Umro Pinoche! :: Politicki ~ Geopoliticki forum

komunizma? hm...
vidim.. CIA je odradila sjajan posao i na nasim prostorima...

Demonstracije u Santijagu posle smrti čileanskog diktatora Pinočea

Tiranin izbegao pravdu

Policija je upotrebila suzavac i vodene topove da bi smirila demonstracije protiv bivšeg čileanskog diktatora Augusta Pinočea, koje su izbile na ulicama Santijaga nedugo nakon vesti o njegovoj smrti.

I dok su jedni proslavljali smrt Pinočea, tokom čije je vladavine ubijeno ili nestalo više od 3.000 osoba, njegove pristalice su se okupile ispred vojne bolnice gde je u 91. godini preminula najkontroverznija ličnost novije istorije Čilea. Sahrana bivšeg diktatora biće održana danas uz vojne počasti, ali bez državnih.

Marko Antonio, Pinočeov sin, izjavio je da će telo njegovog oca biti kremirano, kako bi se izbeglo da njegovu grobnicu skrnave „ljudi koji su ga uvek mrzeli“.

U poslednjem saopštenju koje je pročitala njegova supruga za 91. rođendan, Pinoče je istakao da je voleo svoju zemlju i da „prihvata političku odgovornost za sve što je učinjeno tokom njegove vladavine“:

„Pošto su mi dani izbrojani, želim da budem jasan, nikoga ne smatram neprijateljem i voleo sam svoju zemlju iznad svega.“

Smrt generala Pinočea, koji je vojnim pučem došao na vlast 1973. godine, pokazala je koliko je Čile danas podeljena zemlja.

Do sukoba policije i demonstranata, koji su ispijali šampanjac i bacali konfete, došlo je kada je grupa od oko 1.000 osoba krenula prema predsedničkoj palati da proslavi smrt diktatora koji je vladao Čileom 17 godina. Uhapšeno je nekoliko desetina osoba, dok su 23 policajca povređena.

Njegovi protivnici tvrde da ga je smrt spasila pravde, jer je protiv Pinočea, koga mnogi opisuju kao najokrutnijeg diktatora Latinske Amerike, bilo podneto na desetine tužbi zbog kršenja ljudskih prava:

„Žalosno je da je kriminalac preminuo, a da pre toga nije osuđen za zločine koje je počinio. Za to su krivi oni koji se danas nalaze u vlasti“, rekao je Hugo Gutierez, advokat za zaštitu ljudskih prava.

Pinoče je bio optužen i za krađu više od 27 miliona dolara koji su pronađeni na bankovnim računima u inostranstvu. Iako je istraga pokrenuta još 2004, slučaj do danas nije rešen, a veruje se da deo novca potiče i od šverca kokaina.

Pinoče je došao na vlast vojnim udarom u septembru 1973. kada su oružane snage pod njegovom kontrolom zbacile demokratski izabranu vladu Salvadora Aljendea. Tri nedelje pre prevrata Aljende je imenovao Pinočea, tada malo poznatog nacionalistu i glavnokomandujućeg za sva tri roda vojske.

Kroz zatvore i torturu tajne policije tokom Pinočeove vladavine prošlo je više od 30.000 osoba, a 200.000 stanovnika Čilea bilo je prinuđeno da napusti zemlju.

Osim po brutalnosti, Pinoče će ostati upamćen i kao diktator koji je otišao u miru. Kada je 1988. zakazao predsedničke izbore na kojima je poražen, na iznenađenje mnogih povukao se u miru.

Bez obzira na tiranske metode vlasti, Pinoče je imao saveznika u moćnoj američkoj CIA koja je pokušavala da spreči jačanje levice u Latinskoj Americi, koja je smatrala svojom sferom uticaja. Amerika mu je okrenula leđa 1976. kada je u Vašingtonu eksplodirao automobil napunjen eksplozivom i kada su poginula dvojica protivnika režima u Santijagu.

Kada je Velika Britanija ušla u rat sa Argentinom oko Foklandksih ostrva 1982, zvanični London je zatražio pomoć od Pinočea. Zbog rivalstva sa Argentinom, Pinoče je dozvolio Britancima da koriste teritoriju Čilea za dopremanje pojačanja i oružja. To mu je donelo doživotno prijateljstvo sa tadašnjom britanskom premijerkom Margaret Tačer. Kada je 1988. poražen na izborima, Pinoče zadržava mesto glavnokomandujućeg u vojsci, koje je zadržao do 1998. Zadržao je i mesto doživotnog senatora, koje mu je dalo imunitet od svih optužbi.

Međutim, sud u Španiji je tokom njegovog boravka u Britaniji izdao je međunarodnu poternicu. Britanske vlasti su podržale optužnicu, a Pinoče je sa suprugom od oktobra 1998. do marta 2000. bio pod oružanom stražom u Ventvortu. Iako je Dom lordova dva puta odlučio da on nema diplomatski imunitet, njegovi advokati su na osnovu uverenja o narušenom zdravlju uspeli da izdejstvuju oslobađajuću presudu.

A. Petrović

I Bašle žrtva Pinočea

Zanimljivo je da je i današnja predsednica Čilea Mišel Bašle tokom Pinočeove vladavine bila zatvorena kao politički zatvorenik.

Ona se usprotivila tome da Pinoče dobije državnu sahranu jer bi to bilo „kršenje uverenja za koja se borila“.

Sudija: Pravda mora da bude brža

Smrt bivšeg čileanskog diktatora Augusta Pinočea, kome nije suđeno za zločine počinjene tokom njegove sedamnaestogodišnje vladavine, pokazuje da međunarodno pravosuđe mora da radi brže, izjavio je juče španski sudija Baltasar Garzon, koji je objavio međunarodni nalog za hapšenje Pinočea tokom njegovog boravka na klinici u Londonu 1998. godine. Španski sudija ukazao je na primer bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića, koji je umro od bolesti srca tokom suđenja pred Haškim tribunalom.

Izvor: Blic