Ako Bog daa "makar kao pocivsi Patrijarh Pavle" , ali i da ga vernici i prepoznaju kao  istinski "Dostojnog jest" .
Sve je i inace u Bozijim rukama , pa i to .
Al` da nam "ne bude po veri nasoj" , vec  , po milosti Bozijoj , na  spasenje duse i tela .
Amin.

Годишњица смрти патријарха Павла

Патријарх Павле: О нашем времену

На данашњи дан, пре годину дана, преминуо је патријарх српски Павле, 44. поглавар на трону СПЦ. Патријарх Павле остаће упамћен по мудром вођењу Цркве у тешким временима, личној скромности и животу у складу са јеванђељем.

Патријарх Павле преминуо је, пре годину дана, у сну, у 10.45, у 95. години, на ВМА, где је, од 13. новембра 2007. године, био на лечењу.
Сећање на патријарха Павла
Служен први парастос

Први годишњи парастос блаженопочившем патријарху Павлу служен у манастиру Раковица, у Београду.

Парастос је, после литургије, служио његово преосвештенство викарни епископ хвостански Атанасије.
Живот по јеванђељу, 4. део

Поводом годишњице смрти патријарха Павла, Радио-телевизија Србије емитоваће четврти део документарно-биографског филма Патријарх Павле: Живот по јеванђељу.

Документарни филм је сниман током децембра прошле године, непосредно после патријархове смрти.

Емисија ће бити приказана у 22.15, на првом програму РТС-а и на нашем сателитском програму.

Крај његовог одра у Саборној цркви прошло је пола милиона људи, а стотине хиљада грађана на улицама Београда опростило се од 44. поглавара Српске православне цркве.

По сопственој жељи, сахрањен је у манастиру Раковици, у Београду.

"Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да и ми не постанемо нељуди", поручивао је патријарх Павле. Саветовао је:  "Чувајте и непријатеље своје и молите се за њих, јер не знају шта раде".

Био је веома популаран у народу који га је могао видети како пешачи од Калемегдана према Славији, или се вози јавним превозом.

Устајао је врло рано, живео је у потпуности по јеванђељу и у складу са оним што је говорио.

Умео је све сам да поправи, било да су то ципеле или наочаре. Сам је кувао, шио и ниједан физички посао му није био ни стран, ни тежак.

Противио се сваком луксузу, био је, кажу, штедљив, али никако шкрт. Прича се да је патријарх једном приликом, испред Патријаршије, видео пуно луксузних аутомобила и упитао чији су. Када је добио одговор да су то возила његових владика, патријарх је узвикнуо: "Бог те видео, а чиме би се тек возили да се нису заветовали на скромност?"

Његова соба у Патријаршији била је до те мере скромна да је подсећала на монашку ћелију. Патријарх Павле је скоро током целе године био на посту на води, рибу је јео веома ретко, а месо готово никад.

Његово службовање на месту првог међу једнаким архијерејима, дуго скоро две деценије, посебно је обележило ратне године на простору некадашње Југославије, када је поручивао да су сви људи деца божја.

Осуђивао је свако насиље и злочине, без обзира на то ко их је чинио, без обзира на то ком народу су чињени и којој вери. Остаће упамћено да се крајем деведесетих година ставио на чело неколико протестних маршева против Слободана Милошевића.

Живот по јеванђељу

Патријарх српски Павле (световно Гојко Стојчевић) рођен је 11. септембра 1914. године, у селу Кућанцима, срез Доњи Михољац (тада у Аустроугарској, а сада у Хрватској), у земљорадничкој породици.

Гимназију је завршио у Београду, шесторазредну Богословију у Сарајеву, а Богословски факултет у Београду.


На позив свог школског друга Јелисеја Поповића одлази у овчарско-кабларске манастире, где је провео остатак рата и где почиње свој монашки живот.

Прво је био у манастиру Свете тројице у Овчару, а потом вероучитељ деци избеглица у Бањи Ковиљачи. Тада се тешко разболео и лекари су веровали да је то туберкулоза, предвиђајући му још три месеца живота.

Извесно време провео је у манастиру Вујану, где се излечио, и у знак захвалности изрезбарио један дрвени крст, који је поклонио манастиру.

