Neka mu je vecna slava   

Nek mu je vechna slava

Pokoj mu dusi... Imao je dug i plodan zivot, tako da ne treba preterano zaliti...

Igre oko stolice mogu da pocnu...

Цео свет плаче, а само он се радује
      
Матија Бећковић      


Патријарх Павле

Животни подвиг Патријарха Павла јe најбољи одговор на питање како да нам буду јаснија нека питања наше вере. У часу када представљамо трокњижје тог наслова, сутрашњег дана се не прибојава једино Патријарх Павле. Његов народ се на свако црквено звоно трза и на сваки помен његовог имена стрепи само од једне вести молећи се да га та чаша мимоиђе, у овом часу кад му је најпотребнији и кад се свако пита како бисмо без њега. Једини који је ту бригу пребринуо је Патријарх Павле који се подвизавао да у сваком трену буде спреман да изађе пред лице Божје, живећи као да ће му сваки дан бити судњи и свака реч последња. Као да је испуњавао сопствене речи: „Кад се човек роди, цео свет се радује, а само он плаче. Али треба да живи тако да, кад умре, цео свет плаче а само он се радује".

Одавно је постао чувен одговор оног детета које је на питање Ко је ово? одговорило: „То је Патријарх српски Господин Павле - будимо људи!" За овај додатак својој титули Патријарх Павле је заложио и свој живот и свој понтификат. И у болесничкој постељи не престаје да служи понављајући будимо људи и издржимо до краја.

„Нисмо бирали ни земљу где ћемо се родити ни народ у коме ћемо се родити ни време у којем ћемо се родити, али бирамо једно - да ли ћемо бити људи или нељуди."

- И синоћ кад смо одлазили од њега тражећи благослов, својом већ изнемоћалом руком закрстио је ваздух савршено спокојним и сигурним покретом да се чинило да ће тај крст остати тамо заувек. Нико у бучније време није говорио тише, а да се чуо даље, нико није говорио мање а да је рекао више, нико у безочније доба није дуже гледао истини право у очи.

Нико се за славу земаљску није грабио мање, нико се није украсио с више украса да се сваког украса лишавао. Нико није био природнији у неприроднијим приликама, нико свој ауторитет није успоставио једноставније, без вишка речи и вишка покрета. Нико своју реч није овејао од свега сувишног, а себе и своју душу отребио од сваког труна, а ипак рекао: „Срећан сам што нисам безгрешан".

Бог зна је ли случајно што се косовска драма поклапа са драмом Патријарха српског Павла, дугогодишњег Епископа рашко-призренског и данашњег Архиепископа пећког. И реченице које понавља најчешће се тичу Косова. У највеће светиње уз Пећку Патријаршију, Дечане, Богородицу Љевишку, Грачаницу, Патријарх Павле убраја и Косово Поље „на којем је одбрањен наш најважнији национални и духовни принцип". 3а њега Косово није само крај и земља на којој су наше најважније светиње „него и наука која је у њима предавана и којој су нас оне училе".

Све дефиниције Косовског Завета и Царства Небеског надвисује реч Патријарха Павла. То је реч која пре њега можда никад није изговорена ни на једном језику, а поготово је није изговорио духовни вођа једног народа.

„Кад би оснивање наше независне државе и њено одржање и напредак били могући само злочином, ја бих пре пристао да нестане не само велика него и мала Србија и сви Срби заједно са мном, него што бих пристао на нељудско и нечовечно. Ето то је за мене Косовски Завет и опредељење за Царство Небеско".

„Свети кнез Лазар није против живота на земљи нити против царства земаљскога. Али кад већ треба једно да се губи, боље изгубити земаљско него небеско".

Али „ништа није изгубљено док није изгубљено". Уз све речено, Патријарх Павле је и један од најизведенијих писаца српског језика. Његов глас и дикција најпродуховљенија је мелодија нашег јавног говора. Патријарх пише као што говори, а говори као што живи онај који је постао најубедљивија личност нашег времена. Таква нарација је могла доћи једино из књига. Наш Патријарх је и усмен и писмен, али је писменији него усменији. Дошао је из књиге и служио књизи, оној једној јединој и најважнијој, чије га је слово родило и чији је јунак и он сам.

Реч академика Матије Бећковића на представљању трокњижја Патријарха Павла: »Да нам буду јаснија нека питања наше вере", на Коларчевом народном у ниверзитету, 29. новембра 2007. године

(Објављено у Политици, 08.12.2007)

Пренето са...

Neka mu je vecna slava 

Нек' му је вечна слава ...

Не завидим његовом наследнику ... тешко је наследити таквог човека о коме нико никад није зуцнуо нешто лоше, па ни они којима је црква омиљена тема за испирање уста.

Vecna mu slava i pokoj dusi. 

Niko nije, niti ce ikada imati, takvu podrsku i ljubav celog srpskog naroda (a poznavajuci srpski narod, jasno je koliko je to tesko...gotovo nemoguce), pa je ne samo crkva, nego i cela Srbija izgubila velikog coveka i nesumnjivo istorijsku licnost o kojoj ce se jos duuugoooo govoriti.
Ko god da dodje na njegovo mesto, nece imati ni delic podrske i ljubavi naroda, koju je on imao, pa ce i uticaj i znacaj crkve biti ozbiljno doveden u pitanje....veliki gubitak za Srbiju...jako teski dani (zapravo godine) su pred crkvom.

Verovatno najbolji verodostojnik SPC i veliki covek.
Neka mu je vecna slava..

