i bese jednog davnog dana Lenjin, Tito, Naser, Nehru, Sloba, Hitler, Staljin, Causesku... redosled nije bitan...
...a dani prolaze u veselju i picu, u rastu i sazrevanju, u lepoti i nadahnucu... A ove shushumige sto sam naveo, nema viseeeeeee ))))))))

Ma super je slicica ali je problem sto se Sloba preselio u "legendu", iduci korak su fantazije tipa: Sloba ne umire u Hagu nego je oslobodjen, vraca se u Srbiju gde opet dolazi na vlast, vraca zemlju na "pravi" put, ponovo osvaja sve srpske zemlje a ovde tece med i mleko, sve uz pomoc Seselja i naravno uvek spremne brace Rusa...

nas i rusa 300 miliona :blahblah:

Ispovest majke Ane Tmušić

Sramota, moju decu su iskoristili za propagandu

Više od tri godine nisam videla svoju decu, a onda sam ih ugledala na televiziji, pored kovčega Slobodana Miloševića. Moja deca na sahrani. Ta mala, nedužna bića stoje satima na kiši. Nikada ranije nisu kisnuli, sklanjala sam ih... Stoje pored kovčega, obučeni u maskirne uniforme, šokirala sam se, kaže za „Blic“ Ana Tmušić (34), majka troje mališana koje je otac danima vodio do kovčega pokojnog lidera SPS i haškog optuženika.

- Moja Jelena ima samo devet godina, Dragiša 10, a Stefan 11, nismo se videli dugo. Ne dozvoljava on, moj bivši suprug, njihov otac Zoran. Nisu ni oni videli svog najmlađeg brata Vladimira. Rodio se kada sam morala da odem, pre četiri i po godine - kaže naša sagovornica.

Jelena, Dragiša i Stefan žive sa ocem u Beogradu. Majka sa najmlađim sinom u Kragujevcu. Otišla je, kaže, zbog supruga Zorana. Nije mogla više da izdrži. Možda bi i ostala da je znala da više neće moći da vidi decu. Brakorazvodna parnica, i posle nekoliko godina, još je u toku. U međuvremenu je pristajala na sve uslove supruga. Samo da ih vidi. Nije vredelo. Tražila pomoć države, pisala ministarstvima. Niotkuda pomoći.

Zvala je ranije i televizije. Pričala, govorila da joj treba pomoć da vidi decu. Kaže: „Da probam još jednom. Možda će sada neko iz države reagovati. Ne manipulišem decom, ja ih nisam napustila, niti sam ih se odrekla.“

Ana je tog dana bila na poslu, njeni prijatelji su prepoznali decu. Zvali su je: „Deca su ti po ceo dan na TV, u uniformama, marširaju.“

- Gledala sam, uhvatila me muka. Da puknem... Očekivala sam taj njegov potez, ali ne u toj meri i ne na takav način. Nijedan priseban roditelj ne bi sebi dozvolio da tako istura decu, čak ni za najrođenijeg. A kamoli za bivšeg predsednika, nekog idola ili šta li već da je... Kiša, smrt, priča o žrvovanju dece za Kosovo. A oni tako mali i nezaštićeni - sva u suzama izgovara majka Ana. Dodaje:

- Sramota je za sve nas što je dozvoljeno da troje male dece u uniformi služe kao maskote za propagandu. Pa ma šta bilo u pitanju. Mene ne interesuje politika, ovo je klasična zloupotreba dece. Ja ne krivim partije, već njega, on, njihov otac, odveo ih je. On je izgubio smisao! I ja pitam i molim, ako ja ne mogu da ih zaštitim, ima li neko u ovoj državi da ih zaštiti? - pita majka Ana.

Dok se sprema da ode u vrtić po najmlađeg Vladimira, priča koliko je očaja u tome što braća i sestra ne mogu da ga vide. Upoznaju.

- Pokazivala sam mu slike. I on ih je video na televiziji, strani su mu, nemaju kontakt, nikada se nisu videli. Šta je on kriv? Kada se rodio, Zoran je hteo da ga otme. Tada su me zaštitili policajci iz SUP Kragujevac. Posle je zvao i pretio i mojim roditeljima. Opet sam tražila pomoć policije. I onda je prestao, utihnuo u zadnjih oko godinu i po - kaže Ana.

