haha otkud njima krompir? to u kamenu ne raste. uh, uh, sav sam se potres'o od kontramere... to je isto kao kad bi jedan novi beograd batalio da koristi papriku iz srbije...

кромпир баш расте на великој надморској висини у и благо киселом земљишту...
а такво је већина земљишта у црној гори, например наш најпознатији кромпир је Ивањички а Ивањица је на неких 600-700 метара висине, подно планине Голије... 

ne znam uopste zasto mi vodimo bilo kakvu trgovinu sa njima, i zasto se bilo kakvi spoljnotrgovinski odnosi uspostavljaju sa zemljom koja nije sposobna da bude trgovinski parter.. nek izvoze so tamo Alabaniji ili sljunak.. bezobrazluk

Pored tog krompira nama nije potreban uvozni... isto je i sa paradajzom koji iz nekog razloga uvozimo iz makedonije.

Па ситуација са парадајизом колико сам ја упућен није баш тако повољна по нас, нажалост не можемо да постигнемо високу продуктивност уз држање ових наших еколошких стандарда, који су много строжији него у ЕУ, друга ствар је што нема никакве субвенције државе, и ако има добија се у репро материјалу, а то је скоро као да се не добија ништа. Друго код нас се поштују забране коришћења неких препарата у заштити поврћа тј активних компоненти, пре свега атразина, док се не поштују у осталим неразвијеним земљама, па чак и у Пољској та забрана је мртво слово на папиру, као што се код нас не може например палити лишће па нико никад није добио нешто због тога. И поред свега тога, тај парадаиз који дође из македоније је јефтинији од нашег, можда за нијансу лошијег квалитета, али је јефтинији бар за 15%, тако да се исплати куповати њихов.
Тај проблем никако не може да реше произвођачи, већ може једино држава, пошто не стављају скоро никакве марже на увоз стратешких производа а то је за нас свакако нешто што можемо направити, није мотор за мајбах. Друго је цео систем царина код нас, где се буквално не гледа шта се превози, само је довољан потпис неког фитоинспектора...

Nadam se da znas da je atrazin totalni herbicid i da ga retko ko ovde koristi u kukuruzu, a da ne govorim o ostalim kulturama koje nestaju kao pokoshene od isparenja atrazina. Taj paradajz na cije stablo deluje atrazin posle vrlo kratkog vremena postaje mek, a stablo se sushi za nedelju dana najvise, tako da je branje atrazinom delovanog paradajza gotovo nemoguce. Tako nesto se desava kada se jedna parcela paradajza nalazi nepodredno pored parcele opskane atrazinom, a tako nesto se ne desava jer niko sebi ne moze da prijusti tuzbu koju ce izgubiti.

Verovatno smo im opet poceli slati neokrunjen kukuruz hahahaha