Замонашен је у манастиру Благовештењу, 1946. године, када је унапређен у чин јерођакона. У чин јеромонаха унапређен је 1954, протосинђел је постао 1954, а архимандрит 1957.

На место епископа рашко-призренског устоличен је 13. октобра 1957. године, у призренској Саборној цркви.

У Епархији рашко-призренској градио је нове цркве, обнављао старе и порушене, посвећивао и монашио нове свештенике и монахе. Као епископ рашко-призренски сведочио је у Уједињеним нацијама пред многобројним државницима, о страдању српског народа на Косову и Метохији.

Српски патријарх постао је 1990. године, када је на том месту наследио патријарха Германа. Био је 44. патријарх Српске православне цркве.


Од његовог доласка на трон српског патријарха, обновљено је и основано више епархија. Обновљена је Богословија на Цетињу, 1992. године. Године 1994, отворена је Духовна академија светог Василија Острошког у Фочи, а 1997. године и Богословија у Крагујевцу, као одсек Богословије светог Саве у Београду.

Основана је и Информативна служба Српске православне цркве. У Београду је 1993. године почела да ради Академија Српске православне цркве за уметност и консервацију, са неколико одсека (иконопис, фрескопис, конзервација).

Године 2002, настава веронауке је враћена у школе, као и Богословски факултет у оквире Београдског универзитета, из којег су га комунистичке власти избациле 1952. године.

Имајући у виду заслуге патријарха српског Павла на научном богословском пољу, Богословски факултет Српске православне цркве у Београду, доделио му је, 1988. године, звање почасног доктора богословља.

Научни рад

Бавио се и научним радом. Објавио је монографију о манастиру Девичу, Девич, манастир Светог Јоаникија Девичког (1989, друго издање 1997).

У Гласнику Српске православне цркве објављује студије из литургике у облику питања и одговора, од којих је настало тротомно дело Да нам буду јаснија нека питања наше вере I, II, III (1998).

Приређује допуњено издање Србљака, које је Синод Српске православне цркве издао 1986. године. Такође, приређује Христијанскије празники од М. Скабалановича.

Аутор је и издања Требника, Молитвеника, Дополнитељног требника, Великог типика и других богослужбених књига у издању Синода. Књигу Питања и одговори чтецу пред преоизводством објављује 1988. године, а Молитве и молбе 1990.

Заслугом патријарха Павла, умножен је у 300 примерака Октоих из штампарије Ђурђа Црнојевића.
Патријарх Павле: О нашем времену

Понављам и себи и вама, и нас је Господ послао у наше време и поставио задатке које сваки од нас треба да изврши, и у својој породици, и у друштву, и у Цркви, и у целом човечанству.

Да ли ћемо ми те задатке, понављам и говорим опет, извршити најбољом снагом коју нам је Бог дао, и најбољом вољом, то зависи од нас. Ми се често изговарамо: да смо се родили у неко сретније и боље време, и ми би били бољи.

То је само изговор! Бог нам је дао снаге кад нас је поставио у ово време које су нам потребне, уз Његову благодатну помоћ, да ми издржимо, одолимо и извршимо своје задатке.

Ако ли снаге будемо расипали на ништавне ствари, нећемо их имати за оно што је најглавније. А поред тога, живећи супротно ономе што Бог заповеда, ми нећемо хтети после да идемо Његовим путем.

И отићи ћемо у супротном правцу и заслужити муку вечну.
Или блаженство Царства Небескога - "што око не виде, и ухо не чу, и на срце човеку не дође, што је спремио Бог онима који га љубе" (1 Кор. 2, 9), или муку вечну "где црв њихов не умире и огањ се не гаси" (Мк. 9, 44).

Из беседе Патријарха Павла (преузето са сајта СПЦ)

ajde bre pustite coveka u spokoju - dosta mu je jedna smrt sto opet da umire - Srbi i paganski rituali

ili ti u potpisu "sta bre ti meni mases tom Biblijom, ja sam bre Srbin pravoslavac"

Академија "Будимо људи"

Поводом годишњице смрти патријарха Павла, у Задужбини Илије Коларца биће одржана Академија "Будимо људи". Беседиће патријарх српски Иирнеј, епископ бачки Иринеј, начелник ВМА Миодраг Јевтић и игуман Цетињског манастира, отац Методије.