Trodnevna žalost u Srbiji zbog smrti patrijarha

Povodom smrti patrijarha srpskog Pavla, Vlada Republike Srbije proglasila je trodnevnu žalost. Dani žalosti su 16, 17. i 18. novembar.

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je smrt patrijarha Pavla ogroman i nenadoknadiv gubitak za srpski narod.

"Postoje ljudi koji samim činom postojanja povezuju čitav narod, takav je bio naš patrijarh. Njegov odlazak je i moj lični gubitak", rekao je Tadić u izjavi dostavljenoj medijima.

Predsednik Srbije je istakao da se u teškim i kompleksnim situacijama konsultovao sa patrijarhom Pavlom i da je uvek dobijao njegovo mišljenje.   

"Patrijarh Pavle je imao ogroman ugled u čitavom hrišćanskom svetu", rekao je Tadić, i dodao da ga je poštovao moskovski i vaseljenski patrijarh, kao i poglavar rimokatoličke crkve.

Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković kaže da je smrt patrijarha srpskog Pavla tužan događaj za srpski narod i veliki gubitak za Srbiju. "Srpska pravoslavna crkva i srpski narod izgubili su mudrog poglavara, koji je vernicima i sveštenstvu i u najtežim vremenima za Srbiju, pokazivao put mira, pravde i ljudskosti", ocenio je Cvetković.

"Sveti sinod SPC, svi arhijereji, sveštenici i monasi, kao i vernici u zemlji i dijaspori imali su duhovnog vođu sa snagom narodne mudrosti na kojeg kao narod i država možemo da budemo ponosni", poručio je Cvetković. 

Stranka G17 plus uputila je telegram saučešća Svetom arhijerejskom sinodu Srpske pravoslavne crkve povodom smrti njegove svetosti patrijarha srpskog Pavla.

Dobrota i mudrost patrijarha Pavla biće upamćeni ne samo među srpskim narodom i vernicima Srpske pravoslavne crkve već i šire. Njegova smrt je veliki gubitak za srpski narod i zbog toga izražavamo naše najdublje sučešće, kaže se u telegramu G17 plus.

Smrt patrijarha Pavla "veliki je gubitak za Srpsku pravoslavnu crkvu, srpski narod i ceo hrišćanski svet", izjavio je danas ministar za dijasporu Srbije Srđan Srećković. 

 "U teškim vremenima bio je glas razuma i pomirenja, glas nade da naša država i naš narod imaju budućnost", navodi se u izjavi Srećkovića.   "Patrijarh Pavle bio je veliki duhovnik, simbol ljubavi, praštanja i hrišćanskog morala, a u amanet nam ostavlja da čuvamo i negujemo svetosavski duh našeg naroda i da ga branimo od budućih iskušenja", naveo je ministar.

Lavrentije: Patrijarh je celoga života težio Bogu

Episkop šabački Lavrentije poručio je vernicima da smrt patrijarha Pavla nije velika žalost, jer je patrijarh celoga života težio Bogu. 

"Patrijarh je ceo život bio više na nebu nego na hlebu. Njegovom smrću vernici i ceo srpski narod je dobio pred Bogom nekoga ko će ga zastupati više i bolje nego bilo ko drugi. To je patrijarh radio i dok je bio sa nama, zato ga je ceo svet poštovao", rekao je Lavrentije. On je dodao da malo koji narod na svetu može darivati takav poklon Bogu kao što je srpski narod dao danas.

Tucić: Patrijarha nisu obuzele nacionalističke ideje

Verski analitičar Živica Tucić ocenio je da je patrijarh Pavle tokom 19 godina na čelu Srpske pravoslavne crkve uspeo da zadrži blagu reč i nije dozvolio da ga obuzmu bilo kakve nehrišćanske ili nacionalističke ideje.   

"Patrijarh nikada nije izgovorio reč koja bi bila netolerancija prema nekom narodu u našoj okolini, ni prema drugovernima. Ne samo hrišćanima nego i prema muslimanima", kazao je Tucić .

On je podsetio i da je patrijarh Pavle na čelu SPC-a bio u veoma teškim vremenima za srpski narod, u periodu ratova na prostoru bivše Jugoslavije i NATO bombardovanja. "U njegovo vreme došlo je do duboke promene srpskog društva. To je bilo veoma teško vreme da se crkva uklopi u sve političke i društvene promene. Njegov doprinos je da je SPC uspela da ostane na jevanđeoskom puti i da ne bude uvučena u konfrontaciju sa drugim narodima i religijama', kazao je Tucić.

On je ocenio da je patrijarh Pavle u skladu sa mogućnostima koje je imao gotovo bez izuzetka donosio ispravne odluke. Prema rečima Tucića Ustav Srpske pravoslavne crkve predviđa da kada se "patrijaršijski presto uprazni" svu vlast preuzima Arhijerejski sinod SPC-a.
 
Vernici na Kosovu odaju počast patrijarhu Pavlu

Odmah po objavljivanju vesti o smrti patrijarja Pavla, na svim manastirima i crkvama na Kosovu oglasila su se zvona.

Sa kraćim pauzama zvona gotovo neprestano zvone, a u portama narod pali sveće za pokoj patrijarhove duše. Vernici koji odaju poštu poglavaru Srpske pravoslavne crkve kažu da su zatečeni jer je otišao živi svetac koji je, kao episkop raško-prizrenski, deo službe proveo na Kosovu.


Izvor: Studio B

Nikad necu zaboraviti kada sam ga sreo u trolejbusu u Uciteljskom naselju, vozio se gradskim prevozom, isao peske - cak i na taj nacin sledio Hristov put... vecnaja pamjat