... iz prvog broja Navijaca

United Force


Početak UF je vezan za buđenje svesti srpskog naroda koje se desilo osamdesetih godina. Posle skoro pola veka truleži pod komunističkim režimom tih godina se polako vraća građanski duh Beogradu i kao posledica razvija se niz novih struktura. Glavna motivacija za razvoj UF-a je bilo verovanje da je vreme komformizma i nacionalnog sputavanja prošlo i da predstoji vreme slobode građanstva I nacionalne svesti. Dakle, UF je stvoren od strane ljudi koji nisu bili deo komunističkog sistema i koji su kroz F.K. Rad našli način da doprinesu razvoju svesti Beograda i Srbije.
U početku je bilo relativno malo ljudi, ali, za razliku od mnogih drugih organizacija, ono što je činilo ovu grupu jedinstvenom bili su kvalitet ljudi i vizija. Prva generacija UF je bila kvalitetna, organizacija grupe je funkcionisala besprekorno, došlo je do logičke podele rada, i sa obzirom na broj ljudi u grupi UF je postizao mnogo više nego navijači većih timova. Na gostovanja je u proseku išlo od 50 do 75% ljudi iz grupe što je bila prava rektkost. Jedno od osnovnih verovanja prve generacije je bilo kvalitet ispred kvantiteta tj. bolje imati malu grupu sa kvalitetnim ljudima nego veliku grupu koja se retko pojavljuje na takmicama. U navijačkom žargonu – bolje 10 pravih nego1000 manekena. UF je uvek imao dugoročnu viziju. Ta vizija je najbolje oslikana na jednoj od ranih skica tribine stadona Kralja Petra. Na skici se nalazi zapadna tribina gde je donji deo skice predstavlja veliku šarpatu u plavo beloj boji. Vizija se i ostavarila nekih 10-ak godina kasnije na proslavi desetogodišnjice grupe. Rani period izmeđ ’87 i ’92 definiše više događaja koji se i danas pominju u beogradskim navijačkim krugovima. Taj period bi se mogao definisati kao period izlaska iz anonimnosti i početak onoga što je usledilo sredinom devedesetih godina.
Dakle, sazrevanje grupe se se dešavalo u više pravaca, kao prvo UF je posedovao dva transaprenta koji su po dizajnu spadali po mišljenju mnogih među najlepše i najbolje u bivšoj državi. Prva ozbiljnija bakljada je napravljena u leto 1990. godine na Marakani. Prva koreografija je napravljena nedugo zatim, UF iako u malom broju, su se ponašali kao velika navijačka grupa, što znači bez obzira na to da li se igra u Beogradu ili na strani UF je priređivao nešto novo na svakoj utakmici. Važno je istaći da su Radovi navijači bili jedini koji su uz režimske klubove posećivali Hrvatsku i Bosnu. Prva ekipa se takođe odlikovala hrabrošću a o tome svedoče mnogi oteti transaprenti. Ostaće upamćeno da je u “Supertifu” 1990.godine izašao članak o UF.
Period između ’92 i ’94. je vreme zatišja jer je dosta momaka otišlo na ratište, dosta ih je i izgubilo živote a jedan deo grupe se rasuo po svetu.
Međutim ’94.godine dolazi do tatalne reogranizacije grupe i nove snage uz par starijih započinju nešto što je kasnije nazvano UF ekspanzija. Počinje se sa ponovnim odlascima na gostovanja, širenjem grupe, dolaskom novih članova… Prekretnica je svakako bila utakmica sa C.Zvezdom 1994 na Banjici. Tada su UF prosto razneli cigane što je u navijačkom svetu odjeknulo kao bomba. Do tada neprikosnoveni Cigani su bili poniženi od strane Radovaca kojima je rastao rejting iz dana u dan. Tih godina su skretali pažwu na sebe svojim stavom da ne uzmiču ni pred kime a najmanje pred režimskom policijom. Iako daleko malobrojniji od režimskim grupa UF su bili okarakterisani kao najekstremniji i najagresivniji i zbog svog izraženog nacionalizma i otpora prema tadašnjem režimu bivaju satanizovani u svim medijima i terorisani od strane policije. Međutim uporedo sa svim tim rasla je popularnost grupe među dolazećim generacijama. Sve više mladih se okreće F.K. Radu i sa pravom se može reći da su UF zaslužni za buđenje tifo scene. Dokazali su Srbiji da postoji više od dva kluba na njenoj teritoriji. Više nije bio fazon dokazati u tuči sa Ciganima ili Grobarima već su svi hteli da se dokažu baš protiv Radovaca. Doduše to su pokušavali isključivo na svom terenu jer od ’92 pa do ’97 samo su Cigani dolazili redovno na Banjicu što govori o jačini grupe.
Kada su izborili status u navijačkom svetu počeli su polako da dokazuju kako su u svim segmentima najbolji. Postali su avangarda srpske navijačke scene. Odskakali su od ostalih po originalnosti i po načinu razmišqanja nastavqajući put koji su krčili momci iz prve generacije Forsa. Navijači Rada su imali originalne pesme i melodije koje su posle svi prepevavali i kopirali, prvi su počeli sa malim zastavama 2X2m, {to takođe možemo reći i za zastave na dva koplja. Napravili su prve bar šalove ’95 god. koje ostali počinju da rade tek nakon dve godine. Jednostavno UF su postali zvezda vodilja na srpskom navijačkom nebu. Ono što posebno oslikava navijače Rada jeste da nikada za vreme svog postojanja nisu sebe iskompromitovali stavljajući se u službu nekog političara ili partije što nije odlika ostalih grupa. Uvek su isticali srpstvo ali je Rad bio iznad svih političara i iznad svakog pojednica. U drugoj polovini devedesetih broj UF se znatno povećao što se najbolje videlo na proslavi 40 godina od osnivanja F.K. Rada (98/99) i na proslavi 10 godina UF (97/9Cool koja je proslavljena na utakmici sa Hajdukom iz Kule istog dana kada se na Marakani igrao režimski derbi. To je dokaz da UF nisu nikakva grobarsko/ciganska sekcija kao što su bile neke manje beogradske grupe. U ovom periodu osim nekoliko tuča sa Ciganima UF nije imao većih sukoba sa ostalim grupama. U nekoliko navrata su neke manje grupe posećivale Banjicu a nekima se to završavalo samo na pokušaju. Nasuprot tome sa režimskom policijom je bilo sukoba u nebrojeno navrata : Kula, Budva, Kruševac, Zemun (nekoliko puta) Smederevo, Čačak, Marakana, Banjica....
Godine 2002. je proslavljena i 15-godišnjica grupe. To je bila prilika da se okupi veliki broj UF. kako sadašnjih članova tako i bivših kojima je Rad i dalje u srcu.
I pored velike podrške svojih navijača u sezoni 02/03 F.K.Rad nije uspeo da izbori ostanak u prvoj ligi. Utakmicu zadnjeg kola na kojoj se odlučivalo o prvoligaškom statusu naredne sezone obeležili su veliki sukobi navijača Rada i policije kako na stadionu tako i van njega. Prvi put od kada postoji fudbala na ovim prostorima desilo se da je policija na stadionu pucala iz vatrenog oružja i tom prilikom je ranjen kamerman RTS-a.