Српска православна црква одржаће у четвртак, 18. новембра, академију под називом "Будимо људи" којом ће бити обележена годишњица смрти патријарха Павла.
Patrijarh-Pavle-527.jpg

Академија ће бити одржана у Задужбини Илије М. Коларца, а беседници су патријарх Иринеј, епископ бачки Иринеј, начелник Војномедицинске академије генерал-мајор др Миодраг Јевтић и игуман Цетињског манастира отац Методије.

Патријарх Павле ће у историји српског народа остати упамћен по својим делима, скромности и животу који је у потпуности био посвећеном Јеванђељу.

Патријарх Павле преминуо је 15. новембра 2009. године, у сну, у 10.45 сати, у 95. години, на ВМА, где је од 13. новембра 2007. године био на лечењу.

Као 44. српски патријар је изабран 1. децембра 1990. године као наследник патријарха Германа. По сопственој жељи сахрањен је у манастиру Раковица, у Београду.

Четврта годишњица смрти патријарха Павла            
петак, 15. новембар 2013.

Београд - На данашњи дан 2009. године преминуо је поглавар Српске православне цркве патријарх Павле.

Патријарх Павле преминуо је 15. новембра 2009. године у Војномедицинској академији, а сахрањен је 19. новембра, опелу је присуствовао велики број грађана.

Патријарх Павле, световног имена Гојко Стојчевић, рођен је 11. септембра 1914. године у селу Кућанци код Доњег Михољца у Славонији.

На ванредном заседању Светог архијерејског сабора 1. децембра 1990, којем је председавао загребачко-љубљански митрополит Јован (Павловић), заменик тада оболелог патријарха Германа, биран је нови патријарх између тројице кандидата тајним гласањем.

Како ниједан од кандидата није добио довољан број гласова, избор је обављен жребом на тзв. “апостолски начин”, тако што је архимандрит троношки Антоније извукао име будућег патријарха.

Тако је Павле постао 44. поглавар СПЦ. Устоличен је 2. децембра 1990. у Саборној цркви Св. Архангела Михаила у Београду.

(Б92)

Пета годишњица од смрти патријарха Павла

субота, 15. новембар 2014.
 
Београд -- Данас се навршава пет година од смрти патријарха српског Павла, коме ће помен данас служити руски патријарх Кирил.

Патријарх Павле је преминуо 15. новембра 2009. године на Војномедицинској академији, где је провео последње дане на лечењу.



Ове године се навршава и век од његовог рођења, 11. септембра је у ту част у Народној библиотеци Србије отворена је изложба његове личне библиотеке.

Он је на месту поглавара Српске православне цркве провео 19 година, изабран је 1. децембра 1990. године, када је заменио болесног патријарха Германа.

Патријарх Павле (световно име Гојко Стојчевић) рођен је 11. септембра 1914. године у селу Кућанци код Доњег Михољца у Славонији.

У том месту је завршио основну школу. Нижу гимназију завршио је у Тузли, вишу гимназију и шесторазредну Богословију у Сарајеву, а Богословски факултет у Београду.

Две године је студирао медицину у Београду. Пре одласка у гимназију провео је једно време на припремама за школу у манастиру Ораховица.

Други светски рат затекао га је у родној Славонији, одакле је пребегао у Београд, где је, да би се могао издржавати, радио физичке послове на грађевинама и на доковима.

У пролеће 1942. његов школски друг јеромонах Јелисеј одвео га је у манастир Свете тројице у Овчару, а од 1944. радио као вероучитељ и васпитач у Бањи Ковиљачи, у дому за децу избеглу из Босне. Те године је оболео од туберкулозе.

До 1946. је био у манастиру Вујан, где се излечио од туберкулозе. Замонашио се 1948. у манастиру Благовештење у Овчарско-кабларској клисури и добио име Павле које му је дао игуман Јулијан Кнежевић. Те године је рукоположен у чин јерођакона.

Од 1949. до 1955. био је сабрат манастира Рача у Подрињу. Школске 195О/5л. радио је као помоћни наставник богословије "Св. Кирила и Методија" у Призрену. Јеромонах постаје 1954, убрзо протосинђел, а 1957. архимандрит.

Од 1955. две године је био на последипломским студијама у Атини.

За епископа рашко-призренског изабран је 29. маја 1957. године. Хиротонисан је у београдској Саборној цркви 22. септембра 1957. од патријарха Викентија и епископа пакрачког Емилијана, зворничко-тузланског Лонгина и жичког Германа.

