan time.
 Kada ga je kasnije učenik pitao šta je razlog njegovog takvog stava,učitelj je odgovorio:"
 Moraćeš da naučiš da cilj nije centar mete."
 "Šta je onda cilj?"zbunjeno je upitao učenik.Ali učitelj nije odgovorio.To je bilo nešto što je mladić trebalo sam da otkrije jer nije moglo da se izrazi rečima.


    Jednog dana otkrio je da ono u šta je trebalo da cilja nije rezultat,već samo stav-poenta nije u pogadjanju centra mete već u oslobadjanju od samog sebe.

decky999 ,

Bravo, lepo pitanje i posto vidim da razgovaram sa nekim ko mozda i dize veci teret od mene.Hajde da naucim nesto i od tebe.Probacu da odgovorim na ovo tesko pitanje.

Svaki put kada pocnes da razmisljas stani i za trenutak se zapitaj "ko sad razmislja" - primetices dualnost sopstvenog bica - postaces svestan misaonog procesa ali isto tako i tisine u tebi koja je svesna misaonog procesa. E tada se zapitaj sta je zivo od ta dva - misao koja ce nestati sledeceg sekunda ili tisina koja obitava vecno u tebi.

E moj Decky mislis da se nisam bavio ovim stvarima i da nisam proucavao sebe ....Ne dualnost ,:)))))Ne bih se tu slozio sa tobom ,meni se vise dopada rec beskonacno.Tvoj razum nije nista drugo nego  radijus tog kruga kojeg drzis kao slicicu na profilu.Zapravo on je ljuska atoma koji ima beskonacno ljuski.Kada razgovaras sa sobom"Razgovaras sa bezbroj ja u sebi a ne sa drugim ja.J E D N A je istina da ima beskonacno istina.POdji od toga :)Ali ne mozes da kazes dve su istine da ima beskonacno istina )Razumes ?:)Tako ja spadam u filozofe koji ne veruju u broj dva.Cudna je ta matematika ako je volis pogledaj spot koji sam napravio...

Pozdrav...Spominje se na pocetku broj 2 i broj 4.Takodje volim krugove i matematicke konstante prosto obozavam.)
http://www.youtube.com/watch?v=dbyzAlumcKo

Lepo lepo - veoma lepo si to primetio. Dualnost se pretvara u beskonacno ali samo ako duze posmatras svoje misli i shvatis kako ima beskonacno mnogo "ja" koje stoje iza tvojih misli. Ali koji je od njih pravi - ne mogu svi biti istina jer su veoma cesto kontradiktorni u sopstvenim konstatacijama i zahtevima. Ako se jos detaljnije pocnes baviti sopstvenim umom i eliminises po jednog "ja" svaki put kada dodje u sukob sa nekim drugim "ja" shvatices da su svi oni samo iluzija i mentalna projekcija. Ili da iskoristim parabolu iz tax-texove price - svaki od njih je meta koja ce nastati i nestati svaki put kada pogledas u njen centar. Shvatices ubrzo da ni jedna od tih "istina" nije Istina. Ono sto ostaje iza svih njih je drugi deo dualnosti (prividne) - tisina - onaj ko u tebi posmatra sve ovo gore nabrojano.

Ta tisina je sustina svakog od nas i jedina istina koju ikada treba da upoznamo. Ona lezi iza uma jer um njom ne upravlja - um iz nje nastaje i obavlja kreativnu funkciju koja mu je namenjena. Um koji postoji zbog uma je destruktivna sila - um koji dolazi iz tisine i u nju se vraca je kreativna sila.

Da idem dalje - mi svi smo deo te tisine i sama ta tisina - izvan nje nista ne postoji a sve sto postoji nastaje iz nje. Svako od nas moze da je upozna jer je ona deo nas - nema je nigde van nas. Nema je u religijskim i spiritualnim knjigama, u pisanjem na internet diskusijama kao sto je nema niti u ovom mom postu. Ali kad je nadjes u sebi videces je u svakom coveku oko tebe i videces da smo svi Jedno - bez granica i podela.

Nije bio samo jedan tog misljenja. Ima i misljenja da smo video igra, pa do ozbilnijih, da se sam tvorac rasplinuo, jer koliko god mu je znanje, opet moze nauciti nesto novo. A sada koliko je i to ozbiljnije,... 

 Problem je što niko nije siguran šta je bez svojih granica,sukoba,nesloge...Kao da je potrebno identifikovati se,biti i postojati kroz sve to...
Samo onaj koji je prosvetljen(spoznao sebe),zna koliko je težak taj put.Put užasnog straha od gubitka razuma ako se krene putem kojim retko ko ide.
Putem istine.