Volim svoju zenu ali ona je katastrofalna,histericna,nerazumna,mrzi svu moju rodbinu,ali ja je ipak volim,zato sam i otisao od kuce pre tri godine i izmislio da radim u drugom gradu,dolazim samo vikendom da vidim svoje dvoje dece u koje ulazem sve,sve sam im ostavio i sve racune placam,zivim kod druge zene koja me pomalo razume a pomalo ne,bezim od sebe vec godinama..........STA DA RADIM???????

Ljudi,moja nenormalna žena je psihopata,zagorčava mi život. ja je volim. kao znak te ljubavi,ja je varam. jer me,logično ,druga bolje razumije. kao dokaz da sam dobar,bolji od nje-napisao sam da plaćam sve redovno i da vidjam djecu. treba mi da mi kažete da sam u pravu 


ne izigravaj mučenika,razvedi se ako vam je tako loše,šta kukaš bezveze

Posto ovde ne sme da se psuje : J@#$  ti ja i #$%^ i $%% i sve po #$&&% 100 puta #$%^%##^&&

neglumim mucenika molim vas,shvatite me pazljivo,odvesce mi decu u uslove koji su haoticni,ako se razvedem moja deca odu u staru trosnu kucu,bez kanalizacije,u moju kucu dovedem tudju decu,njima pruzam sve a moja deca gladuju........pa ubio bih se!!!!

ne lupaj gluposti,da je legalno napravio bi i harem i množio se k'o zec,boli tebe uvo za njih 

Histericna zena....kako mi to je to cool.
Pogotovo sto sam saznala iz serije, da je histerija izvucena rec iz latinske koja znaci materica....zamisli taj vrhunac bezobranstine muske mamu im jebem 

pa nemogu sa njom kada je 23 sata opterecena da ce se razboleti od necega a 1 sat je boli uvo za sve,decu tere u p.m.,deca su povucena i strasno pate zbog toga,narocito sin...........mom ocu nece da kaze niti dobar dan a on je drzi ko na dlanu,majku nemam.........radim od jutra do sutra da deci priustim sve ..........kako nerazumete?!

E pa druze trebalo bi malo da je dresiras! Postoje mnoge metode

Da se ako ti se ne zivi sa njom razvedes ko covek. Deca ce uvek biti tu i mozes ih uzeti pod podeljeneo starateljstvo i brinuti se o njima pa makar i vikendom a mnogo je gore da deca zive u takvom okruzenju gde se vi konstantno svadjate. Ako neces, onda ostani i prihvati da si se zapatio.

Neke stvari si ipak trebao da gledas na vreme a ne sada kada su dosla i deca...

ja je ovakvu trpim 15 godina,u braku smo 18 godina,sve se nadam bice bolje a kada sam pre tri godine imao infarkt saznao sam da bi sledeci bio koban,poticem iz postene i normalne porodice i veruje u brak kao lepu stvar ali mi je zivot to sve okrenuo,gledao sam od mog oca i pokojne majke kako zive i mene podizu i tako lepo shvatao brak........sada nemogu da se ubijem sto sam pogresio ali mi jedino zao dece,ona nisu kriva,zivot bi dao za njih,pokusavam da ih izvedem i podignem da netrpe a meni kako bude..........kada vidim da su se ozenili i udali tada mogu i da umrem.....nista mi netrebe i u sve sam razocaran........ponekad se pitam da li meni treba strucna pomoc lekara,da li gresim u necemu..........