Majka Ana Tmušić pisala je Ministarstvu za rad, socijalna i boračka pitanja, MUP-u u vreme Mihajlovića, Goranu Radosavljeviću Guriju, bivšem komandantu Žandarmerije, jer je suprug bio u Žandarmeriji. Obraćala se sudu koji već treću godinu ne može da uruči poziv za ročište...

- Niko se nije udostojio ni odgovora. Osim Ministarstva za rad koje je odgovorilo će da učine sve da zaštite moju decu, da se poštuju njihova prava. Ali, kao što je cela Srbija imala priliku da vidi, od zaštite dečjih prava nema ništa. Da li u ovoj zemlji postoji sud, da mi se posle tri godine dozvoli da vidim decu i da ja budem sigurna da mi se ništa neće dogoditi kada se budem srela sa decom? - pita Ana.


Izvor: Blic \ Željka Jevtić

Šta će biti sa poternicom?

Rusi ne znaju da je Mira kod njih

Ambasada Ruske Federacije u Beogradu nema zvanične informacije o tome da se Mirjana Marković nalazi u Rusiji, rečeno je „Blicu“ u toj ambasadi.

Na našu konstataciju da su predsednik Komunističke partije Rusije Genadij Zjuganov i general Leonid Ivašov, po dolasku u Beograd, javno potvrdili da se Mirjana Marković, supruga pokojnog haškog optuženika Slobodna Miloševića, nalazi u Rusiji, odgovorili su nam da u ambasadi nisu ovlašćeni da komentarišu njihove izjave.

Mirjana Marković je pozvana da se u četvrtak, 23. marta, pojavi na suđenju u Okružnom sudu u Beogradu, pred većem sudije Siniše Sofrenovića, koje sudi grupi funkcionera Miloševićeve vlasti, optuženih da su na nezakonit način delili stanove iz fonda Srbije.

Suđenje 23. marta

Pred sahranu Miloševića, na snazi je bilo rešenje o određivanju pritvora Mirjani Marković, kao i međunarodna poternica za njom, zbog njenog nepojavljivanja na tom suđenju, ali su njeni branioci ponudili 15.000 evra kao jemstvo da će se ona pojaviti na suđenju. Tražili su da se za uzvrat ukine rešenje o pritvoru i poternica, što je sudija Sofrenović prihvatio i sa čim se složila i Lidija Komnen-Nikolić, nadležni zamenik okružnog tužioca.

Sud je tada odlučio i da se Mirjani Marković oduzme pasoš po sletanju na beogradski aerodrom „Nikola Tesla“, i da joj se uputi poziv za suđenje, s tim da bi joj pasoš bio vraćen ako se pojavi na pretresu 23. marta.

Ivana Ramić, portparol Okružnog suda u Beogradu, rekla je za „Blic“ da je MUP Srbije obavestio sud da je od Mirjane Marković ranije oduzet običan pasoš SRJ, kakav imaju svi građani, i da je deponovan u policiji, pa je zato sud izdao nalog da joj se oduzme pasoš s kojim će doputovati u Srbiju.

Nije vratila diplomatski pasoš

U Ministarstvu inostranih poslova potvrđeno nam je da je Mirjana Marković imala plavi diplomatski pasoš koji je važio do 1999. a da joj, nakon što su uvedeni novi, crveni pasoši, takav nije izdat. Naglašeno nam je da u evidenciji Ministarstva nije zavedeno da joj je bilo kad kasnije izdat diplomatski pasoš i da je, ukoliko ga poseduje, u pitanju falsifikat ili neka nezakonita radnja.

Pojedini mediji u Rusiji su se, pozivajući se na službenika njihovog ministarstva pravde koji je želeo da ostane anoniman, javili da porodica Milošević ima status izbeglica u Rusiji.

Rusija je članica Interpola i ima obavezu da postupi po poternicama koje su raspisane preko te međunarodne organizacije, ali se to ni ranije nije desilo kada su u pitanju Mirjana Marković i njen sin Marko Milošević za kojim je međunarodna poternica bila na snazi do 5. avgusta prošle godine.

