A za one stvarno zaboravne...

Devedesete

Mi smo bar imali stare gitare... Poneki bedž na reverima...
Glupo bi zvučalo "Je-Je!" uz sve ove dileje s revolverima...
Al zastavu šezdesetih vezle su gramofonske igle...
I put od žute cigle prostro se pred nas...

Mi smo bar imali razne Če Gevare... O-o, i veće prevare...
To mladost spiri u dahu kao šećer u prahu sa bundevare...
Protesti sedamdesetih više su bili odraz mode
Jer bokal pun slobode točen je za nas...

Mi smo bar imali putovanja... Perone, suze, cmakanja...
Crveni pasoš bez mane što prolazi grane bez puno njakanja...
Dnevnici osamdesetih švrljani su na jarke razglednice
Svet je lice šminkao zbog nas...

Mi smo bar imali one snove koji se teško ostvare...
A snovi najčešće vrede tek kad s tobom osede... Kad s tobom ostare...
Nije bas sve na kantaru... Čitavo čudo kupi lova
Ali snova nema piratiranih...

Onda su došle devedesete, tužne i nesretne... Opake...
Gospod je barut primirisao pa ladno zbrisao za oblake...
E, kad već puknu ustave nema nam spasa dok se reke ne zaustave...
No, i taj dan će svanuti...

Onda su došle devedesete, tužne i nesretne... Fobične...
U udžbenike i u čitanke ušle su bitange... Obične...
Kasno je da se paniči... Dali smo šansu da se ludilo ozvaniči...
A sad smo prosto zgranuti?

Mi smo bar imali neke veze s planetom i sa ljudima...
Znalo se ko togu nosi a ko cvetić u kosi... O, blago ludima...
Danas se laž odvažila... A zadnja bagra kroji moral...
Pa je OK koral dignut oko nas...

Ma, jebite se, Devedesete, vas mogu jedino psovati...
Za vama niko neće žaliti niti vam stihove kovati...
Jednu ste mladost sludele, budite sretne ako vam i strofu udele...
Pred crkvom pravih vrednosti...

Ma, jebite se, Devedesete, i vaša priča je gotova...
I dabogda se nikad ne sete svih ovih protuva i skotova...
Kad zakon metlom zamane... Ili ih pusti da se međusobno tamane...
Što ima svojih prednosti...


Živeti slobodno...

Inace, 17. mart nije bio ratna situacija... a ni sablja i drkanje narednih meseci...

Da ne zaboravimo...

Živeti slobodno...

Davno ti je vrag zaseo na prag, zemljo Srbijo...
Niko živ se ne seća tolikih nesreća za jednog vezira...
Oko tebe komšije podižu bedeme jeda i prezira...
Tog još nije bilo... Ludama je milo... Ostale je stid...

Crne hronike i harmonike... Sitan rock & roll...
Bajke da na kraju ponajbolji ostaju više ne prolaze...
S tamne strane globusa bolje se vidi da Najbolji odlaze...
Pločnici Toronta... Oči boje fronta... Lozinka svih nas...

Na šta se priča svodi? Parole o slobodi...
Šetači-preletači? Slaba potpora...
Nije to glava-pismo... Ili jesmo ili nismo?
Ovo srce bubnja večni tam-tam otpora:

Živeti slobodno... Svetom se oriti...
Okićen perom sokola... Za urok protiv okova...
Živeti slobodno... Pesmom pokoriti...
Tvoj steg na svakom gradu je gde ti se neko raduje...

Probati jug ko zrno grožđa sa dlana bogorodice...
Liznuti so sa onog gvožđa za koje vezu brodice...
Slušati vetre kako gude u bele stepske jasene...
Zajtiti vode koje bude gene u nama spasene...

Čim se pomene fantom promene sevnu šlemovi
Žali bože matore, oni se zatvore čim gazde podviknu...
Upiru se deca da rođene očeve od laži odviknu...
Šta na kraju bidne? Putnici za Sidnej, izlaz taj i taj...

Dokle, bre, da nas voza zli čarobnjak iz Oza?
Dokle taj glupi džoker "Ćuti, dobro je"?
Ma, čitav plen da skupe, pa ne mogu da vas kupe...
Da vam mladost kao sitan kusur odbroje...

Živeti slobodno... Svetom se oriti...
Okićen perom sokola, za urok protiv okova...
Živeti slobodno... Pesmom pokoriti...
Tvoj steg na svakom gradu je gde ti se neko raduje...

