Na tržištu RTS igara Universe at War: Earth Assault, kao i gomila drugih, koristi iste karakteristike strategijskih igara, iako je u isto vreme neki jedinstveni detalji razlikuju od drugih sličnih svemirski baziranih strategijskih naslova. Ako ste poklonik strategijskih pucačina sa živim protivnicima koristeći multiplejer, Universe at War: Earth Assault će svoje jedinstvene detalje pokazati znatno bolje nego u single player kampanji, gde su oni pomalo ograničeni.

Scenario ove igre prikazuje nam majku Zemlju kao središte intergalaktičkog sukoba tri različite rase, dok su ljudi vrlo brzo stavljeni u drugi, tj. četvrti plan, što je vrlo zanimljivo i osvežavajuće rešenje. Prva rasa, Hierarchy, odlučila je da Zemlju pretvori u veliki sabirni centar materijala. U našu odbranu uključila se druga rasa, Novusi, zakleti neprijatelji Hierarchy-ja, kojima nije toliko stalo do nas koliko do prilike da ih unište. Posle besomučnih borbi između ove dve rase, na bojnom polju pojavljuje se i treća - Masari. Masari su, naime, naši davni preci, koji su pre mnogo godina pobegli sa Zemlje pri naletu moćnih i tada za njih presnažnih Hierarchy-ja. U međuvremenu su se osnažnili i postali tehnološki sposobni da očiste svoj davnašnji dom, a sada našu Zemlju.

Razvojni studio Petroglyph ovde je napravio prvi dobar korak, bazirajući priču na sukobu vanzemaljskih sila, pa je po toj formuli odlučio da stavi naglasak na njih. Jedan od najboljih detalja cele igre je uspešan razvoj ove tri rase, što igri daje zanimljivu dozu raznolikosti. Sve tri rase su potpuno drukčije jedna od druge, i po izgledu, i po karakteru, i po svojim jedinstvenim mogućnostima - detalj koji je uspeo da izdigne ovaj naslov od ostalih. Hierarchy je rasa divova, velikih sporih mobilnih baza koje svoju snagu baziraju na jakoj vatri, veličini i činjenici da su te mobilne baze paketi koji uključuju sve, od skupljanja resursa, pravljenja trupa do pružanja jake vatre ili snažne proizvodnje. S druge strane, Novusi su manji, jeftiniji i znatno pokretniji. Baziraju se na mreži energetskih tačaka koje im omogućavaju brzu i brojnu dislokaciju jedinica. Možete ih uporediti s naletom velike količine mrava. Na kraju, Masari, drevni preci naše civilizacije, odlični su graditelji i stratezi. Zlatna sredina između prve dve rase, Masari su neverovatno raznoliki.

Nažalost, osim ovih raznovrsnosti pojedinih rasa, kampanje neće ponuditi neke nove mogućnosti, pa se sve svodi na standardnu RTS igru. Čak je i raznolikost rasa u velikoj meri sputana nelinearnim mapama i misijama u kojima igrači nemaju mogućnost da izvuku najbolje iz pojedine rase. Najveći nedostatak igre odnosi se na zumiranje kamere. Naime, zumiranja skoro da i nema, što vas ostavlja na krupnom planu u toku cele igre, pa ne postoji mogućnost boljeg pregleda bojnog polja s udaljenije tačke od tla. Relativno dobre kontrole pate od nereagovanja na vaše komande, što se ne dešava baš svaki put, ali se desi u najgorem mogućem trenutku. Nešto drugačiji oblik igranja tokom karijere čeka vas u trenutku kada se u borbu uključe Masari. Uz klasične RTS borbe igrač će morati da se pozabavi vrlo bitnim strateškim odlukama na globalnom planu.

Uz skirmish modove, multiplejer je uz svoja ograničenja pravi izvor varijacija koje se igračima nude zbog jedinstvenih i različitih rasa. U multiplejeru igrači u velikoj meri mogu da iskoriste sve prednosti i sposobnosti ove tri rase, što je zbog ograničene konstrukcije mapa u single player-u nedostatak. Borba je napetija, riskantnija i neodlučnija zbog drugačijeg ponašanja živih protivnika spram kompjuterskog AI-ja u single player-u. Malo lošija zvučna podloga svetle trenutke pronalazi u muzici, koja dosta dobro prati akciju, ali bi glasovni delovi morali da budu malo žustriji i odlučniji. Posebno treba istaći da zvučni efekti nedovoljno dobro prate odlične vizuelne efekte.

Petroglyph je u ovoj RTS priči uspeo da pruži vrlo zadovoljavajuću vizuelnu prezentaciju koja se odnosi na gotovo sve segmente igre. Zanimljivo je da je grafički prikaz za DX10 potpuno neupotrebljiv i prouzrokuje teške tehničke probleme i gubitak stabilnosti. Na DX9.0 mašinama priča je potpuno drugačija - slika je kvalitetna, stabilna i, najbitnije, lepa. Mnogo je truda uloženo u odličan dizajn jedinica i prirodnih nivoa uz fenomenalan prikaz raznolikog snopa efekata koji se mogu videti prilikom borbe. Ukratko, lepa grafička prezentacija uz lepe jedinice, nivoe i fenomenalne efekte, ali samo bez upotrebe DX10.


Izvor: Krstarica