Prošle godine u aprilu bila je povučena međunarodna poternica za Mirjanom Marković, nakon žalbe i urgencije njenih branilaca, i to bez bilo kakvog jemstva.

Ona se ni tada nije pojavila na zakazanom suđenju 15. septembra 2005. godine, a privremeno povlačenje poternice nezvanično je tumačeno kao ustupak vlasti na zahtev SPS da se Mirjani Marković omogući da putuje nesmetano van Rusije, jer bi, u suprotnom, bila uhapšena.

Saglasnost da se povuče poternica tada je dao v.d. republičkog tužioca Slobodna Janković, koji je istog dana zvanično imenovan za republičkog tužioca.


Izvor: Blic \ Vuk Z. Cvijić

Nezavisne Novine 20.03.2006
Piše: Žarko Korać

Miloševićeva sahrana
Sahrana Slobodana Miloševića, koji je preminuo u svojoj celiji u Haškom sudu, ponovo je bila prilika da se Srbija suoči sa njegovim političkim nasleđem. To suočavanje pokazalo je svu nemoć Koštuničinog režima da zauzme kritičku distancu prema Miloševićevom projektu, ali i očiglednu zloupotrebu ove sahrane od Miloševićevih političkih nastavljača.

Iako je Vlada Srbije odbila da odobri državne ili vojne počasti, sama sahrana imala je paradržavni karakter. Nakon bezuspešne potrage za državnom ustanovom koja bi dozvolila izlaganje Miloševićevih posmrtnih ostataka, nekoliko državnih činovnika, silom je za to odredilo Muzej revolucije u Beogradu. Uprkos protestu upravnice Muzeja, on je izložen u ustanovi koja simbolizuje sve što je Milošević uništio. Ovaj cinizam sudbine dao je pečat svemu ostalom.

Miloševiću su počasnu stražu držali lažni generali, odnosno vojni penzioneri, koji više nemaju prava na javnu upotrebu uniforme, a za organizovanje cele komemoracije bio je zadužen Milorad Vučelić, koga je Milošević dva puta izbacio iz svoje partije. Čovek koji je novembra 2000. godine izjavio: "Milošević i dalje pokušava da ostane u političkom životu, što je veliki teret za Srbiju"! 

Jedan od govornika, akademik Mihajlo Marković, izjavio je da "Milošević nije umeo da mrzi" i da je bio oličenje dobra. A druga ličnost organizacije ovog događaja, predsednik Društva "Sloboda" Bogoljub Bjelica, uhvaćen je prilikom hapšenja Miloševića u vili "Mir", 2001. godine, sa gomilom oružja. Iz tog oružja pucano je na policiju koja je vršila hapšenje.

Miloševiću su počasnu stražu držali haški optuženici, ruski generali, pa i bivši Koštuničin savetnik za bezbednost Aca Tomić, hapšen za vreme akcije "Sablja". Na državnoj ("nacionalnoj") i BK televiziji, spikerke su nosile crninu i delovalo tužno. BK televizija je čak direktno prenosila ceo događaj, pokazavši konačno da je porodica Milošević pravi vlasnik Karićevog bogatstva, sve pod direktorskom palicom Bojane Lekić, koju je DOS posle demoktatskih promena, postavio za glavnog urednika državne televizije.

U političkom smislu, vrhunac ove sahrane je bilo čitanje pisma, koje je Milošević napisao oktobra 2000. godine, uoči, kako se on nadao, drugog kruga izbora za predsednika Jugoslavije. Ovo pismo, u kome se ubijeni Zoran Đinđić optužuje da je "marioneta Zapada", pokazalo je svu agresivnost, revanšizam i anahronost grupe koja je organizovala sahranu.

Oni, koje je narod morao na ulicama da podseti da su izgubili izbore i tako primora da siđu sa vlasti, sa neviđenom osionošću, su očitali većinskoj Srbiji lekciju. Oni koji su na izborima decembra 2003. godine dobili manje od šest odsto glasova birača, silom su zauzeli prostor ispred Skupštine Srbije i Crne Gore. Na njemu su pokušali ponovo da ponižavaju Srbiju budućnosti, kako su to radili trinaest godina. Nije im smetalo što niko od državnika iz regiona nije došao na sahranu "čoveka koji nije umeo da mrzi". I nije im smetalo što su svi svetski mediji objavili krajnje negativne komentare o karijeri čoveka koga su sahranjivali. Njima je bilo važno da sebi pridaju značaj ponovo preteći drugima.