BOG NA NEBU - RAD NA ZEMLJI !!!

ОФК Младеновац-Рад

Цимање са пандурима пре текме



Нису навијали, али у част победе отпевана је једна песма, тад је и сликана ова слика



Излаз са стадиона, после текме

Sto nisu navijali?
I sto nisu bili na tribini nego iza gola... zbog murije ili... 

Немам појма ја сам тако нашао, нема да пише разлог зашто нису навијали и исто нема да пише зашто су стајали иза гола

Законом ограничено кретање...

После утакмице у Младеновцу, и на гостовању у Нови Пазар, полиција је забранила улаз у град и уставом загарантовану слободу кретања.


По први пут на нашим просторима полиција је забранила групи да присуствује утакмици. Чини се невероватно али МУП Србије је забранио да група буде присутна у Младеновцу. Најсналажљивији су успели да дођу до стадиона и присуствују утакмици. Иако ништа није наговештавало у данима пре да ће тако нешто да се догоди, полиција је узела устав у своје руке и забранила присуствовање том мечу. Одлука да се по први пут једној групи забрани гостовање (а да то није гостовање у један град у Рашкој области) је донета у централи полиције у Београду.

Група такође није присуствовала мечу у Новом Пазару јер није успела да се пробије кроз обруч полицијских блокада који је био постављен око ширег подручја Новог Пазара и Рашке области. Група је из једног правца успела да прође 2 блокаде са контролним пунктовима али опет се није могло до коначне дестинације.

Притисак полицијских и правосудних органа траје већ дуже времена а појачао се након серије натписа у дневној штампи о тортури коју су доживели ухапшени у случају "Пирот". Забранити кретање било ком грађанину републике Србије је у најблаже речено скандал. После забране качења српских симбола изгледа да се приближавамо новом времену модерне диктатуре.

Нећемо Стати...

www.united-force.org

Доле ланци и окови, не вежу се соколови!



Истражни судија у Пироту продужио је за још два месеца притвор против наших 10 другара.

Истражни судија у Пироту продужио је за још два месеца притвор нашим ухапшеним другарима. Изгледа да повреде које су им нанели припадници полицијске управе Пирот још увек нису прошле баш као и онима који су пуштени из затвора. Наших десет другара су постали жртве полицијске бруталности и жртве корумпираних судских органа који по директиви из МУП-а врше опструкцију истражног поступка и тиме успоравају даљи ток предистражних радњи. Истражни судија одбија да врати истрагу у нормалан ток и брзину, надајући се заједно са полицајцима батинашима, да ће повреде које су задобили наши другови нестати. У каквој земљи живимо говори и саопштење које је објавила полицијска управа Пирот а у вези текстова о тортури у полицијској станици у Пироту, где се са гнушањем одбацује могућност да је било који припадник МУП-а прекорачио овлашћења. Грађани Србије мора да сањају вести које свакодневно можемо да прочитамо у домаћој и страној штампи о злочинима, како организованим, тако и појединачним, припадника тог министарства. Убијања, пљачке, изнуде, мучења, силовања, организовано удруживање са криминалним намерама, и још безброј бизарних вести из земље Србије у којима су главни актери припадници МУП-а Србије, у земљи у којој министар МУП-а има криминалну прошлост, само је једна бајка коју су грађани умислили свих ових година. Питамо само једно- ко контролише ове људе који су сами себе ставили изнад закона?

jbg, mislim da nije bilo, uglavnom meni je mnogo gotivna pesmica 

Доле ланци и окови, не вежу се соколови!

 

Dupli lanci...