Svako je jutro novo ušće... Poteci kao rečica....
Neka se trnje plete gušće... Nebo je tvoja prečica...
I zdrobi lažne dijamante ko ljusku šupljeg orha...
Nek bulevari sveta pamte muziku tvojih koraka...

bas sam i pomislio sto nisi pre tu stavio   mishel

najubedljivija iz edicije...po nas na žalost najživotnija

Lege'da o Gedi Gluperdi

Ovo je priča koju vrlo nerado pričam...
To je priča o antihristu jednom, i raspikući...
Gedi, takozvanom, što je silnu zemlju nasledio od pokojnog teče, i sve spisko...
Bilo je tih slučajova već i ranije...
Da je neko zemlju potrošio i razbuco...
Al' da je neko našu zemlju razbuco to još nismo doživljavali...
E, tu smo se mi iz familije malko zamislili i metili prst na čelo,
mada je bilo i predloga da i Gedi prislonimo štagod na čelo, al' to nije prošlo...
Mislim, još me nije prošlo...

Gedo, gluperdo...
Svu si zemlju proćerdo...
Sve si spisko... Sram te bio...
Gedo, bekrijo...

Jednom tako Geda išo na vašar...
Za opkladu jaho junca...
Otkad je s tog junca tresno malko usta krivi desno...
Breca se i bunca...


A jednom, opet, Geda išo u teatar...
I gledo komad s onim vitezom i zmajom...
Još mu tad na pamet palo da se, čim odraste malo,
oženi aždajom...
I svi mu kazli, ej:

Gedo, gluperdo...
Svu si zemlju proćerdo...

Jednom Geda, onda, išo na igranku...
Al ga bubnjar merko mrsko... I drsko...
"Šta me g'edaš, ti sa kosom?" E, oma mu je geda nosom svu onu pesnicu razmsko...
U paramparčad...

Jednom Geda jedva išo u crkvu...
Al i tu se bruko grdno...
Jo, sramote i belaja, istero ga otac-Paja,
Jer je naglas podrigivo...

Gedo, gluperdo...
Svu si zemlju proćerdo...

Ovo je druga glava o Gedi pripovedanja...
Geda je... Kako bih ga fizički opiso... Jako ima oštar pogled...
Mož' seći lubenice njim...
Al drugo mu tupo...
Svu je zemlju slupo...

Jednom zgodom Geda išo da pravi mostić...
Pa pričkino palac daskom...
Siso ga, da smanji otok, i smišljo da bolje potok zatrpamo časkom...


Jednom tako Geda nije nigdi išo, za promenu...
Što je nažalost značilo da smišlja neku još goru bedu...
Uvali se na otoman... Reklo bi se: Al je skroman?
Al mi znamo Gedu...
I svi mu kažu:

Gedo, gluperdo...
Svu si zemlju proćerdo...

Jednom davno Geda išo u bijoskop...
Tužni ruski ratni film ga dirno, svojski...
Sav uplakan reče ženi: E, to vidiš, da je meni...
Ratova i vojski!

A jednom tako Geda nijednom nije otišo na sud...
A minuse mu pišu kredom...
Jao, kad se zaparniči, tu sve ima da varniči...
Teško nama s Gedom...
I svi će mu reći u glas:

Gedo, gluperdo...
Svu si zemlju proćerdo...

Ovo je treća glava o Gedi, bilo bi još glava...
Geda je ko meksikanska serija sa hepiendom...
Jer, kako god se završi biće hepiend...
Za nas il' za Gedu...


Jednom tako Geda išo na živce... Jedio komšiluk redom...
I sad, ko je lud najposle? Dali Geda il mi što se natežemo s Gedom?

Stalno, brašo, Geda išo u krajnost...
Osta zemlje tolko samo...
Da mi lepo našeg Gedu, kada pođe sve po redu,
Sretno zakopamo...
Na šta će popa kasti:

Gedo, gluperdo...
Svu si zemlju proćerdo...

Laka ti noc Srbijo gde god da si

 

[spam]



[Edit by Anea: Svaka poruka cija je svrha iskljucivo reklama komercijalnih sadrzaja, drugih foruma, drugih sajtova krsi Pravilnik Burek Foruma, i bice cenzurisana i reciklirana.]

  michelin 
За све који имају кратко памћење...

Nisam hteo ali sam na kraju morao...uvek se začudim kad mladi ljudi zaborave neke osnovne stvari...