У октобру те године устоличен је у Призрену од епископа Германа и захумско-херцеговачког Владислава. На Косову је провео 33 године.

На ванредном заседању Светог архијерејског сабора 1. децембра 1990, којем је председавао загребачко-љубљански митрополит Јован Павловић, заменик тада оболелог патријарха Германа, биран је нови патријарх између тројице кандидата тајним гласањем.

Како ниједан од кандидата није добио довољан број гласова избор је обављен жребом на тзв. "апостолски начин" тако што је архимандрит троношки Антоније извукао име будућег патријарха.

Тако је Павле постао 44. поглавар СПЦ. Устоличен 2. децембра 1990. У Саборној цркви Св. Архангела Михаила у Београду од стране 12 епископа, 12 свештеника и 13 ђакона. Патријарх Павле је тада истакао да му је једини програм рада Јеванђеље.

Посетио је бројне православне цркве: цариградску, александријску, јерусалимску, руску, бугарску, румунску, грчку, грузијску, као и српске епархије и парохије у Америци, Канади, Аустралији, Мађарској и Румунији.

Објавио је две књиге: "Питања и одговори чтецу пред производство" (1988) и "Девич, манастир светог Јоаникија Девичког" (1989). Заслугом Патријарха Павла објављено је и допуњено издање "Србљака" (1986). Био је председник Литургијске комисије која је издала Служебник.

Почасни је доктор Богословског факултета и Академије Св. Владимира у Њујорку.

Влада Србије је 13. јануара 2005. именовала Патријарха Павла за почасног председника Фонда за Косово и Метохију.

Током посете Русији у јануару 2002. године партријарху Павлу су уручене две значајне награде: Међународног фонда за унапређење јединства православног народа и Фонда светог апостола Андреја првозваног.

Председник СЦГ Светозар Маровић одликовао је у септембру 2004. патријарха Павла, (на његов деведести рођендан), Орденом Немање првог степена.

Поводом Дана државности Србије, 15. фебруара 2007. принц Александар Карађорђевић доделио је Партијарху Павлу Орден Карађорђеве звезде првог степена.

Патријарху Павлу је 2009. додељен руски орден Достојанство због "значаја који је имао у данима искушења кроз које су српски народ и Црква прошли".

Од 13. новембра 2007. патријарх Павле био је на лечењу у Војно-медицинској академији у Београду, а 8. октобра 2008. поднео је молбу Светом архијерејском Сабору СПЦ да му "због здравствених разлога и немоћи" дозволи да се повуче из активне службе.

Молба патријарха Павла на Сабору СПЦ 11. новембра 2008. није усвојена.

Говорио је грчки, руски и немачки језик.

(Б92)

Руски патријарх Кирил и српски патријарх Иринеј служили помен патријарху Павлу

субота, 15. новембар 2014.

Патријарх московски и све Русије Кирил и патријарх српски Иринеј служили су помен у манастиру Раковица где су сахрањени патријарси Димитрије и Павле, који је преминуо на данашњи дан 2009. године.



Служењу помена присуствовао је велики број грађана, а патријарх Иринеј и Кирил указали су на значај патријарха Димитрија и Павла који су, како су навели, оставили дубок траг у цркви.

Патријарси СПЦ Димитрије и Павле сахрањени су у дворишту манастира Раковица.

Долазак српског и руског патријарха обележила су звона цркве, а грађани су се тискали да уживо виде, сликају и узму њихов благосов.

Патријарх Иринеј је у разговору са патријархом Кирилом напоменуо да млађи нису запамтили патријарха Димитрија, али да су сазнали и чули за његове житије и бригу за цркву.

Истакао је и да се патријарх Павле као монах, епископ, а затим и патријарх, није много разликовао, јер је живео као монах и у погледу мишљења и у погледу владања.

Према његовим речима, патријарх Павле имао је велики углед и народ је у њега гледао као у икону.

Патријарху Кирилу уручена је икона Белог анђела и портрет патријарха Павла.

a zena sa slike je ko?

Која жена? Које слике? 

То Кирил и овај наш навукли мантије, а није баш да изгледају ко жене. 

Данас се навршава шест година од смрти патријарха српског Павла  

Vitez...