Проблем је што ни тај "избор" што се тиче превоза (из приградских насеља ка градским) није баш сјајан, тако да су практично ограничени или на Ласту, или на неког приватника, који више дере са ценама.
Слажем се, не мораш да купиш ауто од 2 хиљаде кубика, већ и од 1200, али то опет не значи да ћеш јефтиније проћи него да се возиш аутобусом (с тим што имаш комфор аутомобила). Људи гледају оно што им је најјефтиније (велика већина). Опет кажем, главни проблем је што им је избор ограничен. Јер и Ласта, која им је до сада била најјефтинији вид превоза, подиже цену својих услуга.

А што се тиче цена (тј. формирања цена уопште), пример који си навео за хамбургерију, и цену хамбургера од 1000 динара. Легално је право продавца да набије такву цену, али не и легитимно (ту долазимо до онога што си навео, а то је да превозник нема обавезу да разматра социјални статус грађана - а требало би) јер нема потпору у платежној моћи потенцијалних купаца, па самим тим таква цена не би опстала, дугорочно гледано.

И да, овде причамо о превозу из приградских насеља ка граду, слажем се да је много више алтернативних решења превоза у самом Београду.