Sahrana Slobodana Miloševića, bila je za najveći broj građana Srbije ponavljanje "već viđenog", politike autizma i pretnji celome svetu. Šta god neko mislio o današnjoj Srbiji, ipak se ona izmenila od vremena kada je njom tako suvereno i katastrofalno vladala familija Milošević. Njegova je tragedija što to nikada nije shvatio. A tragedija Srbije je što mu to nije rekla dovoljno jasno. Jer kako kaže antička mudrost, oni koji ne odbace temeljno lošu prošlost, osuđeni su da je ponavljaju. Ova sahrana bila je samo užasna opomena koliko je to tačno.

slobu sam iskreno mrzeo od kada se pojavio na sceni, a uzgred, šta je to žarko korać, jel je jestivo iako je ružni i smrdi...

Miloševićeva sahrana koštala oko 100.000 evra

Sloba socijaliste zavio u crno

Mirjana Marković neće se pojaviti na današnjem suđenju u Beogradu, a iz daleke Moskve neće se ni osvrnuti na to što su socijalisti, verujući joj, kao jemstvo položili Okružnom sudu 15.000 evra ili 1,3 miliona dinara. Verovatno se neće interesovati ni za to što je najmanje 100.000 evra ili 8,7 miliona dinara, kako „Blic“ saznaje, potrošeno za organizaciju sahrane Slobodana Miloševića, a čije su troškove snosili socijalisti i SO Požarevac.

Zoran Anđelković, generalni sekretar SPS, za „Blic“ kaže da su socijalisti od svojih imućnijih članova pozajmili pare da bi platili jemstvo Markovićevoj, a da je taj novac sada otišao u nepovrat.

- Trebalo nam je oko nedelju dana da skupimo 15.000 evra da bi vratili dug. Funkcioneri i članovi davali su koliko je ko imao, po 100 ili 200 evra - kaže Anđelković za naš list.

Socijalisti koji su inače u finansijskim problemima, i čiji je račun često blokiran, za troškove sahrane kojoj nije prisustvovala Miloševićeva porodica sakupili su oko 60.000 evra ili oko 5,2 miliona evra, dok je ostatak plaćen iz budžeta opštine Požarevac.

Suma od 5,2 miliona dinara koju je izdvojio SPS dva puta je viša od onoga što ova partija kao parlamentarna dobija mesečno iz budžeta Srbije. SPS-u mesečno iz budžeta sleduje 2, 4 miliona dinara, a koristi ih za plate zaposlenih u stranci i plaćanje računa za struju i telefon. Iznajmljivanje video-bima koštalo je SPS 278.400 dinara ili 3.200 evra, dok je za iznajmljivanje ozvučenja i opreme za postavljanje bine u Beogradu izdvojeno oko 5.000 evra. Na gomili su i računi za iznajmljivanje autobusa za članstvo SPS iz Srbije, privatne mrtvačnice „Konkordija“, itisona, troškove ceremonijala u dvorištu porodične kuće Miloševića u Požarevcu, masivnu nadgrobnu ploču sa imenima supružnika u zlatotisku. Iznajmljivanje samo jednog autobusa iz Leskovca do Beograda, a zatim Požarevca i nazad košta oko 48.000 dinara.

Zbog zalaganja Vlade Srbije socijalisti su bez ikakve naknade koristili prostor Muzeja istorije Jugoslavije na Dedinju gde je Miloševićevo telo bilo izloženo dva dana. Požarevljani su međutim platili obezbeđenje i organizovanje povorke i prevoza pokojnika, postavljanje bine, video- bima i ozvučenja, kao i čitulje, štampanje materijala i pojačano čišćenje ulica.


Izvor: Blic \ I. Cvetković

Lepo je receno da skota treba ubiti dok je jos mali )) Eh da je neko kokno Slobu sta bi bilo. Causeska ubili i posle eto Romania u europa  . A mi ovde te ocemo te necemo. More treba pobiti socijalisticko komunisticko lopovska g....na i gotova stvar ))

  a zar da nam ostanu radikali i ,,neobavešteni''