Drugi film u reziji Andjeline Dzoli. Ovaj put je baziran na autobiografiji americkog atleticara Luja Zamperinija, ratnog zarobljenika u Drugom svetskom ratu i motivacionog govornika.

Film prati njegov zivot od maloletnog delinkvetna iz emigrantske italijanske porodice koji pronalazi resenje u trcanju, preko atleticara koji nastupa na Olimpijskim igrama u Berlinu, coveka koji je preziveo 47 dana na otvorenom moru posle potapanja broda na kome je sluzio, ratnog zarobljenika u japanskom konc-logoru do povratka u Ameriku...

Rezija: Andjelina Dzoli
Uloge: Jack O'Connell, Garrett Hedlund, Domhnall Gleeson, Maddalena Ischiale
Premijera: decembar, 2014.

Film je sniman prosle godine u Australiji, a za ZOI u Sociju priredjen je specijalna najava:

How yes no.

  Od đavoline sam očekivao sve osim dobrog tako da mi i ovaj, za moje standarde, film ispod proseka izgleda dobro. Fizička ransformacija glavnog glumca, uložen novac i njen napredak u rediteljskom zanatu su ono što popravlja utisak.
  Džek O'Konel kog sam gledao u tri filma koje je snimio prošle godine je neko ko će tek pokazati šta zna i ume mada se nije baš najbolje snašao u svim delovima filma. Mislim da je to đavolinin propust (ili onog ko joj je pomogao u režiranju). Paradoks je da je najslabiji deo filma scenario koji su potpisali braća Koen koji ovde ne liče na sebe. Mislim da su oni ovaj film odradili onoliko dobro koliko su bili plaćeni. Ovo je za njih bila samo jedna tezga i ništa više.